Izraelci testiraju živce Trampu
Фото ЕПА
Pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, koji su trebali da se održe juče u odmaralištu Birgenštok na obali Lucernskog jezera i da otvore put ka konačnom okončanju rata, otkazani su u poslednji čas. Iako švajcarski zvaničnici navode da se „pripremne aktivnosti za održavanje sastanka nastavljaju”, odlaganje dodatno osvetljava krhkost diplomatskog procesa, koji je već bio opterećen tenzijama zbog odbijanja Tel Aviva da obustavi operacije u južnom Libanu, jednoj od centralnih tačaka nedavno potpisanog Memorandum o razumevanju.
Najmanje 18 ljudi poginulo je tokom noći između četvrtka i petka u izraelskom bombardovanju libanskog grada Nabatije, što je jedan od najintenzivnijih napada u poslednjim nedeljama, prenela je tamošnja državna novinska agencija NNA. S druge strane, Izrael je saopštio da su u napadu na jedan od njihovih tenkova u južnom Libanu poginula četiri vojnika, uključujući jednog oficira, što je najveći prijavljeni gubitak IDF-a od početka aktuelnih sukoba, pri čemu broj poginulih sada premašuje ukupno 30, uglavnom zbog napada dronovima Hezbolaha. Zbog toga „ceo Liban mora da gori”, kako je juče poručio ministar nacionalne bezbednosti Izraela Itamar Ben Gvir. On je saopštenju dodao da, uz dužno poštovanje prema Amerikancima, Izrael mora jasno da stavi do znanja celom svetu da bezbednost građana Izraela nije predmet pregovaranja. Pored njega, i ministar odbrane Izrael Kac izjavio je juče da će izraelske trupe ostati u južnom Libanu.
„Nećemo dozvoliti da se našim vojnicima i civilima nanese šteta, a svako kršenje primirja od strane Hezbolaha biće uzvraćeno velikom silom”, naveo je Kac.
A samo dan ranije, potpredsednik SAD Džej-Di Vens je, pre nego što je otkazao put u Švajcarsku, uputio direktan ukor izraelskim kritičarima mirovnog sporazuma između Vašingtona i Teherana.
„Donald Tramp je u ovom trenutku jedini šef države na celom svetu koji ima simpatije prema državi Izrael. Da sam u Vladi Izraela, možda ne bih napadao jedinog moćnog saveznika kojeg još imam bilo gde u svetu”, rekao je Vens, čije su oštre poruke usledile neposredno nakon što je i sam Tramp zamerao Tel Avivu zbog vojne kampanje.
Vens je takođe podsetio izraelske kritičare sporazuma da su, prema njegovim rečima, dve trećine oružja „koje je zaštitilo njihovu domovinu” proizvedene u SAD i plaćene novcem američkih poreskih obveznika. Odgovarajući na zamerke izraelskog Kneseta i dela republikanaca na Kapitol hilu zbog ublažavanja sankcija koje bi Islamska Republika trebalo da dobije, Vens je rekao da Iran prvo mora da „promeni svoje ponašanje” – iako sporazum odmah predviđa nekoliko pogodnosti. Te odredbe uključuju i da Iran dobija izuzeća od sankcija Ministarstva finansija SAD za izvoz nafte. Drugi delovi memoranduma, poput šireg ublažavanja sankcija, stupili bi na snagu prema „dogovorenom rasporedu kao delu konačnog sporazuma”. Upitan o iranskim balističkim raketama, Vens je novinarima kazao da je nemoguće bilo kojoj zemlji reći da joj nije dozvoljeno da održava kapacitete za sopstvenu odbranu, ali i da je prioritet Bele kuće da spreči Iran da širi haos po Bliskom istoku.
Ipak, čini se da njegove reči u „51. američkoj saveznoj državi”, nisu dočekane sa oduševljenjem. Dok je Vens kritikovao izraelske ministre i pozivao tamošnjeg premijera Benjamina Netanjahua da „ne poludi” u Libanu, izraelska vojska je objavila mapu proširene teritorije koju kontroliše na jugu te zemlje.
Analitičari ocenjuju da memorandum ne ostvaruje nijedan od ratnih ciljeva Izraela, već da ga čak ostavlja u lošijoj poziciji. Vlada u Teheranu izlazi iz rata još tvrđeg stava, uprkos tome što je na početku sukoba krajem februara bila „obezglavljena”. Odredba sporazuma kojom se američke snage moraju povući iz „blizine” Irana u roku od 30 dana omogućava Iranu da tvrdi da je isterao Amerikance iz regiona.
Balističke rakete i posredničke milicije? Sporazum ne rešava ništa u vezi s iranskim raketnim arsenalom niti njegovom podrškom neprijateljima Izraela, poput Hezbolaha u Libanu i Huta u Jemenu. Još gore po Izrael, ograničavanjem njegove vojske u Libanu – zapravo zahtevom da se izraelske snage povuku iz te zemlje – sporazum nastoji da veže ruke Izraelu na način na koji to ranije nije bio slučaj. Stotine milijardi dolara koje Iran može dobiti kroz ublažavanje sankcija, odmrznutu imovinu ili pomoć za obnovu mogle bi završiti kao finansiranje novih raketa i jačanje iranskih milicijskih saveznika širom Bliskog istoka. Naprotiv, Rojters je juče objavio, pozivajući se na osam izvora iz Bagdada, da je Islamska Revolucionarna garda (IRGC) osnovala nove tajne gerilske grupe u Iraku za izvođenje napada na zemlje Zaliva u kojima se nalaze američke snage. Navodno, tri ili četiri ćelije, svaka sa oko 10 elitnih iračkih šiitskih muslimanskih boraca, pokrenule su najmanje sedam napada dronovima sa pustinjskih lokacija u blizini južnih gradova Basre i Samave na lokacije u Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima između 20. aprila i 17. maja, rekla su tri izvora. A to ne odražava promenu u taktikama IRGC-a usmerenim na očuvanje sposobnosti Irana da projektuje silu širom regiona.
Kako u svojoj kolumni ocenjuje Tomas Fridman, Tramp je prodao SAD saveznike u ratu, Izrael i arapske države Persijskog zaliva, zarad američkih saveznih država koje odlučuju izbore – Pensilvanije, Džordžije i Mičigena. Prema njegovom mišljenju, šef Ovalnog kabineta zna da su rast cena hrane i benzina recept za debakl republikanaca na izborima za Kongres u novembru, i stoga je morao da okonča sukob.
To sve stavlja vrhovnog vođu Irana Modžtaba Hamnei u prilično ležernu poziciju. On je u svojoj prvoj izjavi nakon potpisivanja memoranduma poručio da Teheran neće pristati na „prekomerne zahteve”, preneli su iranski državni mediji.
„Direktni pregovori koji će se održati u budućnosti ne znače prihvatanje neprijateljskog pogleda”, naveo je ajatolah, predstavljajući pregovaračku poziciju svoje zemlje kao snažnu. Prema njegovim rečima, Tramp je postigao sporazum „iz očaja”.
Broj brodova kroz Ormuski moreuz dostigao najviši nivo od aprila
Ukupno 25 komercijalnih brodova prošlo je u četvrtak kroz Ormuski moreuz, što je najveći dnevni broj prolazaka od sredine aprila, pokazali su podaci kompanije za pomorsko praćenje „AXCMarine”. Povećanje saobraćaja usledilo je nakon sporazuma o ponovnom otvaranju ovog strateški važnog pomorskog prolaza za međunarodnu trgovinu.
Francuska: SAD moraju da izvrše pritisak na Tel Aviv da obustavi vojna dejstva
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro izjavio je juče da SAD moraju da izvrše pritisak na Izrael da obustavi vojna dejstva u Libanu. Baro je naveo da Pariz i dalje radi na održavanju međunarodne konferencije za mobilizaciju podrške libanskoj vojsci.
Tramp: Očekujem potpuni prekid vatre na Bliskom istoku
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da Vašington ostaje posvećen miru i pozvao sve strane na Bliskom istoku da nastave da podržavaju pregovore, navodeći da očekuje potpuni prekid vatre na svim frontovima, uključujući Liban, libanski militantni pokret Hezbolah i Izrael.
„Amerika je posvećena miru i ohrabrujemo sve u regionu Bliskog istoka da zadrže svoju posvećenost kako bismo omogućili da se naši pregovori uspešno nastave”, napisao je Tramp na mreži „Trut soušal”. On je ocenio da tržišta pozitivno reaguju na razvoj događaja, navodeći da su cene nafte značajno pale, dok su indeksi na berzi porasli.