Mogućnost prevremenih izbora lebdi nad Grčkom

Atina – Grčka je ušla u kvaziizborni period, nezvaničnu predizbornu maratonsku kampanju jer se političke stranke ponašaju kao da su izbori bliži nego što je kalendarom predviđeno. Politička scena je u priličnom haosu i potpuno je neizvesno da li će se na birališta izaći pre roka, u oktobru ili iduće godine, kako to uporno tvrdi premijer Kirijakos Micotakis.

Nevažno je ko je prvi pokrenuo scenarije o prevremenim izborima. Da li je uzrok curenje informacija ove vrste iz ministarstava koja svaki put kada ankete pokazuju ubedljivo vođstvo vladajuće Nove demokratije, predlažu ovakvo odmeravanje snaga kako bi se dejstvovalo na vreme, pre reorganizacije, odnosno ujedinjenja opozicije. Ili je, možda, sve režirano iz samog vrha kako bi se ućutkalo nezadovoljstvo u redovima vodeće partije povezano sa skandalom oko OPEKEPE i ukidanja imuniteta poslanicima osumnjičenim za učešće u ovoj milionskoj proneveri evropskih poljoprivrednih subvencija.

Premijer za sada tvrdi da neće biti prevremenih izbora iako je i sam počeo obilazak zemlje koji liči na predizbornu kampanju tokom koje sunarodnicima poručuje da je jedino on garant stabilnosti, odgovornosti i ekonomskog rasta. Dakle: Micotakis ili alternativa koja nosi novi rizik.

Prema anketama, premijer ostaje najozbiljniji kandidat za novi mandat, mada ispod površine postoji i drugačija istina. Krije se u nezadovoljstvu nacije zbog inflacije, cena rentiranja stanova, osećaja da institucije ne funkcionišu nakon železničke tragedije kod Tempija, jer suđenje krivcima za smrt 57 mladih još nije ozbiljno počelo, a odugovlačenje sa istinom o proneveri evropskih para dodatno otvara pitanje funkcionisanja državnog aparata.

S druge strane, potpuno fragmentizovana opozicija pune tri godine, naročito od kako je posle odlaska Aleksisa Ciprasa i unutrašnjih podela Siriza marginalizovana, nije uspela da postane ozbiljniji konkurent vlasti ni levo ni desno od centra. Socijalistički PASOK, koji je posle kraha stare Sirize stao na čelo opozicije, nije uspeo da popuni nastalu prazninu i uglavnom se bavio optužbama na račun vlade i premijera. Sada, u ovoj nazovi predizbornoj kampanji, kod svih partija dominira tema ekonomskog položaja nacije i skupoće, a kao jak adut PASOK je, recimo, ponudio da se mladima do 24 godine obezbedi besplatan javni prevoz. PASOK je u situaciji da treba da ponudi odgovor zašto bi to za njih, koji uporno ostaju na centru političkog spektra, glasači trebalo da se opredele kada je na vidiku mogućnost okupljanja čitavog progresivnog bloka oko jedne ličnosti, Aleksisa Ciprasa. Čoveka čija je najveća slabost istovremeno i prednost jer je jedini opozicioni lider koji je bio i premijer. Očigledno je da je, pre svega povratak Ciprasa sa novom političkom formacijom ELAS i činjenicom da se prema anketama nalazi na drugom mestu te da pristalice ima i novoosnovana partija Majka Tempija, Marije Karistijanu, dodatno podiglo tenzije na političkoj sceni. To je i nateralo sve političke aktere da ranije zauzmu pozicije za sledeće izbore. Povratak Ciprasa već predstavlja mogućnost potpune rekonfiguracija levog i centrističkog bloka, prvi put posle sloma dvopartijskog sistema tokom dužničke krize. Cipras nije samo osnovao novu stranku već je „izvršio juriš” na čitav prostor koji je nekada pripadao Sirizi sa namerom okupljanja levog i progresivnog bloka i distanciranja od ostataka radikalne levice, socijaldemokrata, zelenih, umerenih centrista razočaranih u PASOK i Sirizu. Čini se da u tome lagano uspev jer stara Siriza i dalje pravno postoji, ima rukovodstvo, poslanike, ali na neki način silazi sa političke scene jer je većina, formalno donela odluku da podrži Ciprasov ELAS i da partija ne izađe samostalno na izbore. To je redak primer u evropskoj politici da nekad vladajuća partija praktično pristane na sopstvenu političku likvidaciju. Jasno je da se Cipras nije vratio da spasava Sirizu, već da izgradi nešto novo, alternativu Micotakisu koja do sada nije postojala i to na temeljima raspada trenutnog sistema opozicije.