Dečak ubica za dva minuta ispalio 66 metaka

Obra­zla­žu­ći pre­su­du ko­jom je pre dva da­na Vla­di­mir Kec­ma­no­vić osu­đen na 14 go­di­na i 11 me­se­ci zbog te­škog de­la pro­tiv op­šte si­gur­no­sti i za­ne­ma­ri­va­nja i zlo­sta­vlja­nja ma­lo­let­nog li­ca, a nje­go­va su­pru­ga Mi­lja­na na dve go­di­ne i 11 me­se­ci „sa­mo” zbog za­ne­ma­ri­va­nja i zlo­sta­vlja­nja ma­lo­let­nog li­ca, su­di­ja Dra­gan Mar­ti­no­vić de­cid­no je na­veo raz­lo­ge na osno­vu ko­jih je sud ne­dvo­smi­sle­no utvr­dio da je nji­hov sin bio za­pu­šten.

Ti raz­lo­zi, kon­sta­to­vao je sud, do­ve­li su do to­ga da je ma­lo­let­ni de­čak 3. ma­ja 2023. go­di­ne u OŠ „Vla­di­slav Rib­ni­kar” ubio de­ve­to­ro uče­ni­ka i rad­ni­ka škol­skog obez­be­đe­nja i ra­nio još pe­to­ro de­ce i na­stav­ni­cu isto­ri­je.

– Sa­ma či­nje­ni­ca da je de­te od 13 go­di­na i de­vet me­se­ci od 8.38 ča­so­va, za vre­me škol­skog ča­sa, ubi­lo de­set lju­di, stra­ža­ra od 53 go­di­ne i de­ve­to­ro de­ce sta­ro­sti iz­me­đu 11 go­di­na i 11 me­se­ci i 14 go­di­na i tri me­se­ca, na taj na­čin što je za dva mi­nu­ta i jed­nu se­kun­du is­pa­lio 66 me­ta­ka, sud uka­zu­je da je bio psi­hič­ki za­pu­šte­no de­te. On je znao da či­ni ne­što ne­do­zvo­lje­no i za­ko­nom ka­žnji­vo. Svo­je rad­nje pla­ni­rao je ko­rak po ko­rak, ka­snio je na na­sta­vu, tem­pi­rao je vre­me ka­da će ući u ško­lu, da to ne bu­de u to­ku od­mo­ra ka­da je gu­žva, ne­go pre za­vr­šet­ka pr­vog ča­sa, ka­da će u uči­o­ni­ci bi­ti de­ca ko­ja su mu bi­la pri­o­ri­tet… Ni­je po­neo knji­ge, već dva pi­što­lja, 92 met­ka i če­ti­ri Mo­lo­to­vlje­va kok­te­la, a na­kon za­vr­šet­ka je raz­o­ru­žao se­be i pre­dao se u stra­hu da ga po­li­ci­ja ne upu­ca. Na­po­slet­ku, po­zvao je po­li­ci­ju, a ne ro­di­te­lje – re­kao je obra­zla­žu­ći pre­su­du su­di­ja Mar­ti­no­vić.

Sve­do­če­ći u po­stup­ku pro­tiv svo­jih ro­di­te­lja, na­sta­vio je pred­sed­nik sud­skog ve­ća, de­čak je ka­zao „da ako je ovo ura­dio, sva­ka­ko, ni­je mo­gao da bu­de do­bro de­te”. Is­po­ljio je, za­klju­čio je su­di­ja, ne­do­sta­tak emo­ci­o­nal­ne em­pa­ti­je i ego­cen­tri­zam, ego­i­zam, lo­še mo­ral­no ra­su­đi­va­nje i an­ti­so­ci­jal­no po­na­ša­nje.

– Okri­vlje­ni u vas­pi­ta­nju ni­su omo­gu­ći­li uslo­ve za for­mi­ra­nje i pri­hva­ta­nje po­zi­tiv­nih mo­ral­nih i dru­gih osnov­nih dru­štve­nih vred­no­sti i spre­ča­va­nje de­vi­jant­nog i so­ci­o­pat­skog po­na­ša­nja. Kod si­na ni­su raz­vi­li ose­ća­nje lič­ne od­go­vor­no­sti, ni­su ga na­u­či­li šta je mo­ral­no i ne­mo­ral­no, do­bro i zlo, za­bra­nje­no i do­zvo­lje­no. Kod de­te­ta je stvo­re­no lo­še i opa­sno sta­nje, ko­je je u ne­ga­tiv­nom smi­slu da­le­ko od sta­nja ko­je je nor­mal­no i po­želj­no za taj sta­ro­sni uz­rast. Ta­kvo sta­nje se šte­tom od­ra­zi­lo na nje­go­vo po­na­ša­nje. Shod­no sve­mu to­me, sud je utvr­dio da ro­di­te­lji ni­su vas­pi­ta­li svo­je de­te ko­je se na­la­zi­lo u de­tinj­stvu i ose­tlji­vim go­di­na­ma, da se ni­su ru­ko­vo­di­li nje­go­vim naj­bo­ljim in­te­re­som u svim ak­tiv­no­sti­ma ko­je se ti­ču de­te­ta, a in­te­res de­te­ta je nji­ho­va osnov­na bri­ga – kon­sta­to­vao je su­di­ja.

Ni­su mu, na­sta­vio je pred­sed­nik sud­skog ve­ća, obez­be­di­li uslo­ve za pra­vi­lan i pot­pun emo­ci­o­nal­ni raz­voj, ni­su ga ču­va­li i po­di­za­li sta­ra­ju­ći se o nje­go­vom psi­hič­kom zdra­vlju, ni­su raz­vi­li od­nos za­sno­van na lju­ba­vi, po­ve­re­nju i uza­jam­nom po­što­va­nju. Na­vi­ka­va­li su ga, na­veo je su­di­ja, na oda­va­nje od­re­đe­nih sklo­no­sti, ni­su ga ne­go­va­li – či­me su na­ru­ši­li nje­gov men­tal­ni, du­hov­ni, mo­ral­ni i dru­štve­ni raz­voj.

– Pru­ža­li su mu mo­guć­nost uče­sta­log pu­ca­nja iz va­tre­nog i va­zdu­šnog oruž­ja ko­ja je bi­la raz­voj­no ne­pri­klad­na i štet­na po de­te, sve­sni da je de­te i ta­len­to­va­no i od­luč­no za ru­ko­va­nje va­tre­nim i va­zdu­šnim oruž­jem. Ni­su sme­li da mu osta­ve ar­se­nal oruž­ja i mu­ni­ci­je u hod­ni­ku sta­na, ko­ji će on pro­na­ći po­di­za­njem na sto­li­cu, po­vla­če­njem vra­ta or­ma­na i okre­ta­njem jed­ne ši­fre na kar­ton­skoj ku­ti­ji. De­te je raz­vi­lo od­bram­be­ni me­ha­ni­zam ko­jim se okre­nu­lo na­si­lju i agre­siv­no­sti. Ma­lo­let­ni po­či­ni­lac je u is­ka­zu na­veo da bi vo­leo da su ro­di­te­lji pri­me­ti­li da se sa njim ne­što de­ša­va i da su ga spre­či­li u ovo­me – na­sta­vio je su­di­ja Mar­ti­no­vić.

Iz pi­sa­ne do­ku­men­ta­ci­je pro­iz­la­zi, ka­zao je on, da je ma­lo­let­ni po­či­ni­lac po­ha­đao kurs u Ma­te­ma­tič­koj gim­na­zi­ji, kur­se­ve en­gle­skog i fran­cu­skog je­zi­ka, da je uče­stvo­vao na me­đu­na­rod­nim tak­mi­če­nji­ma iz ma­te­ma­ti­ke, da je za­vr­šio kurs ro­bo­ti­ke, da je išao na tak­mi­če­nja iz isto­ri­je i fi­zi­ke, te da je osvo­jio pr­vo me­sto na grad­skom tak­mi­če­nju iz bi­o­lo­gi­je. Me­đu­tim, na­gla­sio je, ove či­nje­ni­ce ni­su bi­le od uti­ca­ja da sud do­ne­se dru­ga­či­ju od­lu­ku s ob­zi­rom na to da okri­vlje­ni ni­su sta­vi­li fo­kus na vas­pi­ta­nje, već obra­zo­va­nje de­te­ta.

Uko­li­ko osu­đu­ju­ća pre­su­da po­sta­ne pra­vo­sna­žna, za­klju­čio je su­di­ja Mar­ti­no­vić, ona mo­že da bu­de do­bar za­ma­jac za pro­me­nu od­re­đe­nih pro­pi­sa u po­gle­du spu­šta­nja gra­ni­ce go­di­na li­ci­ma gde se mo­gu iz­re­ći kri­vič­ne sank­ci­je, s ob­zi­rom na to da de­ca da­nas ra­ni­je sa­zre­va­ju. Ta­ko­đe, mo­že bi­ti do­bra i u ve­zi sa za­bra­nom omo­gu­ća­va­nja de­ci da pu­ca­ju u stre­lja­na­ma, po­ja­ča­nih uslo­va za dr­ža­nje i no­še­nje oruž­ja, te ra­zum­nog ogra­ni­ča­va­nja sa­dr­ža­ja na in­ter­ne­tu za de­cu.

Mi­lja­na i Vla­di­mir bez emo­ci­ja

Mi­lja­na Kec­ma­no­vić če­ka­la je po­če­tak su­đe­nja u hod­ni­ku u ko­jem su bi­li i ro­di­te­lji ubi­je­ne de­ce. Iako su i stran­ke u po­stup­ku, me­di­ji i za­in­te­re­so­va­ni ula­zi­li u sud­ni­cu na njen glav­ni ulaz, Kec­ma­no­vi­će­va je to iz­be­gla. Ona je, ka­ko se ču­lo u su­du, u sud­ni­cu ušla na spo­re­dan ulaz.

Na op­tu­že­nič­koj klu­pi se­de­li su okri­vlje­ni su­pru­žni­ci, ti­ho i sup­til­no raz­go­va­ra­ju­ći. Dok je pred­sed­nik sud­skog ve­ća su­di­ja Dra­gan Mar­ti­no­vić iz­no­sio obra­zlo­že­nje pre­su­de do de­ta­lja opi­su­ju­ći ko­je po­vre­de su za­do­bi­li uče­ni­ci OŠ „Vla­di­slav Rib­ni­kar”, za raz­li­ku od po­ro­di­ca žr­ta­va i osta­lih pri­sut­nih ko­ji su pla­ka­li, ro­di­te­lji de­ča­ka ko­ji je po­či­nio ma­sa­kr ni­su po­ka­zi­va­li ta­kve emo­ci­je. Vla­di­mir Kec­ma­no­vić je na mo­men­te od­ma­hi­vao gla­vom i „cup­kao” te­lom, dok je nje­go­va su­pru­ga, de­ča­ko­va maj­ka, sta­ja­la ne­po­mič­no. Je­di­ne emo­ci­je ko­je je po­ka­za­la bi­le su na­kon iz­ri­ca­nja pre­su­de, is­pred Pa­la­te prav­de, ka­da je pla­ka­la.

Pre ne­go što su Vla­di­mi­ru Kec­ma­no­vi­ću sta­vlje­ne li­si­ce na ru­ke raz­go­va­rao je sa bra­ni­o­cem Iri­nom Bo­ro­vić, ko­ja je ge­sti­ku­li­ra­la ru­ka­ma okri­vlje­nom da se pri­mi­ri ta­ko što je obe otvo­re­ne ša­ke ne­ko­li­ko pu­ta dis­kret­no spu­sti­la i po­di­gla.