Vlada priznala da je Kovačević bio „strogo pov."

Vlada Srbije priznala je juče da je na informaciju o slučaju Miladina Kovačevića stavila oznaku poverljivosti uz obrazloženje da je to učinjeno „u interesu uspešnog vođenja pregovaračkog procesa i u interesu svih strana koje učestvuju u pregovorima”.

Oznaku poverljivosti sa dokumenata koji se odnose na ovaj slučaj, kako se kaže u saopštenju, vlada će skinuti kada bude pronađeno rešenje prihvatljivo za obe zemlje. Pregovore o ovom slučaju vodi Vlada Srbije, a objavljivanje dokumenata sa oznakom poverljivosti u toku pregovaračkog procesa, kako se navodi, nije u interesu rešavanja problema s obzirom na to da nisu precizirane sve pojedinosti eventualnog dogovora.

Vlada insistira i da nadležni državni organi utvrde krivičnu odgovornost svakoga ko je pod sumnjom da je počinio krivično delo. Istovremeno, biće nastavljena i istraga na utvrđivanju odgovornosti za neovlašćeno davanje podataka o dokumentima sa oznakom poverljivosti.

Informacija o tome da je vlada donela odluku o isplati 900.000 dolara naknade studentu Brajanu Stajnhaueru, koga je Kovačević pretukao, i naknadi za kauciju u visini od 100.000 dolara mogla bi da bude i tema o kojoj će raspravljati poslanici Skupština Srbije. Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović i samostalni poslanik Vladan Batić smatraju da bi parlament trebalo da predloži vladi da ukine odluku o isplati milion dolara. Kako u razgovoru za „Politiku” kaže Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Skupštine Srbije, ona će tu temu staviti na dnevni red vanrednog zasedanja ukoliko predlog bude imao podršku 84 poslanika, ako inicijativu podrži 30.000 građana ili ako sama vlada inicira tu temu. Parlament, kako kaže, može da raspravlja o toj temi i da zauzme stav.

Iz informacije koja je procurela u javnost ostalo je nejasno zbog čega bi Srbija pored plaćanja odštete povređenom američkom studentu platila i kauciju. Prema informaciji koju je „Politika” juče dobila od porodice Miladina Kovačevića, oni su kauciju od 100.000 dolara platili 6. juna prošle godine. Kome onda država Srbija plaća ili možda pak refundira iznos od 100.000 dolara?

Komentarišući saopštenje vlade, Jelena Trivan, portparol Demokratske stranke, kaže za naš list da je ovaj slučaj prestao da bude privatan kada je Kovačević uprkos optužbama prešao na teritoriju Srbije.

– Vlada Srbije prethodnih meseci pokušavala je da smanji štetu koja je nastala kako se ne bi pogoršali odnosi sa SAD i kako građani ne bi osetili posledice zbog slučaja Kovačevića. Sve što je vlada činila nije imalo za cilj da zaštiti Kovačevića i da ga opravda nego da smanji mogućnost da svi trpimo štetu zbog toga što se desilo – kaže Trivanova.

Za razliku od nje, Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora Srpske radikalne stranke, koja je inače proteklih meseci pružala najveću podršku Kovačeviću, smatra da je odluka vlade ponižavanje Srbije.

– Ovo nije urađeno zbog Miladina Kovačevića nego zato što je naša zemlja pod upravom SAD. Ako postoji razlog treba da ga procesuiraju. Ne mogu da verujem da je ova vlada tako nešto učinila. Mislim da je to zloupotreba službenog položaja, jer mora da postoji dobro obrazloženje da bi se na nešto stavila oznaka tajnosti – kaže Todorović.

Na pitanje da li bi se eventualno u skupštini izjasnili za to da se od vlade traži da ukine odluku, Todorović kaže da bi o tome odluku doneli organi stranke.

Zbog otkrivanja sadržine dokumenta, koji je nosio oznaku tajnosti, juče je na informativnom razgovoru u policiji bila Olivera Zekić, glavni i odgovorni urednik „Borbe”. Kako je izjavila nakon tog razgovora ona nije otkrila izvor od koga je dobila poverljivu informaciju pozvavši se na Zakon o informisanju prema kojem novinar nije dužan da otkrije svoj izvor informacija.

U novom zakonu o klasifikaciji i zaštiti tajnih podataka, koji će se uskoro naći na javnoj raspravi, prema rečima Saše Gajina, jednog od autora, odgovornost za osobe koje budu odale informaciju koja je u zakonom propisanom postupku proglašena strogo poverljivom, odnosno tajnom neće biti sporna, ali samo kada se radi o odgovornim, odnosno službenim licima.

Ukoliko se, pak, ta informacija raširi putem medija, odgovornost medija koji je „strogo poverljivu” informaciju pustio u javnost zavisiće od toga na šta se ona odnosi.

„Pitanje odgovornosti medija moći će da se postavi samo ukoliko se ta informacija odnosi na krivično delo za koje je zaprećena kazna od najmanje pet godina zatvora”, kazao je Gajin Tanjugu dodavši da su mediji, pre svega, zaštićeni Zakonom o informisanju i pravom na slobodu medija i javne reči.

J. Cerovina

-----------------------------------------------------------

Da li se Hilari angažovala u „slučaju Miladin”

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 23. februara – Najnoviji zaplet u „slučaju Miladina Kovačevića” ovde je ušao u fazu s mnogo više pretpostavki nego činjenica. Nema, zasad, jasnog odgovora na pitanja: da li je novi šef diplomatije Hilari Klinton učestvovala u pravljenju aranžmana da vlasti Srbije isplate milion dolara – od kojih 90 odsto porodici njujorškog mladića koga je, po njujorškoj optužnici, Kovačević teško povredio, a 10 odsto „u vidu kaucije”, kao ni koje bi domete imala takva finansijska pošiljka.

Ispostavilo se, naime, da je vest o učešću Klintonove bila preuranjena, konstatovala je televizija En-Bi-Si ne poričući izričito njenu verodostojnost. Dva lokalna visokotiražna lista „Njujork post” i „Njujork dejli njuz” objavili su protivrečne informacije.

Po pisanju „Posta”, doskorašnja senatorka i bivša „prva dama”, a sadašnja čelnica Stejt departmenta – jeste, a po „Dejli njuzu”– nije, u aktuelnoj funkciji, bila neposredni akter događaja koji su vanredno ustalasali javnost Srbije. Po verziji prvog dnevnika, koji se poziva na beogradskog funkcionera koji je zahtevao da mu se ime ne pominje: „To je bila inicijativa Hilari Klinton od samog početka”.

Ujedno se, kao izjava portparola Stejt departmenta Karla Dakvorta, citira da je pomenuti aranžman „privatna stvar između srpske vlade i porodice Stajnhauera” (Brajana, studenta koji je dugo bio u komi posle prebijanja). U najnoviji razvoj događaja su, po njegovim (prenetim) rečima, bili uključeni: „američki ambasador u Beogradu (Kameron Manter) i vrlo visoki vašingtonski zvaničnici”.

U interpretaciji drugih novina, portparol Klintonove, Endi Lejn, tvrdi da državni sekretar nije sudelovala u postizanju „dila” s Beogradom, jer je taj dogovor „privatna stvar”.

Nezavisno od polemike u Srbiji u vezi sa načinom na koji je se cela stvar radi, ovde mogu da se dobiju i procene da pomenuta suma „nije prevelika” kad se imaju u vidu dve činjenice. Prvo: skupoća zdravstvenih usluga. Drugo: da treba sprečiti dalje potrese u odnosima između dveju zemalja, poremećenih „od Kosova do Mladića”, koje slučaj Kovačević dodatno opterećuje. Novo zaoštravanje „nikome ne ide u prilog”. Ni na diplomatskim, ni na unutrašnjim poljima, opterećenim većim mukama…

Suočena sa složenim okolnostima, porodica Stajnhauer bi, čuje se, takođe, mogla da „ubedi” njujorški sud da postupak protiv Kovačevića prepusti srpskom pravosuđu.

Izvesne nejasnoće ostaju u vezi sa sumom od 100.000 dolara definisanom kao „kaucija”. Isti takav iznos je, podseća se, Kovačevićeva porodica uplatila da bi on kao optuženik bio pušten iz zatvora, da bi potom uz putni list, dobijen od tadašnjeg sastava srpskog konzulata u Njujorku, otišao iz SAD, ali „Dejli njuz” pominje da navedena svota treba da posluži da „Stajnhauer i ostali svedoci dođu na suđenje u Beograd”.

M. Pantelić