Plan za Autokomandu postao opravdanje za 15. mart

Odbrana studenata u blokadi povodom afere „zvučni top” otvorila je novo pitanje - ako se sporni dokumenti, u kojima se pominju „zvučni top”, „vodeni top” i druga sredstva prinude, kako sada tvrde njihovi zastupnici i simpatizeri, nisu odnosili na protest 15. marta, već na raniji skup na Autokomandi, da li je scenario najpre planiran za jedan događaj, pa potom prebačen na drugi?

Tokom videa koji je objavljen na društvenim mrežama, prva u snimku govori novinarka koja navodi da su studenti priznali da dokumenti na koje se poziva Više javno tužilaštvo postoje, ali da ih predstavljaju kao materijal sa sastanka održanog pre skupa na Autokomandi.

„Oni su rekli da ta dokumenta, koje Više javno tužilaštvo negde navodi da su u njima zapravo pronašli dokaze, jesu dokumenti sa sastanka koji je održan pre skupa na Autokomandi”, navodi ona i dodaje da je to bilo mnogo pre nego što je protest 15. marta uopšte bio planiran.

Upravo u tome se, međutim, otvara ključna dilema. Umesto da negiraju postojanje dokumenata i pominjanje „zvučnog topa”, sagovornici u snimku potvrđuju da je ta tema postojala u papirima, ali pokušavaju da je vremenski i organizaciono izmeste sa 15. marta na Autokomandu.

Beogradski advokat Božo Prelević u snimku brani studente tvrdnjom da nije reč o ljudima kojima se može upravljati.

„To nisu đačići i to nisu zombiji. To je najintelektualniji deo ovog grada ili ove zemlje, koji baš ne pristaje da bude pilotiran”, kaže Prelević.

Nakon njega, Rodoljub Šabić iznosi objašnjenje koje dodatno potvrđuje da se u spornim papirima zaista pominjao „zvučni top”, ali pokušava da ga predstavi kao deo šireg spiska mogućih sredstava koja bi vlast, prema njegovom tumačenju, mogla da upotrebi.

„U tim papirima se zaista spominje zvučni top, ali i vodeni top i čitav niz drugih sredstava iz arsenala koje bi vlast mogla da upotrebi u sudaru sa protestantima”, kaže Šabić.

On zatim naglašava da ti papiri, po njegovom mišljenju, „uopšte nisu vezani za situaciju velikog skupa 15. marta, nego za jedan drugi skup koji je tome prethodio na Autokomandi”.

I predstavnik PMF-a u Novom Sadu Aleksandar Kendrišić potvrđuje da je zapisnik postojao i da nije bio tajna.

„Taj konkretno zapisnik na kom se to temelji, koliko ja znam, nije neka tajna, zato što su zapisnici dosta slati radi korekcije i usvajanja”, kaže Kendrišić.

On dodaje da dokument postoji od januara 2025. godine, pa da je, ukoliko je iko hteo da postupi po tome ili da tu vidi nešto, mogao to da uradi. Kendrišić takođe napominje da mu se čini da je to bilo vezano za beogradski skup na Autokomandi.

Na kraju se uključuje advokat pojedinih studenata Rastko Naumov, koji najdirektnije formuliše liniju odbrane.

„Ti zapisnici se uopšte ne odnose na 15. mart, kako se to insinuira u saopštenju Višeg javnog tužilaštva”, tvrdi Naumov.

On dodaje da se papiri odnose „isključivo na skup koji su studenti u tom trenutku planirali na Autokomandi”.

Takvo objašnjenje, međutim, ne zatvara aferu, već je dodatno otvara. Ukoliko se u dokumentima zaista pominju „zvučni top” i druga sredstva prinude, a ako su ti dokumenti, kako sada tvrde, nastali još u januaru, onda se postavlja pitanje zbog čega se baš ta terminologija kasnije pojavila u javnom narativu o protestu 15. marta.

Odbrana da se sporni papiri nisu odnosili na 15. mart, već na Autokomandu, zato više liči na pokušaj promene vremenskog okvira nego na suštinsko pobijanje navoda. Jer, ključno pitanje više nije samo kada je dokument nastao, već zašto je uopšte postojala priprema u kojoj se pominju sredstva koja će kasnije postati centralna tema jedne od najvećih političkih afera.