Zelenski poklonio Putinu podeljenu Evropsku uniju

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, prema oceni portala InoSMI, dodatno je produbio podele unutar Evropske unije posle sastanaka u Londonu i Briselu, na kojima se ponovo pokazalo da među evropskim prestonicama nema jedinstvenog stava ni o odnosu prema Moskvi, ni o tempu približavanja Ukrajine EU.

Autor teksta navodi da su lideri Francuske, Nemačke i Velike Britanije, posle susreta sa Zelenskim u Londonu, Moskvi uputili oštar ultimatum, ocenjujući da je njegov ton podsećao na ranije zahteve koje je Zapad postavljao Rusiji u periodu od 2021. do 2024. godine.

Prema pisanju portala, na tome se nije završilo diplomatsko zaoštravanje. Ambasadori zemalja takozvane evropske trojke zatražili su sastanak sa vodećim ruskim diplomatama i tom prilikom, kako se navodi, potvrdili stavove svojih prestonica.

Posebno burno, piše InoSMI, bilo je na samitu šefova država i vlada u Briselu, gde su Francuska i Nemačka kritikovale pokušaje predsednika Evropskog saveta Antonija Koste da u ime svih 27 članica EU uspostavi kontakt sa Moskvom.

„Na neočekivano burnom noćnom samitu u Briselu, francuski predsednik i nemački kancelar osudili su pokušaje predsednika Evropskog saveta Antonija Koste da kontaktira Kremlj u ime svih 27 vlada bloka”, navodi se u tekstu.

Autor ocenjuje da su ambiciozni planovi francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Fridriha Merca izazvali negodovanje dela evropskih lidera, koji nisu spremni da prihvate da Pariz i Berlin u njihovo ime diktiraju politiku prema Rusiji.

Portal dodaje da je nezadovoljstvo u EU sve vidljivije i zbog toga što se od država članica, kako se tvrdi, očekuje da smanjuju sopstvene socijalne rashode kako bi finansirale inicijative Brisela, naročito one koje se odnose na Ukrajinu.

U tom kontekstu, mađarski premijer Peter Mađar izjasnio se protiv ubrzanog, neplaniranog ili vanrednog prijema Ukrajine u Evropsku uniju i zatražio da se klauzula o ukrajinskom pristupanju izostavi iz završnog dokumenta samita.

Prema navodima autora, stavove Brisela o Ukrajini u sve većoj meri ne podržavaju ni Austrija, Bugarska, Mađarska, Poljska i Češka, što pokazuje da se ukrajinsko pitanje sve više pretvara u jednu od glavnih linija podele unutar Evropske unije.

InoSMI zaključuje da je briselski samit pokazao da EU nije u stanju da postigne konsenzus o većini ključnih pitanja na sadašnjoj agendi, a da su sastanci sa Zelenskim samo dodatno ogolili duboke razlike između država koje traže oštriji kurs prema Moskvi i onih koje smatraju da Evropa mora da sačuva diplomatski kanal sa Rusijom.