Kome smeta promena kursa Amerike prema Prištini

Amerikanci spremaju sporazum kojim bi Srbija trebalo da prizna tzv. Kosovo, najavljivao je početkom godine politički analitičar Dušan Janjić, što je određenim društveno-političkim strukturama poslužilo kao povod za još jednu u nizu kampanja protiv predsednika Aleksandra Vučića prema kojoj će Beograd navodno pristati na formalizovanje nelegalno proglašene secesije Albanaca iz Prištine. U međuvremenu, neke od najnovijih poruka iz Vašingtona, koje su navedene i u Izveštaju Stejt departmenta o zapadnom Balkanu, pokazuju drugačiji ton kada je reč o pitanju KiM, a naglasak je, kako je to nedavno u autorskom tekstu za „Politiku” ocenio ambasador Srbije u SAD Dragan Šutanovac, stavljen na pregovore, održivost rešenja i prihvatljivost za obe strane. Zatim je američki državni sekretar Marko Rubio nedavno naglasio da proširenje NATO-a, „posebno u slučaju Kosova, nije u prvom planu agende nekih država”, odnosno da nije na dnevnom redu.

Uz sve to predsednik Srbije je pred američkom javnošću u intervjuu za „Foks njuz digital” na pitanje da li bi razmotrio priznavanje tzv. Kosova, ukoliko bi to otključalo ekonomsku budućnost Srbije i ubrzalo njen put ka članstvu u EU, odbacio takvu mogućnost i rekao da ekonomska saradnja i poboljšanje odnosa treba da dođu pre razgovora o političkom statusu. „Ne kažem da sam spreman da prekršim ustav svoje zemlje. Uvek sam bio otvoren za razgovore ili kompromisna rešenja, uvek sam bio otvoren za razvoj odličnih ekonomskih veza i nesumnjivo mnogo boljih političkih veza. Ali ne govorim o priznavanju ičije nezavisnosti”, rekao je Vučić.

Sagovornici „Politike” analizirali su da li već viđene optužbe domaće javnosti o navodnom priznanju tzv. Kosova, destabilizuju pokušaje izgradnje boljih odnosa Srbije i SAD i da li su usmerene isključivo na vladajuće strukture iz Beograda. Marketinški stručnjak i analitičar Nebojša Krstić smatra da će Srbiji o pitanju Kosova i Metohije biti potreban ozbiljan dijalog svih društvenih činilaca.

„Janjić je, kako se meni čini, analizirao sadržaj Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane koji je doneo američki Kongres, u delu koji se odnosi na Balkan, pa i na Srbiju. Nisam imao prilike da ga pročitam, a nisam ubeđen da smem da poverujem sve što gospodin Janjić izjavi. Srbija ima razloga da očekuje ozbiljan dijalog među političkim elitama vlasti, opozicije i trećih lica o tome šta je interes Srbije u vezi sa državnom strategijom o KiM. I u vezi opstanka Srba u tom delu Srbije. Pošto Janjić pominje i članstvo Srbije u NATO-u, bio bi koristan ozbiljan razgovor o tome kakav odnos prema toj organizaciji jača poziciju odbrane nacionalnog i državnog interesa. Dakle, ozbiljan razgovor, a ne izliv lažnih emocija, demagoško sipanje parola ili podmetanje kukavičjih jaja”, kaže Krstić. Dodaje da je po navedenim pitanjima skeptik. „Predsednik Vučić je opoziciju zvao desetinu puta da o tome razgovaraju s njim i oni su sa tog ’bojnog polja’ uvek bežali. Danas nisu kadri ni da govore o svakidašnjim pitanjima koja tangiraju živote građana”, ocenjuje Krstić.

Pitanje KiM je najvažnije političko pitanje sa kojim se suočavamo, smatra istoričar i politički analitičar Srđan Graovac. „Ono je imalo ključnu ulogu kada je u pitanju promena vlasti u Srbiji. Ukoliko pogledamo u prošlosti, Milošević je došao na vlast na pitanju KiM, odlazi sa vlasti nakon bombardovanja i ulaska stranih trupa. Ne kažem da je isključivo to razlog, ali Đinđić je stradao nakon što je pokrenuo pitanje KiM. Koštunica se povukao sa mesta predsednika vlade nakon što je Priština jednostrano proglasila nezavisnost”, podseća naš sagovornik. Kako kaže, određene strukture u Srbiji, pre svega opozicione, afirmišu pitanje KiM kada žele da naruše poziciju aktuelne vlasti i predsednika Vučića. „Od Briselskog sporazuma do danas, povremeno se pokreće kampanja kako će Vučić priznati Kosovo. Dakle, imamo pokušaje da se iskoristi to pitanje za promenu vlasti. Na tom pitanju se pokušavaju steći određena politička pitanje, imajući u vidu koliko je ono značajno za srpski narod”, kaže Graovac.

Kako Krstić primećuje, teza da se „Vučić sprema da prizna Kosovo” je besmislena jer isti krugovi između erupcija takvih navoda, kontinuirano tvrde da ga je već priznao, iako jedno isključuje drugo. „Treba napomenuti da predsednik Republike koji se zakleo na Ustav Srbije ne može da ga krši. Dakle, to Vučić ne samo što ne želi, što je ponovio stotinu puta, već i ne može, jer bi njegovo kršenje Ustava bio razlog za inicijaciju opoziva u Skupštini i takva bi odluka bila nevažeća. Frustracije naroda i posledice koje bi se reflektovale na stabilnost zemlje su nešto što ne možemo do kraja ni da sagledamo. Tako da su, ukratko, sve takve tvrdnje ordinarna glupost”, konstatuje Krstić.

Navodi da su takve najave prilog u „salati” laži koje protiv predsednika svakodnevno ispaljuju bivši luksemburški mediji i delovi opozicije, naročito one lažno proevropske. „Oni su svoj politički angažman sveli na vređanje, psovačinu i klevetanje Vučića, tako da je bilo šta razumno i racionalno nemoguće očekivati od njih. Činjenica da je lažnostudentski pokret njih maltene eliminisao sa političke scene, dobra je vest. Naravno, tu ne treba zaboraviti Kurtijevu kuhinju i činjenicu da on narko-valutom plaća veliki broj svojih lobista u EP, u američkom Kongresu i naravno u Srbiji, pa je i to značajan izvor kontaminacije javnosti lažima kojima se ruši legitimni srpski lider”, upozorava Krstić.

A Dušan Janjić, koji je početkom godine najavljivao da će se sporazum naći pred Srbijom u aprilu ili maju, kaže za naš list da su to informacije od pre par meseci, kao i da administraciju predsednika SAD Donalda Trampa ne zanimaju formalna rešenja u tolikoj meri. Međutim, dodaje, određeni potezi koje bi Amerikanci mogli da povuku, naziru se iz zakona koji su, kako navodi, gotovo jednoglasno usvojeni u Vašingtonu. „Imali smo jednu inicijativu koja se u međuvremenu pretvorila u Zakon o zapadnom Balkanu koji su u Kongresu usvojile i demokrate i republikanci. Nešto kasnije je predsednik potpisao i Zakon o finansiranju nacionalne bezbednosti koji uključuje i zapadni Balkan. To sve ima veze sa Kosovom”, navodi Janjić.

Govoreći o posledicama ocena da će Vašington od Beograda tražiti i dobiti priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti, Srđan Graovac smatra da nije slučajno što se u ovom trenutku ponovo pokušava narušavanje odnosa Srbije i SAD. „Pojedini centri moći, pre svega određeni krugovi u Londonu i Berlinu, koji smatraju Trampa za svog protivnika ne žele da dozvole širenje njegovog uticaja u Srbiji koju smatraju za svoj zabran. Posebno su upaljeni alarmi kada je Tramp na društvenoj mreži „Truth social” podelio Vučićev intervju za portal Brajbart, čime je pokazao da uvažava mišljenje predsednika Srbije. To je sasvim sigurno bio okidač mnogim centrima moći da više pažnje usmere na Srbiju”, kaže Graovac.

Dodaje da u Srbiji deluju strukture koje očekuju da će vlast zbaciti narod ukoliko prizna Kosovo ili da će to učiniti Zapad ukoliko ne priznaju. „Upravo zato nisu nikada mnogo ulagali u svoj politički program, očekujući da će voljom spoljnog faktora biti dovedeni na vlast. Dakle, imajući u vidu preplitanje različitih interesa, nema sumnje da se pitanje KiM u ovom slučaju koristi za destabilizaciju vlasti u Srbiji”, navodi Graovac.

Prema rečima Nebojše Krstića, bilateralni odnos Srbije i SAD se dramatično menja. „Nikada frekvencija saobraćaja američkih zvaničnika koji dolaze u Beograd, a nisu to činili poslednji 30 i više godina, nije bila veća. Odnos predsednika Trampa prema intervjuima našeg predsednika, zajedničke vojne vežbe, izveštaji Stejt departmenta pokazuju da prevazilazimo nekadašnju hladnoću i nepoverenje koji su nas sprečavali da ostvarimo neke strateške interese. Takva situacija proizvodi nervozu u regionalnim i domaćim krugovima koji su napravili karijere na ’hladnom ratu’ između Srbije i SAD. Oni rade i radiće sve što mogu da spreče Srbiju da uspostavljanjem strateškog partnerstva sa najjačom vojnom silom sveta, povrate nešto od onog što smo u proteklom vremenu izgubili”, poručuje Krstić.

Sabotiranje suverene srpske politike

Srđan Graovac smatra da je Srbija, pored odličnih odnosa sa Rusijom i Kinom, mnogo ulagala i radila sa EU, kao i da su postignuti određeni rezultati dok je za razvoj saradnje sa SAD bilo najmanje prilike. „Dolaskom Trampa to se promenilo jer on ne nastupa sa pozicija predrasuda, za razliku od prethodnih administracija. To ne znači da će Amerika promeniti svoju politiku i vratiti Srbiji KiM. Svakako će pokušati da pronađe zajednički jezik sa Srbijom, ali će nastaviti da podržavaju albanske interese. Pored toga, Amerikanci su kao talasokratija više vezani za Albaniju koja ima izlaz na more. Albanci su takođe mlađa populacija u ekspanziji, što ih čini korisnijim za Amerikance. Na drugoj strani, Srbi se posmatraju kao najbrojniji narod na Balkanu i verovatno će Amerikanci insistirati na određenom kompromisu”, smatra Graovac.

Upozorava da će se nastaviti sabotaže spolja i iznutra kako ne bi došlo do saradnje Srbije i SAD. „Verujem da će Srbija nastaviti da vodi pre svega suverenu politiku na čemu predsednik Vučić insistira i da ćemo kao što smo razvili dobre odnose sa Rusijom i Kinom to uspeti i sa SAD”, poručio je Graovac.

Nekoliko upozorenja iz Vašingtona Albancima, uprkos žestokom lobiranju

Da su najave drugačijeg pristupa Vašingtona prema našem regionu i pitanju Kosmeta, ali i istrajno odbijanje Srbije da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova, glavna briga Prištine i njenih pristalica pokazuje i njihovo veoma intenzivirano lobiranje proteklih meseci. Poziva se na kažnjavanje Beograda, jer ne želi da se odrekne dela svoje teritorije. To je propraćeno karakterističnim pokušajima internacionalizacije tvrdnji o navodnoj diskriminaciji Albanaca na jugu centralne Srbije, u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Očigledan je cilj da se veštački stvori tema koja bi potisnula stvarnu diskriminaciju i represiju nad Srbima na KiM, budući da je teror nad našim narodom doživeo kulminaciju pod režimom Albina Kurtija. Na polju propagande usmerene prema tri opštine na jugu centralne Srbije, osim samih vlasti Prištini, najaktivniji su poslanik albanske Partije za demokratsko delovanje u Skupštini Srbije Šaip Kamberi i uopšte predstavnici ove stranke, ali i pojedini američki kongresmeni, poput Kita Selfa iz Teksasa.

O agresivnom lobiranju svedoči i činjenica da je u decembru 2025. upravo Self, kao predsedavajući Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma, predložio zakon o „proceni ugroženosti Albanaca” u „preševskoj dolini”, koji je u ovom odboru i usvojen, s najvažnijim ciljem – da obaveže američkog državnog sekretara da istraži navode o „kršenju prava” albanske manjine na jugu centralne Srbije. Uz sve to, kongresmen iz Teksasa je krenuo u intenzivnu kampanju za prijem tzv. Kosova u NATO, pa je zahtevao da Vašington izvrši pritisak na četiri članice Alijanse koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Prištine. Zato je podneo amandman da se vojna američka vojna pomoć Grčkoj uslovi time da Atina prizna tzv. Kosovo, ali je ovakav predlog odbijen ubedljivom većinom glasova.

Upravo ovakav pristup suprotan je onome što je državni sekretar Marko Rubio, tokom slušanja u Kongresu SAD, poručio o tome da članstvo Prištine u NATO-u nije na dnevnom redu. Baš tom prilikom u Predstavničkom domu oglasio se i Self, opisujući stanje regiona kao „izuzetno krhko”, uz objašnjenje da „integracija Kosova u evroatlantske institucije” navodno ostaje neophodna za dugoročnu regionalnu stabilnost. Kao jedna od jasnih poruka Vašingtona, koja odudara od neupitne i garantovane podrške tzv. Kosovu, može da se tumači i izostanak nominacije novog najvišeg diplomatskog predstavnika SAD u Prištini, u trenutku kada je za Beograd, Podgoricu, Sarajevo i Sofiju, američki predsednik Donald Tramp predložio nove ambasadore. Očigledno je da Bela kuća ne gleda nimalo blagonaklono na činjenicu da su prištinske institucije još u zastoju, i to nakon trećih parlamentarnih izbora na KiM u poslednjih 16 meseci, pre svega krivicom Albina Kurtija.

Inače, Amerika je u Prištini bez ambasadora čitavih godinu i po dana, nakon što je Džefri Hovenijer završio mandat. I sam Hovenijer naglasio je da je ugled Kosova u Vašingtonu pretrpeo ozbiljan udarac u proteklih 16 meseci, uz poruku da će nova vlada morati „brzo i odlučno da deluje da bi konsolidovala svoje kapacitete i počela ponovo da gradi poverenje između Kosova i njegovih partnera”. Još jedno upozorenje Prištini stiglo je iz Vašingtona prošle nedelje, kada se oglasila ambasada SAD i zatražila od albanskih političara da sarađuju i formiraju institucije nakon dužeg perioda političke blokade.