Diplomatski tesnac u Alpima

Tanja Vujić

22. 06. 2026. 06:40

Фото Бета/АП

Džej-Di Vens, zamenik predsednika SAD, stigao je juče u Švajcarsku da zajedno sa Mohamedom Bagerom Galibafom, predsednikom parlamenta Irana, otvori drugu fazu mirovnog dijaloga zvaničnih delegacija Vašingtona i Teherana, nakon što su 17. juna predsednici Tramp i Pezeškijan elektronski potpisali Memorandum o razumevanju, prvi zajednički dokument dve zemlje, od izbijanja Islamske revolucije u Iranu 1979.

Skup delegacija SAD i Irana u švajcarskom rizortu „Birgenštok” kod Lucerna, prvobitno najavljen za prošli petak, odložen je na zahtev Teherana, nakon obnovljenih oružanih dejstava Izraela i Hezbolaha na jugu Libana i potonje objave Iranske nacionalne garde (IRCG) da je zbog situacije u dolini Beka u subotu ponovo „zatvorila” Ormuski prolaz. Intenzivnim diplomatskim naporima Vašingtona prema Tel Avivu, i Teherana prema Hezbolahu, sukobi na jugu Libana obustavljeni su u subotu veče. Američka centralna vojna komanda poručila je da se civilna plovidba Ormuskim prolazom neometano odvija.

Prema izjavi Džej-Di Vensa, skup u „Birgenštoku” trebalo bi da postavi „aktuelnu strukturu” daljih pregovora, sve uz nadu da će biti postignut napredak u vezi sa nuklearnom tematikom i prekidom vatre u Libanu. Portparol Ministarstva inostranih poslova Irana je pak izjavio da će u Švajcarskoj „insistirati na ispunjenju obaveza druge strane i pojašnjenju kako planiraju da postupaju u skladu sa svojim obavezama”.

Američka centralna vojna komanda poručila je da se civilna plovidba Ormuskim prolazom neometano odvija.

Koliko juče, posle prve runde razgovora, potpredsednik SAD Džej-Di Vens izjavio je da je postignut „značajan napredak” u pregovorima o Bliskom istoku, uključujući situaciju u Libanu. Vens je, inače, u Birgenštoku, tokom razgovora sa iranskom stranom o širem sporazumu na Bliskom istoku, ocenio da se SAD nalaze u „istorijskom trenutku” i naveo da se u razgovorima u kojima posreduju predstavnici Pakistana i Katara, radi na „transformaciji Bliskog istoka” i trajnom unapređenju odnosa sa Iranom.

„Predsednik (SAD) Donald Tramp je naložio da okrenemo novu stranicu i da promenimo odnos sa narodom Irana”, izjavio je je Vens, dodajući da bi SAD, ukoliko Teheran odustane od nuklearnih ambicija i uloge „destabilizujućeg faktora u regionu”, bile spremne na fundamentalnu promenu odnosa. Džej-Di Vens je inače pred dolazak u Švajcarsku najavio da bi tamo mogao ostati „dan-dva”, odnosno „nekoliko dana”. Nakon jučerašnjih dijaloga, Vens je istakao i da se očekuje nastavak pomaka u narednom periodu. „Ovo je istorijski sastanak. Nikada do sada, izuzev poslednjih meseci, nije bilo susreta američkog i iranskog rukovodstva na ovako visokom nivou”, poručio je Vens. On je dodao da je cilj američke administracije da se kroz diplomatiju obezbedi stabilnost u regionu i omogući zajednički rad na „miru i prosperitetu”. Govoreći o situaciji u Libanu, Vens je ocenio da je „stanje složeno”, ali je istakao da SAD ostaju posvećene postizanju potpunog regionalnog prekida vatre. „Osećam se dobro u vezi sa onim gde smo u Libanu. Ima još posla, ali nastavljamo da radimo”, ocenio je Vens.

Inače, američki i iranski pregovarači održali su trilateralni sastanak sa katarskim posrednicima u okviru razgovora u Švajcarskoj, otkrili su zvaničnici upoznati sa situacijom.

Šta je tačno u Birgenštoku usaglašeno povodom člana jedan američko-iranskog Memoranduma o razumevanju (MoR), koji predviđa „momentalni i trajni prekid sukoba SAD i Irana i njihovih saveznika u regionu, uključujući i u Libanu...” nije juče saopšteno.

U međuvremenu, kakav je dogovor postignut u švajcarskim Alpima oko situacije u Ormuskom prolazu, takođe juče nije obelodanjeno. Američki predsednik Donald Tramp je otvaranje Ormuskog prolaza – kojim je pre izbijanja sukoba SAD i Izraela protiv Irana, krajem februara, putovala ka svetskom tržištu petina neophodne nafte i gasa – učinio prioritetnim. To ponajpre nastojeći da ublaži preteću globalnu energetsku krizu izazvanu sukobom, kao i odlukom Teherana da nakon dejstava SAD i Izraela, blokira plovidbu Ormuskim prolazom. S druge strane, šef Bele kuće je 17. juna – istog dana kada je u Versaju elektronski potpisao MoR sa Iranom, od moćnog lobija globalnih pomorskih prevoznika dobio signal da je otvaranje Ormuskog prolaza „top prioritet”, odnosno, da budući da je „centralni deo Ormuskog prolaza miniran”, plovidba nije blizu povratka frekvenciji od pre izbijanja sukoba, navodi portal „hellenicshippingnews.com”. „Oni, veliki prevoznici uopšte ne vole kada im iznad brodova lete rakete”, primetio je Tramp u subotu.

Prema zvaničnom Islamabadu, a na osnovu vesti iz Birgenštoka, tokom narednih 60 dana neće biti naplaćivane ni tranzitne ni uslužne takse za brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz. Inače, šef Bele kuće je u subotu zapretio da bi SAD mogle da naplaćuju „tarifu” za prolaz Ormuskim prolazom, ukoliko sa Iranom ne bude postignut sporazum za 60 dana. Koliko juče, neimenovani izvor blizak iranskom pregovaračkom timu izjavio je danas za Tasnim da će Ormuski moreuz ostati zatvoren sve dok se izraelske vojne akcije u Libanu ne stave pod kontrolu.

Prema istom izvoru, uslovi za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza su oslobađanje dela iranske imovine, sprovođenje dogovora o okončanju rata na svim frontovima, uključujući Liban, potpuno ukidanje blokade i izdavanje dozvola za prodaju iranske nafte, petrohemijskih proizvoda i naftnih derivata. „U skladu sa klauzulom 5 samo ukidanje pomorske blokade Irana nije dovoljno za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza”, naveo je izvor Tasnima.

Kako će se i kada razvijati „nuklearna diskusija” Vašingtona i Teherana, još je neizvesno.

Naime, predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je juče da Teheran neće odustati od svog prava na obogaćivanje uranijuma, ali da je spreman da pruži garancije da ta zemlja ne teži da proizvede ili poseduje nuklearno oružje. „Ono što Sjedinjene Američke Države zahtevaju jeste da Iran ne pravi atomsku bombu. To nije ništa novo, i takođe možemo pismeno da izjavimo da nemamo nameru da pravimo bombu”, poručio je Pezeškijan. On je tim povodom upozorio da se Iran neće odreći svog prava na obogaćivanje uranijuma, i da „druga strana neće imati drugog izbora nego da prihvati ovo naše pravo”.

Iransku delegaciju na pregovorima predvode predsednik parlamenta Mohamed Bager Kalibaf i ministar spoljnih poslova Abas Arakči, dok američku delegaciju predvodi potpredsednik Džej-Di Vens, a u njoj su i američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof i zet američkog predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner. Prema ranijim najavama u razgovorima učestvuju i pakistanski premijer Šehbaz Šarif i načelnik vojske Asim Munir, kao i katarski premijer šeik Muhamed bin Abdulrahman bin Džasim el Tani.

Kvar na radarima aerodroma u Cirihu, kasnilo više od 60 letova

Cirih – Aerodrom u Cirihu juče rano ujutru zadesio je ozbiljan tehnički kvar na radarskom sistemu kontrole letenja, zbog čega je došlo do obustave svih poletanja i kašnjenja više od 60 letova, javio je Tanjug. Kako je naknadno saopšteno, tehnički kvar u kontroli vazdušnog saobraćaja izazvan je bezbednosnim merama uvedenim zbog mirovnih pregovora između SAD i Irana u Švajcarskoj, saopštile su vazduhoplovne vlasti, uz napomenu da je problem u međuvremenu otklonjen. Do kvara je došlo nakon što je u radarske sisteme integrisana zabranjena zona iznad Birgenštoka. Zabrana preleta u ovoj zoni uvedena je u poslednjem trenutku, jer odluka o održavanju najnovije runde razgovora nije bila finalizovana do juče, navodi se u saopštenju. Do podneva je otkazano 12 dolaznih i 14 odlaznih letova, dok je najmanje 60 letova kasnilo, saopštila je portparolka aerodroma.

Švajcarska je prethodno najavila da će obezbediti „diskretno i pouzdano okruženje” za razgovore u rizortu koje se nalazi nešto više od 50 kilometara južno od aerodroma u Cirihu.