Bićemo prvi u Evropi po stopi rasta u 2027.

Moramo ubrzano da se menjamo jer živimo u svetu u kojem padaju u vodu sve pretpostavke koje su oblikovale svetsku ekonomiju u poslednjih 30 godina, poručio je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić na otvaranju 21. Svetskog kongresa ekonomista u Sava centru. Tema ovogodišnjeg kongresa je globalna ekonomska realnost, vrlo aktuelna tema, rekao je Vučić i naveo da su decenijama kreatori politika i ekonomisti funkcionisali u okruženju koje je delovalo predvidivo: dublja integracija, trgovina na sve strane, niže barijere, međuzavisnost koja raste. „Danas svet jeste međusobno povezan, ali istovremeno fragmentiran. I ta kontradikcija je u srži raznih izazova sa kojima se suočavamo. Kako ćemo se sa time snalaziti, odrediće da li ćemo biti uspešni ili ne”, istakao je Vučić.

Napomenuo je da, ako danas pogledamo Evropu, ona gradi svoje mehanizme kako bi branila svoju ekonomiju i štitila svoju industriju i IT sektor jer su druge sile, SAD i Kina, dominantne u polju modernih tehnologija, visokotehnološke industrije. „Evropa ne može da prati takvu tržišnu trku”, ocenio je Vučić. Dodao je da je slušajući govornike, kada je učestvovao na Svetskom ekonomskom forum u Davosu 2021. godine, shvatio da ništa u budućnosti neće biti isto. Naveo je da je te godine jedan od gostiju bio predsednik Kine Si Đinping i da je video na koji način su svi bili iznenađeni njegovim govorom.

„Zapanjeni … On je prihvatio globalizam, ali je okrenuo naopačke sve vrednosti za koje smo mi tada znali, a istovremeno čuo sam puno evropskih lidera koji su krenuli da govore o protekcionističkim merama. To se desilo i bilo je neizbežno, ali na kraju to je nešto što je iznenadilo svet i promenilo ga”, naglasio je Vučić. Ako pogledamo današnji svet, vidimo da je Evropska unija imala zvanično oko 205 barijera u domenu trgovine usluga, dok ih danas ima 2.900, rekao je Vučić. „To je ogromna promena, svet je potpuno drugačiji, ali niko ne može da zaustavi i spreči zemlje koje su brže, koje imaju manje birokratije, koje mogu brzo i bez prepreka efikasno da obavljaju posao i to je jednostavno znak za uzbunu za sve nas u Evropi. Kada kažem Evropa, mislim i na Srbiju. Mi zaostajemo, kaskamo, kaskamo za Kinom, za Sjedinjenim Državama, po raznim pitanjima”, rekao je Vučić.

Istakao je da moramo da se promenimo jer će se, ako to ne učinimo, taj jaz produbiti. „Taj jaz će se produbiti u budućnosti, u tome je stvar. Možemo da izdržimo današnje razlike, ali u budućnosti ne. Za Srbiju, kao zemlju koja se nalazi na raskršću Evrope, doživeli smo sve te izazove kroz trgovinu, investicije, tehnološke promene, energetsko tržište, naravno i geopolitička dešavanja”, naveo je Vučić. Prema njegovim rečima, dugo godina je multipolarnost bila odbacivana i neki su o tome pričali kao o nekakvoj mogućnosti za budućnost, dok je sada to jednostavno opis stvarnosti.

„Na početku ovog veka, ekonomija Kine bila je oko trilion dolara. To je bilo pre 26 godina. Danas ona premašuje 20 triliona, dakle 22 triliona. Do 2030. svetska srednja klasa brojaće više od pet milijardi ljudi, 70 odsto od toga u Aziji. Zemlje zaliva su se za par decenija pretvorile u velike trgovinske, finansijske i investicione centre. Te promene menjaju geografiju globalnog rasta, potražnje, investicija. Možda najveća greška koju možemo da napravimo je da smatramo da se globalizacija završava. Ne završava se, već se menja”, ukazao je Vučić.

Dodao je da se, uprkos čestim razgovorima o deglobalizaciji, globalna trgovina povećava. „Od pandemije, prosečan rast trgovinske razmene je povećan za devet procenata u poređenju sa samo dva procenta u protekloj deceniji. Ono što se menja nisu samo veličina i razmere globalne integracije, već struktura. Trgovina raste kroz nove puteve, nova partnerstva i nova geopolitička savezništva”, rekao je Vučić. Naveo je da vlade širom sveta uvode carine, industrijske subvencije, kontrolu izvoza i druge ekonomske bezbednosne mere. „Mnoge od tih odluka se mogu razumeti sa nacionalne perspektive, ali kada se nadmeću najveće ekonomije na svetu, posledice pogađaju i druge. Male i srednje zemlje često moraju da se prilagode pravilima koje nisu napisale i na neke disrupcije koje nisu njihovo delo. Raste neizvesnost na tržištima, usitnjenost tržišta i globalna ekonomija je na kraju manje predvidiva i efikasna”, naglasio je Vučić.

Ulazimo u doba ekonomske međuzavisnosti bez političkog spajanja, istakao je Vučić i dodao da je izazov da ne eliminišemo razlike, već da pronađemo načine da odgovorno njima upravljamo, da ih poštujemo kada je potrebno i da obezbedimo da saradnja ne stiže na uštrb konkurencije. „Ljudima nije stalo do naših teorija i političkih debata, već ih zanima da li stvaramo radna mesta, podižemo životni standard i ostavljamo bolji svet budućim generacijama”, kazao je Vučić.

Prema njegovim rečima, potrebne su ozbiljne analize intelektualnog poštenja i spremnost da dovedemo u pitanje neke pretpostavke koje danas nisu više aktuelne. „U periodu neizvesnosti, ekspertiza je važnija nego ikad, činjenice su bitne, zdravo ekonomsko razmišljanje je bitno. Politika će uvek podrazumevati suprotstavljene prioritete i interese, to je prirodno kako društvo funkcioniše”, kazao je Vučić. Naglasio je da se pre tri decenije mislilo da će ekonomska integracija voditi do političke, ali da danas realnost deluje potpuno drugačije – globalna trgovina raste, kapital teče, tehnologija se širi i to ne može da se zaustavi. „A politički sistemi su sve različitiji, strateška konkurencija raste, vlade stavljaju akcenat na suverenitet, izdržljivost i nacionalne interese. Sviđalo se to nama ili ne, ulazimo u doba ekonomske međuzavisnosti bez političkog spajanja”, rekao je Vučić.

Kako je naglasio, Srbija je u prvom kvartalu ove godine bila četvrta ekonomija u Evropi po stopi rasta, a do kraja godine mogli bismo da budemo treći. Kazao je da je za Srbiju važno da su u prvom kvartalu ispred nas po stopi rasta bili samo Danska, Malta i Poljska. „Očekujemo da budemo među prve tri do kraja godine, jer jedna od tih zemalja je sa samo 0,1 ispred nas. Verujem da će sledeće godine, u skladu sa prognozama MMF-a, Srbija biti broj jedan po stopi rasta. To je ono što je za nas važno”, istakao je Vučić.

Dodao je da moramo da tražimo nove izvore rasta, u vreme kada dolazi manje investicija spolja u skoro sve zemlje sveta jer se svi zatvaraju u svoje krugove i gledaju kako da obezbede svoje nacionalne i državne interese. „Istovremeno, moraćemo da vodimo računa o nekoliko stvari koje sam pomenuo u svom govoru, a to su, pod jedan, energija, naročito električna energija, i sve će biti zasnovano na električnoj energiji. Pod dva, to je voda, jer očekujem da nekih 30–35 odsto potreba za vodom poraste do 2050. godine i mnoge zemlje će imati ili značajne probleme ili čak značajne nestašice vode i moramo da se spremimo za takav period”, rekao je Vučić.

Naveo je da treće što moramo da radimo jeste da idemo u korak s inovativnim tehnologijama i veštačkom inteligencijom, kako bismo ubrzavali svoju produktivnost, svoj rast i nikako ne smemo da budemo zadovoljni time što će nam ova i sledeće godine biti dobre, već moramo da razmišljamo o godinama koje tek dolaze. „Svako zaostajanje u ovoj poslednjoj haj-tek revoluciji ostaviće nas godinama u zapećku u odnosu na najrazvijenije zemlje sveta. Imamo ljude koji znaju mnogo toga, ali imamo i mnogo toga što tek moramo da saznamo, naučimo, naše ljude obučimo, da idemo u korak sa svetom i uložićemo ogroman novac da bismo to uspeli. Naravno, imamo brojne infrastrukturne radove i mnogo problema sa kojima se suočavamo”, rekao je predsednik.

Dodao je: „Mnoga važna svetska imena smo doveli u Beograd, gde se održava 21. Svetski kongres ekonomista, tu su i nosioci Nobelovih nagrada, i zadovoljan sam što je i država Srbija pomogla u dovođenju onih ljudi koji svojim intelektualnim stavom, svojim promišljanjem, svojim iskustvom mogu da doprinesu boljem sagledavanju ekonomske budućnosti sveta i od kojih možemo mnogo toga da naučimo i iskoristimo.”

Istakao je da male i srednje zemlje uspevaju kada su otvorene, kada prave veze i saradnju sa različitim regionima, partnerima i tržištima, posebno u doba neverovatnih izazova. Naveo je da je na pitanja kako je Srbija uspela da bude ispred suseda u poslednjih 12 godina, od prosečne plate do direktnih investicija, odgovarao da je razlog taj što je Srbija ostala otvorena i želela da privuče svakoga, bez velikih barijera.

Naglasio je da veštačka inteligencija ima potencijal, kako je naglasio, da potpuno preobrazi industrije i produktivnost, ali, dodao je, ne radi se samo o algoritmima, već i o talentu, energiji, računarskoj moći. „Institucija MMF procenjuje da će 40 odsto poslova širom sveta biti pogođeno veštačkom inteligencijom – neki će nestati, drugi će biti potpuno promenjeni, nastaće nova radna mesta. Pomoć radnicima da se prilagode tom tržištu, da ne zaostaju, biće izuzetno bitna, a rast i inovacije neće rešiti svaki izazov”, rekao je Vučić. Naveo je da će neka od najvećih ograničenja narednih decenija biti možda fizička, ne tehnološka i dodao da poslednja istraživanja govore da ovo neće biti samo privremena kriza. Dodao je da će se do 2050. potražnja za vodom povećati za 30 odsto, a potražnja za strujom bi mogla da se udvostruči zbog elektrifikacije, industrijskog rasta i veštačke inteligencije.

„Data centri bi mogli da troše struju kao, recimo, čitav Japan, što ukazuje na izazove koji nas čekaju. U svetu koji se menja i postaje sve usitnjeniji, neke zemlje smatraju da je odgovor u povlačenju iza političkih zidova, ekonomskih i tehnoloških”, rekao je Vučić. Istakao je da je Srbija odabrala drugačiji put. „Mi smatramo da male i srednje zemlje uspevaju kada su otvorene, kada prave veze i saradnju sa različitim regionima, partnerima i tržištima, posebno u doba neverovatnih izazova”, rekao je Vučić.

Dodao je da i na ovom skupu ekonomista ima predstavnika različitih zemalja, regiona, političkih sistema i ekonomskih modela. „Ne razmišljamo svi slično, ne delimo iste prioritete i ne gledamo na svet na isti način, ali uprkos tim razlikama imamo slične izazove. Svi želimo jači rast, više inovacija, veću energetsku bezbednost i bolje mogućnosti za naše građane”, rekao je Vučić. Naglasio je da takmičenje vodi inovacijama, rastu, progresu, a pitanje je da li konkurencija može da ide uz saradnju. „Ako ostvarimo taj balans, naredne decenije biće uspešnije nego protekle. Ako ne uspemo, sve naše zemlje platiće cenu”, ocenio je Vučić.

U Beogradu je juče počeo 21. Svetski kongres ekonomista koji će tokom pet dana okupiti blizu 1.000 učesnika iz više od 80 zemalja, a među njima su i tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju.

Mali: Beograd postaje centar globalne ekonomije

Ministar finansija Siniša Mali juče je, povodom otvaranja 21. Svetskog kongresa ekonomije, istakao je da Beograd postaje centar svetske ekonomije, prepoznat od strane globalnih stručnjaka. „U prisustvu predsednika Aleksandra Vučića u Sava centru je otvoren 21. Svetski kongres ekonomista, jedan od najvažnijih međunarodnih skupova u oblasti ekonomije. Beograd je domaćin događaja koji se nakon skoro 20 godina vratio u Evropu i koji se prvi put održava u Jugoistočnoj Evropi”, naveo je ministar. Istakao je da stručna međunarodna javnost prepoznaje šta je Srbija sve uradila sa svojom ekonomijom i dodao da će biti pravo zadovoljstvo čuti od više od 1.000 učesnika iz celog sveta, uključujući vodeće ekonomiste, naučnike, kreatore javnih politika i dobitnike Nobelove nagrade, kuda ide svetska ekonomija.

Tema kongresa „Suprotstavljene vizije sveta” otvara ključna pitanja savremenog društva – od globalizacije i nacionalizma do odnosa demokratije i autokratije, naveo je Mali. Beograd se ovakvim događajima pozicionira kao mesto intenzivnog globalnog dijaloga, i u tom svetlu želimo da se i nadalje predstavljamo, poručio je ministar. Prema njegovim rečima, ovakvi skupovi jačaju vezu Srbije i Jugoistočne Evrope sa globalnom akademskom zajednicom, ali su i prilika za unapređenje saradnje sa kreatorima ekonomskih politika širom sveta. Beograd je narednih pet dana mesto gde će se razmenjivati ideje koje oblikuju ekonomsku budućnost, poručio je ministar na svom instagram nalogu.

Sastanak sa jednim od vodećih kineskih stručnjaka za veštačku inteligenciju Kaj-Fu Lijem

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se juče sa jednim od vodećih kineskih stručnjaka za veštačku inteligenciju Kaj-Fu Lijem, sa kojim je razgovarao o tome kako veštačka inteligencija menja privredu, industriju, obrazovanje, zdravstvo i javne usluge, ali i kako će ove tehnologije oblikovati budućnost. „Sadržajan razgovor sa Kaj-Fu Lijem, jednim od vodećih svetskih autoriteta u oblasti veštačke inteligencije, čovekom čiji je rad značajno doprineo razvoju savremenih tehnologija i digitalnoj transformaciji širom sveta. Posebno mi je bilo dragoceno da čujem njegova iskustva o razvoju veštačke inteligencije u Kini, koja je danas među globalnim liderima u ovoj oblasti”, naveo je Vučić na „Instagramu”, prenosi Tanjug.

Dodao je da ga je naročito zainteresovalo kako veštačka inteligencija može da doprinese modernizaciji države i efikasnijem radu institucija i ukazao da korišćenjem novih tehnologija možemo da uštedimo vreme, preciznije pratimo rezultate i donosimo bolje odluke, što je važno za dalji razvoj Srbije. „Predstavio sam napore Srbije u oblasti digitalizacije, razvoj našeg IT sektora i ambiciju da budemo među zemljama koje će znati da iskoriste potencijal novih tehnologija za dobrobit svojih građana”, naveo je Vučić. Zahvalio je Kaj-Fu Liju na otvorenom i inspirativnom razgovoru i spremnosti da podeli iskustva stečena na samom vrhu svetske tehnološke scene. Predsednik je ukazao da je u vremenu velikih promena važno da učimo od najboljih i nastavimo da ulažemo u znanje, nauku, inovacije i mlade, jer su oni, kako je istakao, ključ budućeg razvoja Srbije.

N. B.