Suza zaljubljene boginje

Ova popularna sukulenta, koja se često uzgaja i kao kućna biljka, na ceni je zbog lepote lišća i dugotrajnog cvetanja. Legenda kaže da su kalanhoje rođene iz suza jedne zaljubljene boginje, pa se zato poklanja kao simbol ljubavi i odanosti. Kalanhoja (lat. kalanchoe blossfeldiana) donesena je u Evropu sa Madagaskara 1939. godine, a pripada porodici crassulaceae. Oko 130 vrsta kalanhoje raste u svim suptropskim i polutropskim regionima od Arabijskog poluostrva do južne Afrike. Rast joj je zbijen i nizak. Ima mnogobrojne listove pljosnatog oblika. Cvetovi su joj vatrenocrvene, narandžaste, žute i ciklama boje, a izlaze iz svakog lisnog pazuha na kratkim drškama gusto poređanim iznad lišća.

Većinu vremena treba da provodi u prostoru koji je delimično zatamnjen. Kalanhoja je biljka kratkog dana. To znači da ona završava rast i počinje da stvara pupoljke čim dođe vreme kratkih dana. U normalnim prilikama, to je kod nas u novembru i decembru, a zatim sledi vreme cvetanja. Kratki dani mogu se veštački stvoriti ako se mesto gde se biljka nalazi zamračuje 16 sati dnevno, a samo osam sati izloži svetlosti. Sa zamračivanjem se počinje čim se biljke dobro razviju pri normalnom svetlu.

Ne sme se kvasiti: kalanhoja spada među sukulente, odnosno zadržava vodu u listovima. Posebnu pažnju treba obratiti na njeno zalivanje, jer između maja i avgusta treba da bude obilnije, od septembra do novembra umereno, a tokom zime do maja ređe. Pazite da joj se supstrat nikada ne isuši u potpunosti. Za kalanhoju važi pravilo da se ne sme kvasiti ni list ni cvet!

Kalanhoja zahteva dosta svetlosti i toplotu od 12 do 15 stepeni Celzijusa, jer ako se zimi drži u prehladnoj i suviše vlažnoj prostoriji često ugine zbog gljivičnih bolesti. Zimi joj najviše prija temperatura od 15 stepeni i mesto udaljeno od izvora toplote.

Razmnožava se semenom i reznicama od izboja ili listova. Pošto za razvoj biljke iz semena treba i do deset meseci, mnogo brže možete da dobijete mladu biljku iz reznice. Za reznice se upotrebljavaju vrhovi, a ako ih nema dovoljno mogu se koristiti i listovi, koji se samo otkinu od biljke. Reznice se sade u čist pesak i brzo se užiljavaju. Prethodno reznicu treba ostaviti dan-dva na suncu, da se rez zasuši, jer je puna sokova. Voli laku zemlju sastavljenu od dva dela listovke, dva dela klijališne i 15 odsto peska.

Gajenje kalanhoje je jednostavno. Prevelika vlaga je štetna za njen koren, na šta mora da se pazi naročito zimi. Cveta u februaru, martu i aprilu. Kalanhoja je biljka kratkog dana. To znači da ona završava rast i počinje da stvara pupoljke čim dođe vreme kratkih dana. U normalnim prilikama, to je kod nas u novembru i decembru, a zatim sledi vreme cvetanja.

Kalanhoja ima više varijeteta, a najpoznatiji su:Kalanchoe blossfeldiana, zatim, Kalanchoe blossfeldiana „Combocate” počela je da se gaji pre 30 godina. Izvanredno je lepa. Donosi veće cvetne štitove na kratkim drškama, a naročito je lepa kao biljčica za saksije.Calanchoe hybride „Feuerblute” mnogo se razlikuje od dveju prethodnih. Rast joj je bujniji, cvetni štitovi i pojedini cvetovi su veći i imaju duže cvetne drške: odsečeni ostaju dugo sveži pa se zato ova sorta najviše koristi za sečenje. Cvet je vatrenocrvene boje što joj daje naročitu draž. Otpornija je prema zimi i dobro podnosi temperaturu od tri do pet stepeni Celzijusa.