Seul hoće severnokorejske zarobljenike iz Ukrajine

Južna Koreja nastoji da preuzme severnokorejske ratne zarobljenike koji se nalaze u Ukrajini pre svega iz propagandnih, ali i vojnih razloga, ocenio je Konstantin Asmolov, kandidat istorijskih nauka i vodeći naučni saradnik Centra za korejske studije Instituta za Kinu i modernu Aziju Ruske akademije nauka.

Asmolov je u razgovoru za „Lentu” naveo da bi svaka priča o severnokorejskom vojniku koji je, kako se to u Seulu predstavlja, shvatio užas života u DNRK i odlučio da pređe na Jug, imala snažan medijski efekat.

„Severnokorejski ratni zarobljenici iz Ukrajine neophodni su za seulsku propagandu. Svaka priča o vojniku, zvaničniku ili bilo kome drugom ko shvata u kakvom ‘užasu’ živi i beži od toga ima važan medijski značaj”, rekao je Asmolov.

On je podsetio i na slučaj iz 2016. godine, poznat kao „bekstvo dvanaest konobarica” iz severnokorejskog restorana. Prema njegovim rečima, taj događaj je u Južnoj Koreji predstavljen kao „izbor slobode”, ali su se kasnije pojavile tvrdnje da je menadžer restorana, posle finansijskih problema, stupio u kontakt sa južnokorejskom obaveštajnom službom i obmanuo zaposlene.

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Koreje ranije je saopštilo da je Seul spreman da prihvati sve severnokorejske ratne zarobljenike koji su se borili na strani Rusije i koje je zarobila Ukrajina, ukoliko oni to sami zatraže. Južnokorejska diplomatija istovremeno je naglasila da se protivi svakoj prisilnoj repatrijaciji severnokorejskih državljana u Rusiju ili Severnu Koreju.

Razgovori Južne Koreje i Ukrajine o ovom pitanju najavljeni su za 30. jun u Seulu.

Asmolov smatra da Seul ima i vojni interes da dođe do severnokorejskih zarobljenika, jer bi od njih mogao da dobije informacije o iskustvima iz savremenog ratovanja.

„Interes sa stanovišta vojnog iskustva postoji, jer su Severnokorejci učestvovali u punopravnom vojnom sukobu u kojem se koriste bespilotne letelice i moderna tehnika. Ali propagandni aspekt je daleko važniji”, ocenio je on.

Prema njegovim rečima, Južna Koreja formalno ne priznaje DNRK kao zasebnu državu, zbog čega sve građane Severne Koreje smatra svojim državljanima. Ta pozicija, dodaje Asmolov, omogućava Seulu da severnokorejske državljane u trećim zemljama predstavlja kao ljude kojima nudi „zaštitu” i „slobodu”.

On je, međutim, ukazao da u slučaju severnokorejskih zarobljenika u Ukrajini ima više nejasnoća. Prema njegovim rečima, javnosti je do sada poznato samo da se govori o dvojici zarobljenih vojnika, kao i da nijedan novinar nije imao priliku da sa njima neposredno razgovara.

„Za sada znamo samo za dva severnokorejska ratna zarobljenika, od kojih je jedan zarobljen bez svesti, a drugom su bile povređene ruke”, naveo je Asmolov.

On je dodao da je navodna želja dvojice vojnika da odu u Republiku Koreju poznata samo na osnovu tvrdnji jednog južnokorejskog parlamentarca koji se sa njima sastao.

„Da su južnokorejske i ukrajinske vlasti zaista imale ljude koji žele da budu prebačeni u Seul, organizovale bi konferenciju za novinare na kojoj bi ti ljudi sami sve ispričali”, smatra ruski korejista.

Asmolov upozorava da bi uključivanje Južne Koreje u pitanje zarobljenih severnokorejskih vojnika moglo dodatno da zaoštri odnose Seula i Pjongjanga.

„Što se tiče spoljnopolitičkih posledica, blago rečeno, ovo sigurno neće poboljšati međukorejski dijalog, već naprotiv”, naglasio je on.

Prema njegovoj oceni, takav potez samo će pojačati severnokorejsku retoriku u kojoj se Južna Koreja sve češće poredi sa Ukrajinom, kao faktorom destabilizacije u regionu.

Asmolov je naveo i da je Moskva pokušavala da uključi severnokorejske zarobljenike u spiskove za razmenu, ali da je, kako tvrdi, ukrajinska strana odbijala da o tome razgovara.

„Severnokorejski vojnici bili su uključeni u spiskove za razmenu, ali je ukrajinska strana odbila da razgovara o tome. Ipak, šansa da oni budu vraćeni svakako postoji”, zaključio je Asmolov.

Posle završetka borbi za oslobađanje Kurske oblasti od ukrajinskih snaga, severnokorejski vojnici i inženjeri nastavili su da izvršavaju zadatke u više oblasti, pre svega u poslovima razminiranja. Guverner Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn ranije je istakao doprinos pripadnika 528. inženjerijskog puka Korejske narodne armije, navodeći da su očistili više desetina hiljada hektara teritorije.

Južnokorejska agencija Jonhap, pozivajući se na ukrajinske medije, u februaru je prenela tvrdnje da se severnokorejski vojnici i dalje nalaze u Kurskoj oblasti.