Moskva prvi put ljuta na Trampa

Đorđe Milošević*

Šef Bele kuće je, izgleda, opet promenio mišljenje, ali ovog puta je time izazvao nezadovoljstvo u Kremlju. Sve doskora, Donald Tramp je javno ispoljavao razumevanje za stavove Moskve prema ratu u Ukrajini. Zalagao se za obustavu tog sukoba, smatrajući da Ukrajina gubi rat i da bi Kijev trebalo da se saglasi sa određenim teritorijalnim ustupcima. Ukazivao je poštovanje prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, nazivajući ga velikim liderom i naglašavao da sa njim održava korektne odnose.

Poslednjim istupima deluje kao da staje na stranu Ukrajine. U Kremlju su zbog toga besni, a zapadni saveznici Vašingtona zadovoljni jer su uspeli Trampa da „vrate na pravi put”.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov optužio je SAD da „očigledno napuštaju ulogu objektivnog posrednika” te da su „zaboravile” na Trampove prošlogodišnje izjave koje su bile bliže stavovima Moskve. Sa Kremljom se slaže i francuski presednik Emanuel Makron. Prema pisanju „Fajnenšel tajmsa”, izvori upoznati sa privatnim razgovorima među svetskim liderima na nedavnom samitu G 7 u Francuskoj, tvrde da je Tramp navodno bio „izuzetno impresioniran i oduševljen” nedavnom ukrajinskom vojnom akcijom napada na ciljeve duboko unutar Rusije. Na samitu je Tramp pristao i na pooštravanje sankcija protiv ruskog energetskog sektora. Te udare, koji su se u međuvremenu pojačali napadima na vojne ciljeve oko Moskve i naftnu rafineriju na obodu prestonice, podržavaju američke obaveštajne službe.
Lavrov je na konferenciji o spoljnoj politici u Moskvi poručio da će se Rusija „usredsrediti na postizanje ciljeva invazije, polazeći od toga da su sve nade da bi SAD mogle biti pošten posrednik davno propale”.
Oduševljen promenom Trampovog gledišta o ukrajinskom ratu, Makron je podsetio da je republikanac, kada je ponovo ušao u Belu kuću, bio uveren da će Ukrajina izgubiti rat i da je upravo zbog toga gurao ideju brzog mirovnog dogovora. Prema Makronovim rečima, Tramp je u početku smatrao da Kijev ne može dugo da izdrži pritisak i da je najbolje što pre zatvoriti sukob, čak i po cenu bolnih ustupaka Ukrajine. Makron je podsetio i na susret Trampa i Vladimira Putina na Aljasci, navodeći da je tada na sto skoro bio stavljen dogovor koji je podrazumevao da Ukrajina Rusiji prepusti teritorije koje Moskva u tom trenutku još nije kontrolisala. Međutim, francuski predsednik sada tvrdi da se situacija promenila. On je poručio da je Ukrajina svojom sposobnošću da izdrži rat promenila Trampov pogled na sukob. Prema Makronu, američki predsednik je video da su priče o brzom slomu Kijeva i nesposobnosti Ukrajine da preživi zimu bile pogrešne. Francuski predsednik tvrdi da je Tramp sada počeo da gleda na Ukrajince kao na izdržljiv, snalažljiv i borben narod, koji je pokazao mnogo više otpora nego što se u Vašingtonu ranije očekivalo.

Posle samita Evropskog saveta, više evropskih lidera pokušalo je da predstavi Trampovu promenu tona kao diplomatsku pobedu Evrope i Kijeva. Prema njihovom tumačenju, Tramp se sve više udaljava od ideje brzog dogovora po svaku cenu i približava stavu da Ukrajina ne sme biti primorana na kapitulaciju pod pritiskom.

Međutim, sam Tramp još nije javno saopštio da odustaje od ranijih dogovora i razgovora vođenih na Aljasci. Njegova retorika i dalje se ograničava na pozive da obe strane što pre postignu dogovor i zaustave rat.

O samitu koji je, navodno, bio ključan za promenu Trampovog stava govorio je i pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov. Prema njegovim rečima, lideri Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Kanade i Japana su u Evijanu „pumpali” Trampa netačnim i u suštini štetnim idejama i tvrdnjama, što je i dovelo do promene stava američkog predsednika. U Kremlju se takođe podseća da je nešto ranije Putin telefonom razgovarao sa Trampom i tom prilikom je američki predsednik izrazio spremnost da utiče na Ukrajinu i evropske zemlje radi mirnog regulisanja sukoba u Ukrajini. Podseća se i na izjavu Putina da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, ako želi da se susretne sa njim, može da dođe u Moskvu. Posle toga, Tramp je telefonom razgovarao i sa Zelenskim. Razgovor je trajao pola sata, a Tramp je oba razgovora ocenio kao „vrlo dobre” ne navodeći pojedinosti.

Analitičari u Moskvi smatraju da će se posle nedavnog samita „velike sedmorice” i mirovnog dogovora između Vašingtona i Teherana ublažiti nategnutosti u odnosima SAD sa njenim evropskim saveznicima, a povećati pritisak na Moskvu. U izgledu je i zavođenje novog paketa sankcija prema Rusiji u energetskoj oblasti.

Prema izjavama ruskih eksperata, američki predsednik, poučen gorkim iskustvom zbog nekih njegovih napora koji nisu doveli do željenog rezultata, sada se priklanja poziciji svojih evropskih saveznika. A oni zastupaju stav da ustupke ne treba tražiti od Ukrajine nego od Rusije i ne ugovorima nego pritiskom na bojnom polju i van njega. U tome, kako javljaju moskovski mediji, prednjače Nemačka i Francuska. To su dve zemlje, pišu moskovski mediji, koje su već duže vremena perjanice u rusofobiji i koje su u prošlosti ratovale protiv Rusije, odnosno Sovjetskog Saveza i pretrpele težak poraz. Nemačka, navodno, nije raskrstila sa svojom nacističkom prošlošću i to u poslednje vreme sve više dolazi do izražaja. Pojedini analitičari tim povodom podsećaju na reči poznatog sovjetskog vojskovođe, maršala Georgija Žukova, koji je još u Berlinu, primajući kapitulaciju nacističke Nemačke, u jednoj izjavi rekao: „Mi smo im doneli slobodu i oni nam to nikada neće oprostiti.”

Zadovoljan razgovorima u Francuskoj u četiri oka sa američkim predsednikom, Zelenski se posebno obradovao najavljenom mogućnošću da se Kijevu omogući proizvodnja američkog raketnog sistema „patriot”. Zasad, to pitanje podleže razmatranju, ali se u Vašingtonu, kako ocenjuju obavešteni izvori, takva mogućnost ne odbacuje. Neki francuski mediji tvrde da je dogovor već postignut, ali zvanične potvrde o tome nema.

Događaji poslednjih dana na međunarodnoj sceni ne ulivaju optimizam, smatra se u Moskvi. Vašington i Teheran su doduše postigli dogovor o prekidu vatre, ali konačnog ugovora sa potpisima dveju strana još nema. Kada je reč o ratu u Ukrajini, tu se ne nazire njegovo zaustavljanje, već se naprotiv zapaža eskalacija. U Moskvi se tvrdi da ruske jedinice napreduju na svim linijama fronta, a Kijev u poslednje vreme uzvraća masovnim napadima dronovima koji nanose ozbiljnu materijalnu štetu. Mnogi aerodromi u ruskim gradovima se povremeno zatvaraju i normalan život je poremećen. Moskva energično demantuje tvrdnje nekih zapadnih izvora da inicijativa sada prelazi na ukrajinsku stranu. Činjenica je, kažu ruski zvaničnici, da Evropska unija pokušava da odvrati Sjedinjene Američke Države od rešavanja sukoba u Ukrajini. Uz sve to trebalo bi podsetiti i na upozorenje šefa ruske diplomatije da aktuelna međunarodna situacija nosi rizik od oružanog sukoba koji može da dovede do upotrebe nuklearnog oružja, što bi bila katastrofa za čovečanstvo.

*Bivši šef dopisništva Tanjuga iz Moskve