Kipar i Srbija na sličnom putu

Predsednik Kipra Dimitris Hristofijas u protekla dva dana bio je u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji na poziv predsednika Borisa Tadića. U predsedničkom apartmanu hotela „Hajat” primio je juče novinarku „Politike“ i odgovorio na niz pitanja o kiparskom putu u EU, toku pregovora za ponovno ujedinjenje podeljene zemlje i odnosima sa Srbijom. Iz tog intervjua prenosimo najzanimljivije delove:

Gospodine predsedniče, mnogi upoređuju srpski problem sa kiparskim. Da li je to zaista uporedivo?

Svaki problem ima svoju istoriju i svoje osobenosti. Kipar je žrtva strane intervencije, okupacije i kršenja međunarodnog prava, čime je ugrožen njegov teritorijalni integritet i suverenitet. Problem okupacije, praktično, traje 35 godina. Ujedinjene nacije su donele brojne odluke na zasedanju Generale skupštine i u Savetu bezbednosti i da je država Turska poštovala tolike rezolucije UN, ova bi zemlja bila slobodna. Nažalost, Ankara nastavlja da se ponaša suprotno odlukama međunarodne zajednice i temeljima međunarodnog prava, odnosno suprotno onome što smo se dogovorili za budućnost naše zemlje sa kiparskim Turcima, i zato nikako ne može da se reši problem.

Kosovo je, takođe, slučaj kršenja međunarodnog prava, rezolucije UN i, konačno, akta iz Helsinkija. Dakle, postoje, kao što vidite, sličnosti, ali i razlike.

Kipar je vrlo blizak Srbiji već godinama i obe zemlje su podržavale jedna drugu u teškim vremenima. Čak i za vreme kršenja međunarodnog prava od strane drugih zemalja. Dakle, ostaju jedna uz drugu do konačnog rešenja problema koje imaju.

Kipar je među pet članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Kako mislite da Srbija može da reši taj problem?

Juče sam obavešten od predsednika Tadića na vrlo jasan način da Srbija ima viziju da uđe u Evropsku uniju. To je odluka srpskog naroda i vaše vlade i mi podržavamo i poštujemo taj napor i tu viziju. S druge strane, smatramo da nije ni korektno ni pravedno dovoditi u vezu priznavanje Kosova sa pristupanjem Srbije EU. Kipar razume veoma dobro poziciju Srbije prema Kosovu kao i principe i fleksibilnost koju pokazuje vaša vlada u iznalaženju rešenja ovog problema.

Primljeni ste u EU 2004. godina kao podeljena država (od 1974). Napravljen je, dakle, izuzetak. Niste li se, možda, pribojavali ucena da nećete postati član briselske porodice budući da ste samo koji dan pre prijema, na odvojenom referendumu, odbili Ananov plan ujedinjenja ostrva?

Ananov plan je bio pun mana, a rešenja koja su nuđena nisu bila primenjiva. Odbijanje tog plana gurnulo je nas Kiprane u ćošak zato što nismo poslušali Ameriku, Englesku i neke druge sile. Zbog tog gorkog iskustva, pre nego što sam preuzeo inicijativu, a nakon mog izbora (u februaru 2008) za predsednika, jasno sam stavio do znanja generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu da sam spreman da pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice započnem razgovore sa mojim kolegom Mehmet Ali Talatom. I to kao vođe dve zajednice (kiparskih Grka i Turaka), bez striktnih rokova i bez bilo kakve arbitraže.

Koja bi kiparska iskustva Srbija mogla da primeni na svom putu ka Evropskoj uniji?

Treba dosta strpljenja i upornosti u primeni kriterijuma iz Kopenhagena, koji su, zapravo, glavni kriterijumi za ulazak jedne zemlje u EU. Morate, pre svega, kao što smo mi uradili, da promenite zakone i da ih približite evropskim standardima. To nije lako, moraju da se žrtvuju neki običaji i dosadašnji način života, što je obično bolno. Ali mislim da ujedinjena Evropa pruža jedan minimum sigurnosti. Kiprani se osećaju bolje kao građani EU. Naravno, sve zavisi i od vlade. Predsednik Tadić je pravdoljubiv lider i ima neverovatan osećaj za potrebe građana, pa smatram da postoji način da se reši to pitanje bez velike štete po običnog čoveka.

Kakvi su praktični izgledi da se poveća ekonomska saradnja između Kipra i Srbije?  

Mogućnosti su velike. Sagledavajući istorijske i političke odnose koje vežu dve zemlje, rekao bih da postoji veliki prostor ispred nas u ekonomskom, kulturnom i svakom drugom smislu. Prilikom svih razgovora koje sam vodio sa vašim rukovodstvom došli smo do zaključka da postoje ozbiljne mogućnosti za unapređenje svih pomenutih odnosa. U Beogradu se okupila i velika grupa poslovnih ljudi s namerom da vide koji i kakav vid ulaganja bi bio najcelishodniji za Srbiju, ali i za Kipar.

Mirjana Aksentijević

----------------------------------------------------

Ni Kipar nije pošteđen globalne krize

Koliko je ekonomska kriza pogodila Kipar i kakve mere preduzimate da se s njom nosite?

Nijedna zemlja, pa ni Kipar, nije pošteđena globalne krize. Mi nismo krivi, niti imamo ikakvog udela u tome. Na Kipru funkcioniše makroekonomski sistem u kojem su zastupljeni privatni, državni javni i kooperativni sektor. Ovaj prvi je najveći, poslednji je faktor stabilnosti. Na svu sreću, naš bankarski sistem nije investirao u oblastima koje su izazvale krizu, ali bez obzira na to bićemo najviše pogođeni u industrijsko-građevinskom sektoru i turizmu. Kao država preduzećemo niz zaštitnih mera, i to ćemo se najviše okrenuti investitorima. Poseban akcenat ćemo staviti na turizam (da se podstaknu operateri da snize cene i privuku što više turista), ali ćemo dati značajnu podršku srednjem sloju, naročito onim našim građanima koji imaju mala preduzeća i radnje. Najzad, imamo nameru da pokrenemo niz javnih radova (izgradnje marina i golf terena, recimo) kako bismo zaposlili što veći broj ljudi i tako smanjili pogubne efekte globalne krize u našoj ekonomiji.