Novo izdanje romana „Ljudi za stolom"

Drugi po redu roman kultnog srpskog pisca Srđana Valjarevića – „Ljudi za stolom” imaće novo izdanje u „Laguni”. Podjednako inovativan i aktuelan, a univerzalan i originalan, kao i njegov proslavljeni roman „Komo”, napisan je i prvi put objavljen 1994. godine, kad je u Jugoslaviji besneo rat i kada su mnogi mladi ljudi emigrirali iz zemlje trbuhom za kruhom bežeći od stradanja i nesreće. Radnja se odigrava u Amsterdamu i kroz razgovor dvojice protagonista prati teške sudbine njihovih izbeglih prijatelja, rođaka, poznanika…

Dva mlada čoveka razmenjuju iskustva svog izbegličkog života poredeći život u Amsterdamu sa onim u Beogradu, pri čemu je svako poglavlje podeljeno na dva dela: jedno koje upečatljivo i snažno, jednostavnim stilom i s lirskim nabojem, opisuje svakodnevne tegobe i situacije u novom i tuđem okruženju i drugo koje u dramskom maniru, bez opisa i dodataka, daje duhovit, ležeran, ali često potresan i dirljiv dijalog dvojice mladića.

Valjarević je ovaj roman pisao dok je boravio u Holandiji: „Pisanje u Amsterdamu me je držalo dalje od očajavanja što ne ide onako kako sam želeo. Pisao sam sve vreme dok sam bio u Holandiji. Obavio sam na kraju taj posao u Narodnoj biblioteci, stara sveska je bila prepisana u novu i ostavio sam je u fioci u roditeljskom domu, dakle, na sigurno mesto. Posle sam bio slobodan, mogao sam da idem dalje.

Ponuda za objavljivanje teksta stigla je godinu dana nakon što je tekst bio sređen. Neke anegdote sam morao da izbacim. Nije im bilo mesto u toj knjizi. Bio je to dokumentarni rukopis, sa malo, nazovimo je, prozne režije, i glavnim likovima, naturščicima. Nisam imao nikakve književne ambicije, ono što sam pisao onda tamo, u Amsterdamu, nisam mogao, niti želeo da kasnije izvrćem, nisam želeo da od toga pravim priču, zaplete i rasplete. Nije ih ni bilo. To onda tamo bilo je pisanje tada, tog trenutka. Nisam ništa mogao kasnije da menjam. Niko ne živi onda, ni ja ne živim onda i ja živim sada. Tako je bilo. Tako jeste. To me je i zanimalo. Sada, posle 35 godina, o svemu tome isto mislim. Sve je tako bilo. Sada ničeg od toga nema”, rekao je Valjarević.