Da li će Kijev dobiti obećanih 70 milijardi evra

Jedna od najvažnijih tema predstojećeg samita NATO-a u Ankari, koji će biti održan 7. i 8. jula, biće nastavak vojne podrške Ukrajini. Prema dosadašnjim najavama, saveznici bi mogli da se obavežu na paket pomoći vredan oko 70 milijardi evra godišnje tokom narednih nekoliko godina.

O mogućnosti usvajanja takve odluke početkom juna pisao je „Politiko“, a iznos je u međuvremenu potvrdio i slovački premijer Robert Fico. On je naveo da bi završna deklaracija samita mogla da sadrži političku obavezu saveznika da obezbede približno 70 milijardi evra godišnje za vojnu podršku Kijevu, naglasivši da Slovačka neće učestvovati u finansiranju tog paketa.

I nemački kancelar Fridrih Merc najavio je da bi evropske članice NATO-a mogle da preuzmu „čvrstu finansijsku obavezu“ prema Ukrajini, ali bez otkrivanja konkretnih detalja.

„Politiko“ tvrdi da najavljenih 70 milijardi evra ne predstavlja u potpunosti novi novac. Oko 30 milijardi evra već je obezbeđeno u okviru ranije dogovorenog dvogodišnjeg kredita Evropske unije Ukrajini u ukupnom iznosu od 90 milijardi evra. Preostalih 40 milijardi trebalo bi da bude obezbeđeno kroz nove bilateralne obaveze država članica Alijanse.

Prema diplomatskim izvorima, cilj ovakve formulacije je da direktna vojna i finansijska podrška Kijevu postane politički obavezujuća za članice NATO-a i da se obezbedi nastavak finansiranja i van okvira već odobrenih evropskih kredita.

Ipak, ključno pitanje ostaje bez odgovora – da li će obećani novac zaista biti isplaćen. Odluke samita NATO-a nemaju obavezujuću pravnu snagu, pa će konačnu reč o izdvajanju sredstava doneti vlade svake države pojedinačno.

Iskustvo sa prethodnih samita pokazuje da političke deklaracije ne moraju nužno biti sprovedene u praksi. Iako su se saveznici godinama obavezivali da povećaju vojne izdatke najpre na dva, a zatim i na pet odsto BDP-a, značajan broj članica ni danas nije dostigao ni prvi postavljeni cilj.

Zbog toga će sudbina dodatnih 40 milijardi evra zavisiti pre svega od političke volje pojedinačnih prestonica, a ne od teksta završne deklaracije samita.

Posebnu težinu ima stav Sjedinjenih Američkih Država. Vašington, prema dostupnim podacima, nije odobrio novi paket vojne pomoći Ukrajini još od prošle godine, pa mnogi procenjuju da je inicijativa o paketu od 70 milijardi evra pokušaj evropskih saveznika i Kijeva da ponovo uključe SAD u dugoročno finansiranje ukrajinske odbrane.

Ostaje, međutim, neizvesno kako će na tu inicijativu reagovati predsednik Donald Tramp, koji je više puta isticao da želi da smanji američke troškove za Ukrajinu i veći deo tereta prebaci na evropske saveznike.