NIS nije pitanje pravde ili nepravde, već odnosa moći

Do isteka roka licence za rad NIS-a ostalo je četiri-pet dana. Srbija je svoj deo posla završila što se tiče pregovora sa mogućim kupcem mađarskim MOL-om, i sada je sve u ruskim rukama. Sa strane „Gaspromnjefta”, nema mnogo informacija u kojem pravcu pregovori idu jer od toga najviše zavisi kakvu će odluku OFAK doneti 1. jula kada ističe najnoviji produženi rok za rad ove kompanije.

Srbija preduzima korake za rešavanje američkih sankcija NIS-u. Kontinuirani rad „Rafinerije Pančevo” u vlasništvu NIS-a je makroekonomski kritičan za Srbiju. Pažljivo se prate pregovori između postojećih akcionara NIS-a i potencijalnih kupaca i očekuje se da će se oni završiti pre isteka licence na način koji bi omogućio ukidanje američkih sankcija, navodi su izveštaju MMF-a tokom nedavno završenih pregovora sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji.

– Ukoliko se ovi pregovori pokažu neuspešnim, preduzećemo neophodne izvršne i zakonodavne mere kako bismo rešili situaciju na način koji bi omogućio ukidanje američkih sankcija. U slučaju da srpska država stekne akcije u NIS-u, takva operacija bi predstavljala sticanje finansijske imovine ispod linije i ne bi uticala na ukupan fiskalni deficit – navodi se u delu izveštaja „Politika energetskog sektora”.

I jedan od najuglednijih svetskih ekonomista i ekspert u oblasti održivog razvoja profesor sa Univerziteta Kolumbija Džefri Saks izjavio je za RTS da smatra da su američke sankcije protiv NIS-a nezakonite i jednostrane i da da SAD ne bi trebalo da budu u poziciji da kažu Srbiji da ne može da sarađuje sa Rusijom.

Od uvođenja američkih sankcija NIS-u i Srbiji stalno se čuje ista priča – da je ruska strana ta koja treba da ode iz Srbije i proda kompaniju, a ne zašto Amerika ne delistira ovu kompaniju posle skoro dve godine mučenja, nakon čega bi i naša država prodisala.

– U javnosti se najčešće govori o izlasku ruskih vlasnika iz NIS-a zato što je to u ovom trenutku najoperativnije i najbrže rešenje za otklanjanje rizika od američkih sankcija. Teoretski, može se govoriti i o ukidanju sankcija, ali to bi podrazumevalo promenu političke odluke Vašingtona. Za sada se, međutim, čini da američka strana kao praktično rešenje vidi promenu vlasničke strukture, odnosno izlazak ruskog kapitala iz NIS-a, u sklopu globalnog sankcionog pritiska u vezi sa ruskim poslovanjem oblasti energetike. Ovo nije pitanje pravde ili nepravde, već odnosa moći u međunarodnim odnosima. Energetika je jedna od oblasti u kojoj se najjasnije vidi razlika između pravnih argumenata i stvarne sposobnosti država da te argumente nametnu u praksi – kaže za „Politiku” dr Mihajlo Rabrenović, stručnjak za državnu upravu.

Trenutan odnos snaga na terenu je takav, ističe naš sagovornik, da smo mi u Srbiji iskusili zatvaranje ventila za dolazak nafte sa Krka, zabranu uvoza ruske sirove nafte, višegodišnje ogromne probleme u nabavljanju rezervnih delova za remont postrojenja NIS-a, kao i važeću zabranu korišćenja platnih kartica. Rusija, iako je veoma snažna država, danas nema političku, finansijsku i ekonomsku snagu da spreči primenu ovih mera ili da Srbiju od njih zaštiti.

– Bez obzira na različite političke stavove o ovom pitanju, činjenica je da su se sve navedene posledice dogodile, dok Rusija nije imala instrumente da ih spreči ili otkloni. To je verovatno najbolji pokazatelj realnog odnosa snaga. Srbiji je u interesu da primeni strategiju prilagođavanja u oblasti energetike novoj geopolitičkoj mapi sveta na ovom prostoru, koju karakteriše okruženost zemljama EU i NATO, kao i da poveća svoj uticaj kao akcionar u NIS-u, dok je interes Rusije da zadrži što veći stepen prisustva i uticaja u energetskom sektoru Srbije, a time i na Balkanu, što prirodno vodi sporijem rešavanju vlasničkog pitanja. Uostalom, borbe velikih sila za uticaj na Balkanu nisu novost – kategoričan je dr Rabrenović.

– Postavlja se jedno jednostavno pitanje – da li bi Srbija danas mogla u Rusiji da kupi rafineriju, nekoliko stotina benzinskih stanica, naftna i gasna nalazišta i kompaniju koja obezbeđuje značajan deo domaće proizvodnje nafte, pod uslovima koji su bili slični onima pod kojima je prodat NIS? Iskren odgovor na to pitanje možda najbolje govori o tome koliko je vredan resurs ustupljen. Ili možda bolji odgovor daju tromesečni produžeci isporuke ruskog gasa, koja se lako može obustaviti, što neki karakterišu i kao pokušaj držanja naših građana i privrede „na kratkoj uzici”. Ili izrazita nevoljnost ruske strane da NIS ponudi onom koji ga joj je poklonio.

Što se tiče Džefrija Saksa, dodaje, njegov stav treba čitati kao akademski i politički komentar, ali on nikoga faktički ne obavezuje – ni SAD, ni Srbiju, ni NIS. On ukazuje da je međunarodno pravo često kršeno – i od strane Zapada i od strane Rusije – kada su velike sile procenjivale da je to u njihovom interesu. To, međutim, ne rešava konkretan problem građana Srbije – kako obezbediti da NIS normalno posluje, da rafinerija radi, da tržište bude snabdeveno i da Srbija ne bude talac tuđih geopolitičkih sukoba.

– Može se razgovarati o svemu, pa i o ukidanju sankcija, ali to nije izvesno rešenje kada je reč o NIS-u. Promena vlasničke strukture je, bar prema dosadašnjem toku događaja, realniji i brži put da se otkloni neposredan rizik po NIS i energetsku bezbednost Srbije – ističe Rabrenović.

Srbija, naglašava, ne bira između Rusije i Amerike, već između različitih načina upravljanja rizikom. Iz te perspektive, pitanje NIS-a nije pitanje emocija, istorijskih simpatija ili antipatija, već pitanje energetske bezbednosti, ekonomske racionalnosti i sposobnosti države da se prilagodi promenama u međunarodnom okruženju.

Vladan Pavlović, finansijski analitičar, kaže za naš list da je u praksi očigledno da SAD mogu i smeju da se mešaju u razna pitanja (isto važi i za neke druge velike sile) pa i u pitanje NIS-a. Nama ostaje da se nekako snalazimo i prilagođavamo toj realnosti ili da se pozivamo na nepostojeće međunarodno pravo (kada su u pitanju male zemlje).

– SAD ima strateški cilj da Rusiju istisne u energetskom smilu sa ovih prostora da bi nametnula svoje energente, stoga ne vidim zašto bi sada trebalo očekivati da oni odustanu od sankcija, one su i kreirane sa tom svrhom, a pod izgovorom rata u Ukrajini. Sa druge strane i Rusija ovde ima poluge uticaja i moći koje može pokrenuti protiv onih koji planiraju da pitanje NIS-a rešavaju bez njene dozvole i otuda proizilaze naša očekivanje da neko drugi rešava ove probleme – zaključuje Pavlović.