Trampov rat protiv Irana i algi

Tramp je navodno opet „propo”. Memorandum o razumevanju sa Iranom kritikuje se podjednako sleva, zdesna i u Trampovom okruženju. Spočitava mu se da javnost dugo nije znala šta tačno u njemu stoji, a ima i onih koji tvrde da Tramp i dalje ne zna. Vašu plavušu, totalno dekoncentrisanu kolosalnim prepunim američkim stadionima i atmosferom u gradovima u kojima se igra Svetsko prvenstvo u fudbalu, zanima kako su dotični mogli da kritikuju Trampa oko Irana i dok memorandum nije bio objavljen.

Hajde da pogledamo navodni totalni poraz iz još jednog ugla, rasporeda američkih snaga u regionu pre i posle intervencije, mimo onoga što se drži u bazama u Bahreinu i Kataru. Standardna ekspediciona postavka Centralne komande (CENTCOM) na Bliskom istoku je jedna grupa sa nosačem aviona na čelu. „Džerald R. Ford” bazično je plovio vodama regiona od juna 2025, sa uobičajenom pratnjom, nekoliko razarača, eskadrila krstarica i patrolnom eskadrilom. Tokom priprema za napad na Iran Amerika je sprovela najveće gomilanje snaga na Bliskom istoku od invazije na Irak 2003. godine. Raspoređena su dva, pa tri nosača. Dvanaest F-22 na jugu Izraela (prvo raspoređivanje ofanzivnog naoružanja SAD u Izrael); F-15E su premešteni u Jordan; ratni brodovi u Ormuzu, Crvenom moru i na Mediteranu, litoralni borbeni brodovi u Persijskom zalivu; oko 300 vojnih aviona. PVO sistemi i drugi protivraketni resursi, sa spomenuta tri nosača aviona, činili su najjače američke snage u regionu u poslednjih 20 godina.

Ovih dana, dok pregovori i posle usvajanja Memoranduma još traju, stanje je sledeće: dva nosača aviona su zadržana uz veliko prisustvo razarača sa zalihama projektila koje su zbog rata kritično niske u osnovnoj postavci. Mandat te konstelacije bio je održavanje slobodne plovidbe i blokada iranskih luka, koju SAD na osnovu memoranduma sada ukidaju. Po isteku od 60 dana, koliko je predviđeno za pregovore, u regionu je sada pojačano razaračko prisustvo i bespilotne snage, u odnosu na ono što je bilo normalna konfiguracija u januaru. To je doktrinalna promena u odnosu na period pre početka sukoba koja Iranu ne ide u prilog. Dodatno, Tramp je čačkao iransku mečku, mečka je provirila iz pećine dovoljno da se bolje uvidi koliko mladunaca i rezervi hrane ima. Amerika i Izrael su intervencijom dobili vrlo važan uvid u iranske mogućnosti. Preispituje se odnos sa Izraelom i verovatno pokreće proces nove bezbednosne arhitekture sa zemljama Zaliva. Naravno, i možda najvažnije, Amerika je u realnom sukobu testirala primenu veštačke inteligencije, novih metoda ratovanja i interoperabilnosti sa Izraelom. Ona je visoka i tako će verovatno i ostati i pored aktuelnih tenzija. Izraelci, ako plavušu pitate, imaju sva moralna prava da budu u južnom Libanu, bez obzira na to šta memorandum, koji za njih nije obavezujući, kaže. Podrazumeva se da će američka namenska industrija dobiti novi talas porudžbina. Tržište energenata se nije značajnije poremetilo, a dobili smo rezultate prilično važnog stres-testa u stvarnom oružanom sukobu. Tramp je sam rekao da su energetske rezerve svedene na oko mesec dana snabdevanja i da se zato sada staje, pa koliko se u ovoj turi obavilo, obavilo se. Crni humor kaže da se ne zna u kakvom je agregatnom stanju novi ajatolah, ali za ostatak rahmetli prvog ešalona se zna. Tu su karte, takođe, promešane na način koji više odgovara Amerima nego mulama. I šta kažete, Tramp „propo”?

Žestoko, kao Tramp zbog Irana, kritikuje se i onaj plavušin Amodei iz „Antropika”, kompanije koju je Pentagon stavio na listu rizičnih kompanija u lancu snabdevanja, jer je odbijala da pređe crvene linije, o čemu je ovde već bilo reči. Njih su činili masovni nadzor Amerikanaca i njegovi modeli koji donose poslednju odluku kad se povlači okidač u ratu. Administracija je nedavno uvela restrikcije i na upotrebu najnovijeg modela VI „Fable” („Basna”), tako da ga mogu koristiti samo američki državljani, jer se jednostavno ne može dokazati da li su svi bezbednosni zahtevi (pojednostavljeno, mogućnost hakovanja) ispunjeni.

„Antropik” je na novu meru odgovorio tako što je „Fable” totalno povukao uz insistiranje na regulaciji cele industrije, što im se sa određenih mesta jako spočitava. Onih nekoliko dana dok je „Fable” bio dostupan vašoj plavuši bili su obeznanjujući, baš kao oni kada je čitala o arhitekturi i novim građevinskim materijalima upotrebljenim u izgradnji već spomenutih američkih stadiona. Nije još toliko poludela i da gleda fudbal, daleko bilo. Mera je, gle slučajnosti, uvedena dok se „Antropik” sprema da izađe na berzu. Takozvani road show (ubeđivanje investitora uoči izlaska) zasigurno će biti otežan ako se sukob ne reši. Sada deluje kao da administracija ima pik na „Antropik” i povlači arbitrarne, a ne sistemske mere regulacije industrije. Njeni polazni argumenti da bi regulisanje otežalo rast i razvoj kompanija sudaraju se sa argumentima Amodeija, koji insistira na sistemskoj regulaciji i pored negativnih efekata na poslovanje. U basnama na kraju uvek ima naravoučenije. Nadajmo se da će u slučaju VI modela „Fable” ono biti da pobijena iranska deca moraju biti bitniji argument od profita i nenormalne potrebe za finansijskom likvidnošću VI kompanija da bi se dalja istraživanja nastavila, što neregulisanje industrije olakšava. Na ovu stranu naginje Amodei, a administracija neće izaći kao poražena u ovom ratu ako se kompromis nađe.

Za razliku od skoro svih drugih, vaša plavuša u geopolitici smatra da je glavni i jedini američko-izraelski poraz u ratu protiv Irana ubistvo više od 150 iranske dece. Škola u kojoj su u trenutku udara boravili je pogođena jer Ministarstvo odbrane više od deceniju nije osvežilo svoju bazu legitimnih vojnih ciljeva. Što bi legendarni kongresmen Čarli Vilson, koji je talibane u ratu sa Sovjetima snabdevao „stingerima”, rekao: „Kao i toliko puta do sada Ameri skoro sve odlično sprovedu, ali u završnici upropaste.” Integrišeš veštačku inteligenciju u sistem oružanih snaga; daš privatnim kompanijama da modele treniraju na poverljivim podacima; one ti omoguće da istovremeno gađaš stotine meta, što je game changer savremenog ratovanja, ali ne proveriš spisak legitimnih meta!

Jedini rat koji je Trampova administracija do sada uistinu izgubila je protiv algi u Reflektujućem jezeru Linkolnovog memorijala, taman da sutra konačno osvane u plavoj boji kako je Tramp naumio. Izveštavanje o tome dokle je administracija s ovom bizarnom pričom otišla ide u većini američkih medija iz sata u sat. Ceo blam je vrlo indikativan, skoro metaforičan za način rada administracije. Ukratko, kako Ameri obeležavaju 250 godina od proglašenja nezavisnosti, Tramp je naumio da jezero reflektuje „američku” plavu boju. Ionako komplikovano i skupo za održavanje, dotično jezero, trenutno u Lorka zelenoj fazi usled nabujalih algi, pružilo je otpor od kojeg bi se i iranska garda posramila. Sloj loše i jeftine plave boje, kojom ga je Tramp bez tendera prefarbao preko kompanije u vlasništvu nekog mu ortaka, jezero je skoro odmah počelo da odbacuje. Nova voda brzo je od algi pozelenela, kao Tramp od muke koju mu jezero pravi. Poslao je stručnjake iz nacionalnih parkova da stvar isprave, ali to rade toliko brzopleto i trapavo da su oni medijski preseci iz sata u sat postali bolji od večernjih humorističkih emisija, kojima je cela priča glavna tema, naravno. Mreža „Iks” (bar plavušina lajna) zatrpana je mimovima, od Šreka, pa nadalje. Mim Melonijeve, koja se noću šunja oko jezera sa onim njenim pogledom i kofom hrane za alge usred rata oko toga ko je s kim hteo da se slika tokom samita G7, jeste savršen.

Tramp je u ratu protiv algi uistinu „propo”, ali se može desiti da celo obeležavanje 250. rođendana SAD bude kolateralna šteta njegovih hirova, jer demokrate bojkotuju događaje koje administracija organizuje. Kantri bog Kris Stejplton sviraće na dvopartijskom događaju koji će se održati u Los Anđelesu. Plavuša teška srca konstatuje da je i u ovom slučaju Tramp „propo”. Pobedio ga je, doduše, tip jači od mula, „Antropika” i algi zajedno.

*Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista