Cene u Srbiji niže od evropskog proseka

Prema najnovijim podacima Evrostata, Srbija je među evropskim zemljama s najnižim nivoom potrošačkih cena, koje iznose oko 62,5 odsto proseka Evropske unije. Jeftinije su samo pojedine države regiona, poput Severne Makedonije, Bugarske i Rumunije, dok su najviše cene zabeležene na Islandu, Švajcarskoj, Norveškoj, Danskoj i Irskoj. Ipak, ekonomisti upozoravaju da niži nivo cena ne znači automatski i viši životni standard, jer su cene u velikoj meri povezane s visinom zarada i produktivnošću privrede. Zbog toga stanovnici bogatijih evropskih zemalja, iako plaćaju više za robu i usluge, zahvaljujući znatno većim primanjima često imaju veću kupovnu moć nego građani zemalja s nižim cenama. Upravo zato Evrostat prilikom poređenja životnog standarda, pored nivoa cena, analizira i pokazatelje kao što su kupovna moć stanovništva i stvarna lična potrošnja, koji daju realniju sliku kvaliteta života.

U detaljnom izveštaju koji prati objavljene podatke o nivoima cena, Evrostat ukazuje da se iza prosečnog indeksa kriju velike razlike među pojedinim kategorijama proizvoda i usluga. Iako se Srbija prema ukupnom nivou cena svrstava među najjeftinije evropske zemlje, cene nisu podjednako niske u svim kategorijama. Tako su, kad je reč o hrani i bezalkoholnim pićima, cene u Srbiji dostigle oko 96 odsto proseka Evropske unije, što znači da su, prema Evrostatovom indeksu nivoa cena, namirnice kod nas skuplje nego u brojnim zemljama regiona i istočne Evrope, poput Bugarske, Rumunije, Poljske, Češke, Slovačke, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Turske. Istovremeno, potrošačka elektronika u Srbiji je oko 30 odsto skuplja od proseka Evropske unije, dok su cene kućnih aparata oko 11 odsto više od evropskog proseka. Nasuprot tome, cene energije iznose oko 49 odsto proseka Evropske unije, što znatno snižava ukupan indeks potrošačkih cena i svrstava Srbiju među zemlje sa najnižim troškovima električne energije i grejanja u Evropi. Upravo zato ekonomisti upozoravaju da ukupan nivo cena ne odražava uvek stvarne troškove svakodnevnog života, jer su pojedine kategorije, poput potrošačke elektronike i kućnih aparata, već dostigle ili premašile prosek Evropske unije, dok su druge, poput energije, i dalje znatno jeftinije od evropskog proseka.

Podaci evropske statistike pokazuju da se cene pojedinih proizvoda i usluga u Evropi mogu znatno razlikovati. Kad je reč o hrani i bezalkoholnim pićima, najviše cene beleži Luksemburg, gde su oko 22 odsto iznad proseka Evropske unije, dok su u Rumuniji oko 20 odsto ispod proseka. Bezalkoholna pića najskuplja su u Irskoj, a najjeftinija u Italiji, dok su alkoholna pića najskuplja u Finskoj, gde su više nego dvostruko skuplja od evropskog proseka, a među najpovoljnijima su takođe u Italiji. Velike razlike postoje i kod duvanskih proizvoda – Irska ima ubedljivo najviše cene, čak oko 159 odsto iznad proseka Evropske unije, pre svega zbog visokih akciza, dok su u Bugarskoj one više nego upola niže. Ipak, najveće razlike u ukupnim troškovima života ne stvaraju cene hrane, već stanovanja, energije i usluga. Tako su troškovi stanovanja i komunalnih usluga u Irskoj gotovo dvostruko viši od proseka Evropske unije, dok su u Bugarskoj među najnižima, što u velikoj meri objašnjava zašto se ukupni troškovi života toliko razlikuju od zemlje do zemlje.

Zanimljivo je da su cene hrane u Evropi znatno ujednačenije nego cene stanovanja i komunalnih usluga. Dok je razlika između najskuplje i najjeftinije zemlje EU kad je reč o hrani relativno umerena, kod stanovanja je raspon ogroman – od svega 41 odsto proseka Evropske unije u Bugarskoj do čak 190 odsto u Irskoj. To pokazuje da na ukupne troškove života mnogo veći uticaj imaju troškovi stanovanja i energije nego cene namirnica.