Kurtijev masakr nad pravdom u slučaju „Račak"

Kosovska Mitrovica – Čitava „pravosudna” etnički motivisana masovna kampanja koja uključuje na desetine privođenja, hapšenja, podizanje optužnica, izricanja prvostepenih i pravosnažnih presuda Srbima gotovo po automatizmu i samo zbog pripadnosti jednom narodu – bilans je jednonacionalnog sudskog sistema prištinskih institucija i svojevrsnog masakra nad pravdom. Politička zloupotreba posebno je izražena u poslednje tri godine pod režimom Albina Kurtija, a svoj vrhunac doživljava proteklih meseci i nakon izbora na Kosmetu održanih 7. juna, dok se u Prištini nastavlja politička kriza i zastoj. Skoro tri decenije posle ratnih dešavanja Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji baš sada su na meti progona zbog navodnih ratnih zločina, a nisu pošteđeni ni oni koji se usude da pređu jedan od administrativnih prelaza iz centralne Srbije.

I, pored toga što međunarodni faktor, u ovom slučaju Euleks, ima monitoring nad tužilaštvom i sudovima, nezvanična statistika pokazuje da osim što su prisutni na terenu, srpski narod od ove misije nema nikakvu zaštitu. Srbi se hapse na osnovu nekredibilnih svedoka, presuđuje im se zarad dnevne politike, dok Kurti prikuplja poene kod birača. Premijer privremenih institucija u tehničkom mandatu oglasio se i nakon hapšenja i određivanja jednomesečnog pritvora petorici Srba iz Štrpca i Gnjilana, zbog navodnog ratnog zločina prilikom događaja u selu Račak u januaru 1999. godine. Kurti je izneo dodatnu pretnju „da istrage i suđenja za ratni zločine moraju što hitnije da dobiju zamah”.

Sa slučajem „Račak”, posle gotovo tri decenije prištinsko pravosuđe je krenulo krajem decembra prošle godine. Protiv 21 Srbina podiglo je optužnicu za suđenje u odsustvu, a za mesec dana krenuće i prvo ročište. Ovaj predmet je tužilaštvo nazvalo „Račak 1”. Tu se nije stalo, pa je samo par dana po otvaranju slučaja „Račak 2” najavljeno i podizanje optužnica za navodni ratni zločin prilikom pogibije Adema Jašarija i članova njegove porodice u selu Donje Prekaze, u martu 1998. koji su, kako to potvrđuju srpski bezbednosni organi, stradali u legitimnoj antiterorističkoj akciji.

Tužilaštvo ovaj predmet tretira kao „visoki prioritet”, a najava je naišla na odobrenje veterana tzv. oslobodilačke vojske Kosova (OVK). „Zamah” je prištinsko „pravosuđe”, pod direktivom Kurtija, posebno dobilo od kraja 2022. kada su Srbi sa severa Kosmeta napustili institucije na lokalnom i centralnom nivou, ali i službu u pravosuđu i policiji. Intenziviran je i progon posle aprila 2023. kada su Srbi bojkotovali izbore, a albanski „gradonačelnici” u tri opštine – Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku nasilno zauzeli opštinske zgrade.

Povodom skoro svakodnevnog hapšenja i podizanja, ali i najave novih optužnica protiv Srba, Ljubomir Pantović, advokat iz Kosovske Mitrovice za „Politiku” naglašava da je ovo najteži period u njegovoj advokatskoj karijeri. Branilac jednog od petorice nedavno uhapšenih Srba koji se tereti u slučaju „Račak 2” ističe da je „teško poverovati u to da je neko ko je ubijao civile, svoje sugrađane, komšije, pljačkao ih ili na drugi način maltretirao i zlostavljao, ostao da i dalje živi u toj sredini gde je vršio nedela, pred očima svojih žrtava”.

„Bez sumnje je u toku 1999. godine bilo zločina na obe sukobljene strane. Imamo više pravnosnažnih presuda odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, gde su osuđeni pripadnici nekih paravojnih jedinica zbog zločina na štetu civilnog albanskog stanovništva na Kosovu u toku 1999. godine. Nisam siguran da li na Kosovu postoji ijedna pravnosnažna presuda protiv nekoga zbog ratnog zločina učinjenog na štetu Srba ili nealbanaca, uopšte. I oni koji su činili zločine na štetu Albanaca su napustili Kosovo juna 1999. godine, nakon okončanja rata. Teško da bi onaj ko je vršio nedela ostao na Kosovu da živi. To se kosi sa elementarnom logikom i zdravim razumom u krajnjoj liniji”, ističe Pantović naglašavajući da su „ljudi koji su tokom rata nosili uniformu vojske ili policije i nisu ništa loše uradili”.

Ostali su da žive u svojim kućama, ali u odsustvu pravih krivaca dovoljno je to što je neko bio policajac za vreme rata, da bude uhapšen, procesuiran, optužen i osuđen, bez valjanih dokaza. Pantović govori o slučaju „Račak 2”, naglašavajući da se to upravo dogodilo sa petoricom Srba, od kojih su četvorica u vreme rata bila saobraćajni policajci u Štrpcu, dok je peti bio radnik „Pošte” u Gnjilanu, i za vreme rata, ali i posle. Kako navodi, posebno nisu ništa loše uradili u Račku, gde ne postoje okolnosti koje ukazuju da su uopšte bili prisutni u selu, u januaru 1999. godine. „Da su krivi, da su izvršili ratni zločin, sigurno je da ne bi ostali da i dalje žive u svojim kućama. Napustili bi Kosovo odavno. Još 1999. godine”, navodi advokat Pantović. Na našu opasku da je u Haškom tribunalu „pao slučaj Račak”, Pantović ističe da „u tom Tribunalu nije ni postojao taj slučaj, pa zato nije mogao ni da padne”.

„Račak” je, podsetimo, uzgred pominjan u dokumentima ovog suda, kada je govoreno uopšteno o događajima na KiM 1999. godine. Iz ove činjenice se može izvući vrlo prost i nadasve tačan zaključak, a to je da ratnog zločina u selu Račak nije bilo. Da jeste, kako ističe Pantović, haško tužilaštvo ne bi propustilo da nekog optuži. U Hagu je tada bio optužen kompletan politički, vojni i policijski vrh tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Republike Srbije. Desetine ljudi je optuženo, mnogi su osuđeni za događaje na Kosovu, ali niko za Račak. Događaj u ovom selu istraživale su jedinice za ratne zločine Unmika, a posle Euleksa. Ni obimna istraga u kojoj je sve bilo pod lupom nije dovela do bilo kakvih elemenata zbog kojih bi neko bio optuživan niti osuđivan.

Uprkos svemu, sada posle šestomesečne istrage specijalno tužilaštvo u Prištini „pronalazi ’krivce’”. Advokat Pantović to ocenjuje kao vrlo neozbiljno, a Priština je, dodaje, „frustrirana što ni Hag, ni Unmik, ni Euleks nisu ’uklopili’ Račak u ratne zločine”. „To se ne uklapa u stvoreni narativ da je samo srpska strana činila zločine, da je 1999. počinjen genocid na Kosovu, da su u Račku izvršeni ’masakr’ i ratni zločin. U takvoj situaciji je bilo potrebno stvoriti Račak 1 i Račak 2, a ne isključujem da se u budućnosti ta cifra poveća”, ističe Pantović.

Za nešto manje od mesec dana počeće suđenje u odsustvu protiv 21 okrivljenog za ratni zločin u predmetu „Račak 2”, a prema većini ocena početak tog suđenja precizno je tempiran zbog skorog objavljivanja presude četvorici optuženih glavešina tzv. OVK u Hagu, među kojima je i Hašim Tači. Advokat Pantović kaže da se „ne bi upuštao u spekulacije te vrste, mada je moguće i da je tako”. „Prištini treba što više osuđenih za ratne zločine. To će opravdati svakodnevne izjave iz vrha aktuelne izvršne vlasti u Prištini i kosovske javnosti uopšte o nekažnjenim zločinima, o genocidu (da podsetim da niko nije optužen, naravno ni osuđen za genocide na Kosovu 1999). Zato je u Prištini nedavno osnovan Institut za ratne zločine, zato je urgentno izmenjen Zakonik o krivičnom postupku i omogućeno suđenje u odsustvu, iako je taj model suđenja odavno napušten u najvećem delu Evrope. Dakle, mislim da se ovo podizanje optužnice i ovo suđenje u odsustvu najavljeno za 20. jul ove godine više uklapa u taj opšti cilj – osuditi što više ljudi za ratni zločin, nego u objavljivanje presude u Hagu”, kaže Pantović.

Kada je reč o pretnjama sudova privremenih institucija u Prištini Srbima, i to ne samo zbog događaja u Račku, naš narod suočava se sa opasnošću od, kako se često navodi, tajnih optužnica. To znači da su ugroženi i oni koji žive na Kosmetu, ali i oni koji godinama dolaze, a ponašanje Prištine ostavlja utisak da Srbi nikad ne znaju kada će biti aktiviran neki proces i kada će otkriti da su na listi na kojoj im je ime i prezime podvučeno „crvenom olovkom”. Pantović naglašava da „nikada nije verovao u priču o tajnim optužnicama i nekakvim spiskovima za hapšenje”.

„Mislim da tu nema ničeg misterioznog i skrivanog. Istina je da Specijalno tužilaštvo u Prištini kontinuirano istražuje događaje na Kosovu 1998–1999. godinu, za koje smatraju da mogu biti krivično delo ratni zločin. I, nikada ne možete biti sigurni kada će neki događaj da proglase za ratni zločin, a neke pojedince za zločince. Dakle, to je jedan stalni proces, koji će, po mom mišljenju trajati barem još par decenija. Kada god im ’ponestane’ zločina i zločinca, pojaviće se neki novi ratni zločin i neki novi ratni zločinci. Kada političke ili dnevnopolitičke potrebe budu diktirale tako nešto”, smatra advokat Pantović i naglašava „da ne bi da stvara atmosferu straha, ali postoji opasnost o kojoj govorite, jer nam događaji iz prošlosti daju za pravo da smatramo da je tako”. Odgovarajući na naše pitanje „da li svaki muškarac starosti od 45 godina pa naviše, treba da bude zastrašen, jer postoji realno mogućnost da bude na meti kosovskog tužilaštva”, Pantović kaže „da je preterano govoriti da baš svako ko živi ovde ili dolazi na Kosovo u takvoj opasnosti”.

Poseban aspekt predstavljaju uslovi u zatvoru, budući da se, prema nezvaničnim procenama, oko sto Srba danas nalazi u zatvoru visokog rizika kod Podujeva, gde čekaju presudu. Za to vreme traju dugi sudski postupci, ili se arbitrarno izriče drastične kazne koje su, prema svedočenju Srba, zasnovane na lažnim svedocima i bez ikakvih dokaza”. Pantović kaže da godinama obilazi Srbe koji se nalaze u zatvoru kod Podujeva i da se niko nije požalio, na odnos osoblja, na hranu, smeštaj i da misli da o tome postoje određene dezinformacije, ali da je sasvim drugačija situacija sa sudskim postupcima.

„Presude nisu zasnovane na dokazima, a upliv izvršne vlasti u domen pravosuđa je evidentan. Takođe, mediji svojim izveštavanjem pre i u toku suđenja stvaraju atmosferu da je okrivljeni unapred osuđen. Objavljuju se i komentarišu iskazi svedoka, negativno komentarišu istupanja advokata-branilaca, otvoreno se prejudicira odluka suda i u toku suđenja iznose zaključci o navodnoj krivici. Pre objavljivanja presude za Banjsku, pitao sam kolegu advokata Albanca koji je upoznat sa predmetom, šta on misli u pogledu kazne. Rekao mi je da je pritisak javnosti na sud ogroman i da na Kosovu ne postoji sudija koji bi smeo da izrekne bilo koju kaznu blažu od kazne doživotnog zatvora. Bio je u pravu. To se i desilo”, navodi Pantović.

Na pitanje kako posle više od 30 godina advokatskog rada na Kosovu i Metohiji vidi pravosuđe u Prištini, kaže da je „definitivno ovo najteži period moje karijere” i da je u odnosu na današnje stanje u vreme „Unmika i Euleksa bilo zadovoljstvo biti branilac u sudnici”. Sudije i tužioci su u ubedljivoj većini bili iz Zapadne Evrope, Amerike i drugih zemalja.

„Dešavalo se da vam nakon objavljivanja oslobađajuće presude priđe tužilac i čestita na dobroj odbrani. Sudilo se na bazi dokaza, bez zadnjih namera, bez lažnih svedoka i fabrikovanih dokaza, kao danas. Fer suđenje nikada nije bilo pod znakom pitanja. Do 2018. samo trojica Srba su pravnosnažno osuđena za ratni zločin. Danas, posle osam godina imamo preko 30 osuđenih, sa tendencijom da se taj broj višestruko uveća u narednih nekoliko godina”, kaže Ljubomir Pantović, koji ističe da se „nažalost obistinilo ono što sam ranije rekao, a to je da ćemo pravosudnu misiju Euleksa praviti od blata”.

Osveta za barikade

Jedno od gorućih pitanja povezano je sa osvetom za događaje iz decembra 2022. godine, kada su na severu bile postavljene barikade, a zbog toga već šestorica Srba pod optužbom prištinskog specijalnog tužilaštva. Ljubomir Pantović kaže da je potpuno siguran da „postavljanje barikada u decembru 2022. nije krivično delo protiv ovdašnjeg ustavnog poretka, kako to pogrešno smatra tužilaštvo u Prištini”. „Bilo je poteškoća u obavljanju drumskog saobraćaja, u slobodi kretanja, ali nikako u toj meri da je bio ugrožen ustavni poredak”, tvrdi Pantović.

Optužnice na adresama u centralnoj Srbiji poseban vid pritiska

Poseban vid „pravosudnog”, etnički motivisanog obračuna Prištine sa Srbima, predstavlja i slanje pisama u vezi sa navodnim krivičnim postupcima, na kućne adrese građana u centralnoj Srbiji. Tim povodom se oglasilo i Ministarstvo pravde Republike Srbije navodeći da ova pisma nisu dostavljena preko ovog ministarstva niti je ono na bilo koji način učestvovalo u tome. „Povezivanje mehanizma uzajamne pravne pomoći sa ovim incidentima je ne samo neistinito već i krajnje zlonamerno i vrši se sa ciljem izazivanja uznemirenosti građana i urušavanja poverenja građana u institucije Republike Srbije”, naglašava se u saopštenju. Ističe se da građani nisu u obavezi da se prema takvim pismima odnose kao prema validnim aktima i da se u svakom trenutku mogu obratiti nadležnim državnim organima za dodatne informacije i dodatna uputstva. „Nadležni državni organi će postupati po ovim i drugim prijavama građana i utvrditi sve okolnosti koje su dovele do uznemiravanja javnosti i pogođenih pojedinaca”, dodaje se u saopštenju.

Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun naveo je da optužnice dolaze do Srba preko Beča preporučenom poštom i da se šalju preporučene pošiljke da bi imali zabelešku da je primljeno ili nije i da, ako nije, raspisuju poternice. Za RTS je ocenio da Priština očigledno ima tajne optužnice i tajne spiskove i istakao da za te optužnice Prištine nema nikakvih dokaza i da je reč o pokušaju da se marginalizuju zločini koje je počinila OVK. Izjavio je da se nastavlja politička kampanja pritisaka i terorisanja Srba i naveo da se broj optužnica povećava kako se približava datum presude Hašimu Tačiju, sa ciljem da se težište odgovornosti sa OVK prebaci na Srbiju i srpski narod, prenosi RTV.

Na pitanje kako komentariše priče, ali i objave na socijalnim mrežama da Priština na kućne adrese dostavlja Srbima pozive kako bi se javili sudu, advokat Pantović kaže: „Moguće je, ali nisam siguran, da se radi o pozivima u vezi sa predstojećim suđenjem u odsustvu za slučaj ’Račak 2’. Moguće je da se pozivi upućuju svedocima koji su predloženi u optužnici da budu saslušani na sudu. Moguće je da su to pozivi poslati okrivljenima. Zaista ne znam ništa konkretno o tome. Po ovdašnjim propisima, suđenje u odsustvu nije moguće ukoliko sud ne pokuša da barem pozove okrivljenog. U vezi sa ovim pitanjem nema dovoljno informacija, tako da je teško bilo šta konkretno reći.”