I Holandija uvodi porez na šećer

Posle Velike Britanije, Francuske i još nekoliko evropskih zemalja, i Holandija planira da uvede porez na šećer kako bi smanjila potrošnju zaslađenih napitaka i podstakla zdravije navike građana. Međutim, trgovci upozoravaju da bi nova mera mogla dodatno da podigne cene hrane i pića, koje su već pod pritiskom rasta drugih troškova. Prema pisanju holandskih medija, Vlada planira da oporezuje sve napitke koji sadrže više od šest odsto šećera. Procenjuje se da bi ova mera državnom budžetu mogla da donese oko 900 miliona evra prihoda godišnje. Prema prvim procenama, litarska flaša „koka-kole” poskupela bi za oko 25 evrocenti, dok bi cene pojedinih drugih proizvoda mogle da budu veće i za oko jedan evro po pakovanju. Pored gaziranih sokova, porez bi obuhvatio i voćne sokove, energetske napitke, bezalkoholno pivo, kao i piva sa veoma niskim sadržajem alkohola.

Vlada, međutim, priznaje da će biti znatno složenije uvesti porez na šećer u drugim prehrambenim proizvodima. Otvoreno je pitanje koji proizvodi bi bili obuhvaćeni, a koji izuzeti, što je već predstavljalo problem prilikom razmatranja smanjenja PDV-a na voće i povrće. Udruženje holandskih supermarketa upozorava da bi cene hrane naredne godine mogle da porastu i do 10 odsto, ne samo zbog poreza na šećer već i usled većih putarina za kamione i povećanih energetskih taksi. Porez na šećer poslednjih godina postaje sve češća mera u Evropi. Zagovornici ističu da je njegov cilj smanjenje gojaznosti i hroničnih bolesti, dok proizvođači i trgovci upozoravaju da veći troškovi na kraju najčešće padaju na teret potrošača kroz više maloprodajne cene. Za Srbiju je zanimljivo da ne postoji poseban porez na šećer, kao što je slučaj u sve većem broju evropskih zemalja. Zaslađena bezalkoholna pića oporezuju se redovnim PDV-om od 20 odsto, ali nema dodatne akcize ili posebnog nameta koji bi zavisio od količine šećera u proizvodu. U Srbiji se akcize plaćaju na duvanske proizvode, alkoholna pića, gorivo, kafu, tečnosti za elektronske cigarete i još neke proizvode, ali ne i na bezalkoholna pića sa šećerom. Porez na zaslađena pića danas primenjuje više od 100 zemalja i teritorija širom sveta, ali se modeli oporezivanja značajno razlikuju. Među zemljama sa najvišim nametima izdvajaju se Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, gde se na zaslađena gazirana pića plaća porez od 50 odsto, dok su energetski napici oporezovani i do 100 odsto. U Evropi već godinama porez na šećer primenjuju Velika Britanija, Francuska, Portugalija, Irska, Belgija, Finska i Mađarska, pri čemu se visina nameta najčešće određuje prema količini šećera u napitku, što je mnoge proizvođače podstaklo da promene recepture i smanje sadržaj šećera. Pionir ovakve politike bio je Meksiko, gde je nakon uvođenja poreza zabeležen pad potrošnje zaslađenih pića, dok je Svetska zdravstvena organizacija više puta poručila da su ovakvi nameti jedan od najefikasnijih načina za smanjenje gojaznosti i dijabetesa i preporučila državama da povećaju poreze na proizvode sa visokim sadržajem šećera.