Slabiji rast Nemačke rizik za srpski izvoz

Udruženje nemačke industrije snizilo je prognozu privrednog rasta Nemačke za 2026. godinu sa jedan na 0,4 odsto, pridruživši se tako brojnim institucijama i samoj vladi te zemlje, koje su poslednjih meseci korigovale očekivanja za najveću evropsku ekonomiju. Usporavanje se, između ostalog, dovodi u vezu i sa neizvesnostima izazvanim sukobom na Bliskom istoku. Postavlja se, međutim, pitanje da li bi slabiji rast nemačke privrede mogao da se odrazi i na Srbiju, imajući u vidu da je ova evropska ekonomija naš najveći trgovinski partner i jedno od najvažnijih izvoznih tržišta.

U junskom izdanju „Makroekonomskih analiza i trendova” (MAT) analitičari procenjuju da će industrijska proizvodnja Srbije ove godine stagnirati, dok se za prerađivačku industriju očekuje pad. Takva procena dodatno dobija na značaju nakon najnovijih korekcija prognoza privrednog rasta Nemačke.

Ipak, Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, ne očekuje značajnije posledice po domaću privredu.

– Snižavanje prethodne prognoze privrednog rasta Nemačke ne može mnogo da utiče na našu zemlju. Mi rast ove i naredne godine pre svega baziramo na infrastrukturnim projektima i rastu kupovne moći stanovništva. Istovremeno, iako privreda Nemačke stagnira već nekoliko godina, naš izvoz u tu zemlju je iz godine u godinu rastao. Prošle godine je prvi put ostvaren suficit u razmeni dve zemlje, u iznosu od oko 200 miliona evra, dok je sa većinom ostalih partnera beležen deficit – navodi Stanić.

Prema njegovim rečima, usporavanje rasta nemačke privrede sa jedan na 0,4 odsto neće se neposredno preliti na Srbiju, jer nema naznaka da nemački investitori koji posluju u našoj zemlji planiraju povlačenje kapitala ili smanjivanje proizvodnje.

– Ipak, čini mi se da Nemačka još ne uspeva da pronađe odgovor na sistemske izazove sa kojima se suočava. Tu su visoki troškovi proizvodnje usled rasta cena energenata, sirovina i logistike, nedostatak radne snage, pad konkurentnosti i teškoće u sprovođenju pojedinih reformi. Pitanje je i kako će se razvijati automobilska industrija, koja je jedan od stubova nemačke privrede. Potrebno je i dodatno smanjenje administrativnih opterećenja. Problema je mnogo – ocenjuje Stanić.

On dodaje da produžena stagnacija može vremenom da preraste u recesiju, što bi već predstavljalo rizik i za Srbiju, ali da zasad ne postoje pokazatelji koji bi upućivali na takav scenario.

Iako Srbija poslednjih godina sve više razvija ekonomsku saradnju sa Kinom, Stanić smatra da ona ne može da zameni značaj evropskog tržišta.

– Kada je reč o izvozu u Kinu, on se u velikoj meri zasniva na sirovinama. Kineske kompanije koje posluju u Srbiji uglavnom izvoze sirovine, uz određene izuzetke u auto-industriji, poput proizvodnje guma. Ipak, evropsko tržište ostaje ubedljivo najvažnije za Srbiju, jer tamo plasiramo više od 60 odsto ukupnog izvoza, a samim tim i značajan deo na nemačko tržište. Zato bi nas u dogledno vreme mnogo više trebalo da brine kakav će biti pristup evropskom tržištu nego mogućnost da se eventualni gubici nadoknade većom razmenom sa zemljama van Evrope – zaključuje Stanić.

Najznačajnije izvozno tržište

Nemačka je najznačajnije izvozno tržište kada govorimo o robama, a treće najvažnije tržište kada je reč o izvozu usluga. I kao investitor je takođe važna za Srbiju. Od 2010. do 2025. uložila je blizu tri milijarde evra, a kada je u pitanju broj privrednih društava sa većinskim nemačkim kapitalom u Srbiji, ima ih 883, a procene su da se u tim firmama zapošljava oko 70.000 radnika.