Prevoznici ponovo traže pomoć Evropske komisije

Transportna udruženja Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine zatražila su od Evropske komisije da najkasnije do 10. avgusta ponudi rešenje za dugogodišnji problem sa kojim se suočavaju profesionalni vozači kamiona iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Ukoliko odgovor iz Brisela izostane, prevoznici najavljuju da će razmotriti dalje korake, kako bi skrenuli pažnju na ovaj problem.

Predsednik Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“ Neđo Mandić izjavio je posle sastanka predstavnika četiri udruženja da je za sada odlučeno da se nastavi dijalog sa evropskim institucijama, jer je svima u interesu da se izbegnu radikalni potezi koji bi mogli da ugroze transport robe.

Prema njegovim rečima, blokade graničnih prelaza i protesti nisu rešenje, jer bi posledice osetili ne samo prevoznici, već i privreda regiona, ali i brojne evropske kompanije koje zavise od robe koju prevoze transportna preduzeća sa zapadnog Balkana.

Kako su za Politiku rekli iz pojedinih udruženja koja okupljaju prevoznike rešenje ovog problema se ne može tražiti u privremenim merama, već u potpunom usklađivanju domaćih propisa sa pravilima EU i boljoj zaštiti interesa srpskih prevoznika.

– Treba da nađemo rešenja. Ovo nije nova regulativa, već klasičan evropski zakon koji postoji dugi niz godina, čak i pre EES sistema. Srbija je još 2009. godine, kada su našim građanima ukinute vize, prihvatila obavezu poštovanja šengenskih pravila i zato moramo da poštujemo propise država sa kojima graničimo, kažu naši sagovornici.

Prevoznici smatraju da je neophodno da Srbija u potpunosti uskladi regulativu i poslovni ambijent sa Evropskom unijom, kako bi domaće kompanije bile u boljoj poziciji i na evropskom tržištu i u pristupnim pregovorima. Pozicija nije pravedna, ali deo odgovornosti je i na nama kao i na Evropskoj uniji. Pojedini prevoznici smatraju da je rešenje problema u usaglašavanju propisa i zatvaranju Poglavlja 14, jer većina država članica upravo to vidi kao preduslov za trajnije rešenje.

U središtu ovog problema, da podsetimo, nalazi se pravilo prema kojem državljani zemalja van Evropske unije mogu da provedu u šengenskom prostoru najviše 90 dana tokom perioda od 180 dana. Prevoznici smatraju da se ova odredba nepravedno primenjuje i na profesionalne vozače, iako oni u državama Šengena ne borave privatno, već isključivo obavljaju svoj posao.

Kako ističu, vozač koji je na međunarodnoj ruti najveći deo vremena provodi za volanom ili na zakonom propisanim pauzama na parkinzima, zbog čega se njegov boravak ne može izjednačiti sa turističkom posetom. Prema procenama transportnih udruženja, za redovno obavljanje posla vozačima je potrebno približno 130 radnih dana u šestomesečnom periodu, što je daleko više od ograničenja koje trenutno propisuju šengenska pravila.

Dodatni problem, kako navode prevoznici, nastao je nakon proširenja Šengena na Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku. Zbog toga se transportne kompanije iz regiona gotovo na svakoj međunarodnoj ruti kreću kroz šengenski prostor, pa vozači vrlo brzo dostignu dozvoljeni broj dana, iako nijednog trenutka u tim zemljama ne borave kao turisti.

Mandić je podsetio da su udruženja prevoznika prethodnih godina više puta ukazivala Evropskoj komisiji na ovaj problem i predlagala da se vreme provedeno u profesionalnom transportu ne tretira kao klasičan boravak u Šengenu. Isti zahtev podržali su nedavno i predstavnici špediterskih organizacija regiona na kongresu održanom u Bukureštu.

Predstavnici prevoznika očekuju da će u narednim nedeljama biti uspostavljen intenzivniji dijalog sa Evropskom komisijom. Ukoliko se to ne dogodi i do početka avgusta ne bude ponuđeno prihvatljivo rešenje, najavljuju novi sastanak na kojem će doneti odluku o daljim aktivnostima.