Da li se Tramp dodatno obogatio od predsednikovanja

Da američki predsednik Donald Tramp stalno drži pogled usmeren na ekonomiju i, pre svega, na tržišta, odavno je poznato. Tokom njegovog drugog mandata svet je navikao na šefa Ovalnog kabineta koji deli pohvale, pretnje i obećanja kako bi uticao na kretanje cena na berzi. Na primer, kada je milijarder Ilon Mask bio njegov prijatelj i kada se nalazio u problemima, organizovana je parada Teslinih automobila ispred Bele kuće i Trampov poziv Amerikancima da kupuju ta „izvanredna” vozila. A nakon zahlađenja odnosa, usledile su predsednikove omalovažavajuće ocene o kolima koja se prodaju „samo zahvaljujući velikim državnim subvencijama”. Tramp je pritom i zapretio raskidanjem ugovora sa „Teslom”, čime su akcije Maskove firme pale za 14 odsto, odnosno njena tržišna vrednost je smanjena za 152 milijarde dolara.

Ali, nakon objavljivanja obaveznih finansijskih izveštaja za 2025. godinu, postavlja se pitanje, da li je Tramp od povratka u Belu kuću koristio funkciju za povećanje ličnog bogatstva. Njegovi prihodi, koji su u 2024. iznosili 622 miliona dolara, u prošloj godini skočili su na 2,2 milijarde dolara. Od toga 1,4 milijarde dolaze iz biznisa sa kriptovalutama, iako su mu dosad glavni izbor zarade bile nekretnine. Prema dokumentu od gotovo hiljadu strana, samo od firme za digitalne valute „World Liberty Financial”, koju su osnovali njegovi sinovi Donald Mlađi i Erik, zajedno sa braćom Zakom i Aleksom, decom predsednikovog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa, Tramp je zaradio više od pola milijarde.

S obzirom na to da su kriptopoduhvati danas najprofitabilniji deo njegovog poslovnog carstva, to predstavlja značajan zaokret za čoveka koji je ranije kriptovalute nazivao utočištem za dilere droge i prevarante – slično kao što je promenio mišljenje u vezi sa Maskovim automobilima. Predsednikove finansije, kako piše „Njujork tajms”, otkrivaju i ključni konflikt u njegovom biznisu: Tramp je istovremeno veliki igrač u kriptoindustriji i njen glavni regulator.

To, međutim, nije jedini problem koji proizlazi iz činjenice da biznismen obavlja funkciju šefa države. Porodični biznis, „The Trump Organization”, takođe je profitirao od njegove popularnosti u pojedinim delovima sveta, dajući u zakup ime „Tramp” za hotele, kule, golf terene u zemljama koje su važne za američke spoljnopolitičke interese, uključujući Saudijsku Arabiju i Katar. Samo dva ugovora iz te dve zemlje donela su Trampu više od 14 miliona dolara prošle godine, pokazuje izveštaj.

Međutim, Ana Keli, zamenica portparola Bele kuće, u tome ne vidi ništa sporno. Ona je izjavila da je predsednik ponosno učinio SAD „kriptoprestonicom sveta”. Takođe, dodala je i da je Tramp preusmerio poslove u fond kojim upravljaju njegovi sinovi, ponovo negirajući nakon objavljivanja izveštaja da je došlo do bilo kakvog sukoba interesa.

Međutim, uprkos takvim tvrdnjama, upravo način na koji su ranije američki predsednici razdvajali fotelju od privatnog bogatstva ostaje u sivoj zoni. Naime, raniji lideri koji su dolazili u Belu kuću sa značajnom imovinom tradicionalno su je prebacivali u takozvani „slepi fond”, kojim upravljaju nezavisni profesionalci dok traje mandat, kako bi se izbegla mogućnost sukoba interesa, kao što je uradio Džimi Karter sa svojom farmom kikirikija. Tramp, s druge strane, nije primenio taj model. Jer, iako tvrdi da nema veze sa privatnim biznisom jer ih vode njegova deca, on je stvarni vlasnik.

Iz imovinske prijave proizlaze i brojni pokloni koje je lider SAD dobio, uključujući deset ulaznica za Superbol vrednih 50.000 dolara, kao i deset ulaznica za finale Svetskog prvenstva u fudbalu koje mu je poklonio predsednik Fife Đani Infantino, ukupne vrednosti od 15.000 dolara. Inače, izveštaj pokazuje da Tramp i dalje duguje više od 50 miliona dolara spisateljici Elizabet Džin Kerol, koja ga je optužila za seksualno zlostavljanje i klevetu. Vrhovni sud je u ponedeljak odbio njegov zahtev da preispita jednu od presuda. Ali izveštaj beleži i nekoliko Trampovih pravnih pobeda, uključujući isplate koje je dobio od velikih medijskih i tehnoloških kompanija kao što su „Ej-Bi-Si njuz”, „Paramount” i „Meta”. „Ej-Bi-Si je” sklopio nagodbu u tužbi za klevetu, „Paramount” je pristao na isplatu u vezi sa montažom intervjua u emisiji „60 minuta”, dok je „Meta” rešila spor zbog suspenzije Trampovih naloga nakon nereda na Kapitolu 6. januara 2021.