Svi stanari izbegli katastrofu

Od na­šeg do­pi­sni­ka

Ati­na – Za ne­ko­li­ko mi­nu­ta če­tvo­ro­sprat­ni­ca u cen­tru Ati­ne sru­ši­la se kao „ku­la od ka­ra­ta”. Ni­ko od sta­na­ra ni­je stra­dao iako se u pr­vom mo­men­tu stra­ho­va­lo da je is­pod go­mi­le be­to­na, u ru­še­vi­na­ma, ne­ko od lju­di ko­ji su ži­ve­li u se­dam sta­no­va.

Sve se od­i­gra­lo mu­nje­vi­tom br­zi­nom usred da­na ka­da je u ovom de­lu gra­da gde su uli­ce uske, zgra­de zbi­je­ne, parkirano na de­se­ti­ne vo­zi­la i mno­go pro­la­zni­ka… Ne­ki ka­žu da se ču­la čud­na tut­nja­va, ali je isti­na da se go­to­vo u tre­nut­ku, zgra­da bu­kval­no „slo­ži­la” od vr­ha do te­me­lja. Ču­li su se kri­ci, na­sta­la je pa­ni­ka, u obla­ku pra­ši­ne ni­je se ni­šta vi­de­lo da bi sta­na­ri zgra­de sa de­sne stra­ne od sru­še­ne, tek po­sle ne­ko­li­ko mi­nu­ta od pr­vog šo­ka shva­ti­li da vi­še ne­ma kom­šij­skih bal­ko­na če­tvo­ro­sprat­ni­ce na ko­ju su se na­sla­nja­li. Od­mah su sti­gli va­tro­ga­sci, Hit­na po­moć, po­li­ci­ja… Sve je uka­zi­va­lo na tra­ge­di­ju, na sna­gu je stu­pio tzv. se­i­zmič­ki pro­to­kol, psi tra­ga­či i spa­si­o­ci po­če­li su pre­tra­gu ru­še­vi­na jer se od­mah pro­ču­lo da se če­tvo­ro lju­di na­la­ze pod nji­ma. Me­đu­tim, vr­lo br­zo se, na sre­ću, is­po­sta­vi­lo da su sta­na­ri na vre­me na­pu­sti­li zgra­du i da su mo­žda stra­da­li sa­mo kuć­ni lju­bim­ci ko­ji su osta­li u ne­kom od sta­no­va. Uzrok ovog in­ci­den­ta su, po sve­mu su­de­ći, ra­do­vi na iz­grad­nji vi­še­sprat­ni­ce sa le­ve stra­ne uru­še­ne zgra­de, gde su to­kom kob­nog pre­po­dne­va rad­ni­ci upra­vo ce­men­ti­ra­li te­me­lje. Na­vod­no, već u ju­tar­njim sa­ti­ma rad­ni­ci su ču­li neo­bič­ne zvu­ke na gra­di­li­štu i na­pu­šta­ju­ći ga, zvo­ni­li su svim sta­na­ri­ma su­sed­ne zgra­de i upo­zo­ra­va­li da na ne­ko vre­me na­pu­ste svo­je sta­no­ve. To je oči­gled­no ono što im je spa­slo ži­vo­te, ali ih je osta­vi­lo bez kro­va nad gla­vom, bez ce­lo­kup­ne imo­vi­ne, pre­đa­šnjeg ži­vo­ta.

Po­li­ci­ja je uhap­si­la pet li­ca ko­ja se sma­tra­ju od­go­vor­nim za uru­ša­va­nje če­tvo­ro­sprat­ni­ce u Pe­tra­lo­ni, u Ati­ni. Reč je o vla­sni­ku zgra­de ko­ja se zi­da, iz­vo­đa­ču ra­do­va, in­že­nje­ri­ma pro­tiv ko­jih je po­kre­nut po­stu­pak zbog kr­še­nja pro­pi­sa o ur­ba­ni­stič­kom pla­ni­ra­nju jer naj­ve­ro­vat­ni­je ni­su pro­ce­ni­li utu­caj ra­do­va na su­sed­nu, sta­ru zgra­du. Ov­da­šnji me­di­ji ja­vlja­ju da je reč o sum­nji­vim do­zvo­la­ma za grad­nju jer je, bez ob­zi­ra na to što je zgra­da ko­ja se uru­ši­la po­dig­nu­ta 1975. go­di­ne i spa­da u sta­ri­je ko­je ni­su gra­đe­ne pre­ma no­vim pro­pi­si­ma, pre sve­ga se­i­zmič­kim zbog mo­gu­ćih če­stih ze­mljo­tre­sa, ne­ve­ro­vat­no da se slo­ži­la kao „ku­la od ka­ra­ta” sa­mo za­to što su uz nju za­li­va­ni te­me­lji no­ve vi­še­sprat­ni­ce. Bi­će da su te­me­lji no­ve zgra­de ko­pa­ni na ne­a­de­kva­tan na­čin što je pod­ri­lo osno­vu i sta­bil­nost zgra­de po­red, mo­žda iza­zva­lo i po­ja­vu pu­ko­ti­na… Be­ton­ske zgra­de ni­su kao ku­će od ci­ga­la ko­je se po­la­ko ras­pa­da­ju, već ka­da po­pu­sti no­se­ći deo, je­dan sprat pad­ne na dru­gi, pa sle­de­ći, na­sta­je do­mi­no efe­kat, ob­ja­šnja­va­ju struč­nja­ci u pr­vim ana­li­za­ma. Da­kle, sta­rost zgra­de ni­je sa­ma po se­bi pre­sud­na i ona mo­že bi­ti sta­bil­na ako je pra­vil­no pro­jek­to­va­na, ali pro­blem mo­že na­sta­ti u jed­nom da­nu ako se pro­me­ni ne­što oko nje, ako stra­da gu­bi­tak no­si­vog si­ste­ma.

Me­di­ji pod­se­ća­ju da se po­sled­njih go­di­na zbog manj­ka stam­be­nog pro­sto­ra i ra­sta Ati­ne gra­di mno­go i pre­br­zo. Ako ne­ma pro­ble­ma sa pa­pi­ri­ma, ra­do­vi na ma­njim zgra­da­ma bi­va­ju go­to­vi za 18 me­se­ci. Go­di­šnje u Ati­ni se iz­gra­di od tri do šest hi­lja­da no­vih stam­be­nih je­di­ni­ca, od­no­sno do hi­lja­du no­vih zgra­da.

Isto­vre­me­no, Ati­na ima ve­li­ki broj sta­rih zgra­da, opet gra­đe­nih br­zo, iz­me­đu 1950. i 1980. zbog ogrom­nog po­ra­sta bro­ja sta­nov­ni­ka. U nji­ma su me­nja­ne unu­tra­šnje struk­tu­re, sta­no­vi spa­ja­ni, ukla­nja­ni zi­do­vi, pra­vlje­na na­do­grad­nja, ali to ne zna­či da su te atin­ske zgra­de opa­sne. Ipak, po­sto­ji re­a­lan pro­blem zbog ne­do­volj­ne si­stem­ske kon­tro­le, ne­ja­sno­ća oko vla­sni­štva i sa­mim tim odr­ža­va­nja. Ovo što se de­si­lo u sa­mom cen­tru je upo­zo­re­nje na sta­nje u sta­rom, is­tro­še­nom grad­skom tki­vu gde je­dan po­gre­šan gra­đe­vin­ski za­hvat mo­že da ak­ti­vi­ra pro­ble­me sta­re de­ce­ni­ja­ma. U kon­kret­nom in­ci­den­tu u Pe­tra­lo­ni to zna­či da je neo­p­hod­no da se pro­ve­re i su­sed­ne zgra­de ko­je de­le isto tle ka­ko se slič­no ne bi po­no­vi­lo.