Zvučno jeste, ali nije top

Je­dan od mno­gih kon­tro­verz­nih do­ga­đa­ja ko­ji se od­i­gra­va­ju u Sr­bi­ji u po­sled­njih go­di­nu i po da­na je­ste slu­čaj „zvuč­ni top”. Iako sam do­sta pre­tra­ži­vao in­ter­net, ni­sam uočio zna­čaj­ni­je is­ka­ze kom­pe­tent­nih oso­ba za ovu te­mu. U ovom slu­ča­ju, kom­pe­tent­nost pod­ra­zu­me­va od­go­va­ra­ju­ću struč­nost i pri­stup ne­po­sred­nim in­for­ma­ci­ja­ma.

Po­što mo­ja stru­ka spa­da u ka­te­go­ri­ju onih ko­je se ba­ve pro­u­ča­va­njem zvu­ka (pri­me­nje­na fi­zi­ka) i po­što sam bio in­di­rekt­ni sve­dok sa­mog do­ga­đa­ja (na­la­zio sam se na Sla­vi­ji u tre­nut­ku „de­lo­va­nja zvuč­nog to­pa” i ni­sam čuo ni­šta neo­bič­no), sma­tram da sam kom­pe­ten­tan da se iz­ja­snim o ovom slu­ča­ju. Ina­če, mi fi­zi­ča­ri smo po­zna­ti kao ve­o­ma uz­dr­ža­ni u iz­no­še­nju de­cid­nih sta­vo­va, jer iz­be­ga­va­mo da se iz­ja­šnja­va­mo o ne­če­mu o če­mu ne­ma­mo mer­ne po­dat­ke. Čak i ka­da ih ima­mo, uvek uva­ža­va­mo mo­guć­nost gre­ške pri me­re­nju, a sa­mim tim i od­re­đe­ni ni­vo po­ve­re­nja u sva­ki iz­me­re­ni ili iz­ra­ču­na­ti po­da­tak ko­ji ni­ka­da ni­je 100 od­sto.

U ovom slu­ča­ju ras­po­la­že­mo sle­de­ćim po­u­zda­nim in­for­ma­ci­ja­ma:

– Vi­še hi­lja­da lju­di ko­ji su uče­stvo­va­li u ve­li­kom stu­dent­skom pro­te­stu odr­ža­nom u cen­tru Be­o­gra­da 15. mar­ta 2026. go­di­ne, a na­la­zi­li su se duž cen­tral­nog de­la Uli­ce kra­lja Mi­la­na, re­a­go­va­lo je iz­ne­nad­nim kre­ta­njem od cen­tra uli­ce ka nje­nim obo­di­ma.

– Mno­gi me­đu nji­ma su sve­do­či­li da su ču­li ne­pri­ja­tan zvuk ko­ji pod­se­ća na zvuk avi­o­na pri po­le­ta­nju.

– Ma­nji broj lju­di ose­tio je od­re­đe­ne te­go­be na­kon tog do­ga­đa­ja, dok se oko sto­ti­nu njih obra­ti­lo le­ka­ri­ma zbog po­me­nu­tih te­go­ba.

Na in­ter­ne­tu se mo­gu na­ći raz­li­či­ti snim­ci tog do­ga­đa­ja, ali nji­ho­va auten­tič­nost ni­je do­ka­za­na. U jav­no­sti se iz­dva­ja­ju dva me­đu­sob­no su­prot­sta­vlje­na ob­ja­šnje­nja ovog slu­ča­ja, a ja ću po­ku­ša­ti da ih ospo­rim i iz­ne­sem jed­no mo­gu­će ob­ja­šnje­nje ko­je do sa­da ni­sam pri­me­tio u jav­nom pro­sto­ru.

Za­što je ma­lo ve­ro­vat­na pri­ča o de­lo­va­nju ne­ke vr­ste zvuč­nog to­pa ili zvuč­nog oruž­ja?

Sva po­zna­ta zvuč­na oruž­ja ko­ja su po­mi­nja­na u pret­hod­nom pe­ri­o­du ima­ju ne­za­ne­mar­lji­ve di­men­zi­je, pa ni­je mo­gu­će po­zi­ci­o­ni­ra­nje ta­kvog sred­stva u pro­sto­ru ovog de­ša­va­nja a da to ne bu­de pri­me­će­no, pa sa­mim tim i sni­mlje­no. Ta­kvog di­rekt­nog sve­do­če­nja ne­ma, a ne­ma čak ni ne­ka­kvog snim­ka, bez ob­zi­ra na nje­go­vu auten­tič­nost.

Osta­je je­di­no mo­guć­nost ne­kog pot­pu­no no­vog, ne­po­zna­tog so­nič­nog (aku­stič­nog) sred­stva, za ko­je bi bi­lo ve­o­ma neo­bič­no da ga po­se­du­ju na­ši dr­žav­ni or­ga­ni. Uko­li­ko ta­ko ne­što po­sto­ji, on­da se na­ša dr­ža­va svr­sta­va u red teh­no­lo­ški naj­ra­zvi­je­ni­jih ze­ma­lja na sve­tu, pa bi na­ša vlast za­slu­ži­va­la sva­ku po­hva­lu. Ne­ma sum­nje da bi se ova­ko neo­bič­ni fe­no­me­ni de­ša­va­li mno­go če­šće, a ne sa­mo jed­nom.

Za­što je ma­lo ve­ro­vat­na pri­ča o in­sce­ni­ra­noj ko­re­o­gra­fi­ji?

Od­go­vor na ovu te­zu je mno­go jed­no­stav­ni­ji, ma­da za nje­ga ni­je neo­p­hod­no raz­u­me­va­nje aku­sti­ke i zvuč­ne teh­ni­ke. Da je vi­še hi­lja­da lju­di bi­lo uklju­če­no u do­go­vo­re­nu re­ak­ci­ju, on­da bi i pri­ja­ve le­ka­ri­ma bi­le mno­go broj­ni­je i br­že, a ne sa­mo sto­ti­nak pri­ja­va, pri če­mu je ve­ći­na njih re­a­li­zo­va­na po­sle ne­ko­li­ko da­na – tek na­kon kam­pa­nje u po­je­di­nim me­di­ji­ma i na dru­štve­nim mre­ža­ma.

Hi­po­te­za: Blu­tut di­ver­zi­ja u ran­ci­ma

Ovom pri­li­kom iz­no­sim pret­po­stav­ku da se de­si­lo sle­de­će: od­re­đe­na gru­pa, ko­ja bro­ji iz­me­đu pet i dva­de­set oso­ba, po­ne­la je ja­ke blu­tut zvuč­ni­ke i sa­kri­la ih u ran­ce ili tor­be. Zvuč­ni­ci su bi­li sin­hro­ni­zo­va­ni i ak­ti­vi­ra­ni po­mo­ću pa­žlji­vo pri­pre­mlje­nog snim­ka pu­šte­nog isto­vre­me­no s vi­še te­le­fo­na.

To bi bi­lo sa­svim do­volj­no da se iza­zo­ve zbu­nje­nost, pa čak i pa­ni­ka kod znat­nog de­la pri­sut­nih. Stva­ra­njem od­go­va­ra­ju­ćih efe­ka­ta so­ci­jal­nog po­na­ša­nja u gu­sto zbi­je­noj gru­pi lju­di, uz od­go­va­ra­ju­ća uput­stva (vi­ka­nje, be­ža­nje po­je­di­nih čla­no­va gru­pe), iza­zvan je efe­kat ko­ji smo vi­de­li. Ni­su is­klju­če­ni ni se­kun­dar­ni psi­ho­lo­ški i auto­su­ge­stiv­ni efek­ti ko­ji su mno­ge pod­sta­kli da odu kod le­ka­ra. Ova­kav sce­na­rio ne zah­te­va vi­sok ste­pen struč­no­sti, ob­u­če­no­sti, ni­ti po­seb­ne ma­te­ri­jal­ne tro­ško­ve.

Na­knad­na de­ša­va­nja do­dat­no po­ka­zu­ju ne­po­u­zda­nost oba su­prot­sta­vlje­na sce­na­ri­ja. Da je dr­ža­va pla­ni­ra­la i iz­vr­ši­la dej­stvo ne­ka­kvog zvuč­nog sred­stva, nje­na re­ak­ci­ja bi bi­la una­pred pri­pre­mlje­na i mno­go ube­dlji­vi­ja. Upra­vo zbu­nje­nost naj­vi­ših dr­žav­nih or­ga­na uka­zu­je na to da oni ni­su bi­li upo­zna­ti s ta­ko ne­čim.

S dru­ge stra­ne, ma­da su iz­re­če­ne već tra­di­ci­o­nal­ne, „sna­žne” i ostra­šće­ne op­tu­žbe pro­tiv vla­sti, ni­je bi­lo sin­hro­ni­zo­va­nog i ozbilj­nog de­lo­va­nja opo­zi­ci­o­nih sna­ga, ko­je na­sta­vlja­ju sa pa­u­šal­nim op­tu­žba­ma pro­tiv vla­da­ju­ćih struk­tu­ra (vi­de­ti tekst „Ne­pod­no­šlji­va la­ko­ća op­tu­ži­va­nja i osu­đi­va­nja”, u di­gi­tal­nom iz­da­nju „Po­li­ti­ke” od 4. ju­na 2026. go­di­ne).

Osta­ju pi­ta­nja na ko­ja ve­ro­vat­no ni­ka­da ne­će bi­ti po­u­zda­nog od­go­vo­ra: šta se tač­no de­si­lo, ko je i za­što to or­ga­ni­zo­vao? Mo­žda je gru­pa kre­a­tiv­nih i do­ko­nih oso­ba sa­mo is­ko­ri­sti­la pri­li­ku da po­ku­ša da se za­ba­vi re­a­li­za­ci­jom jed­nog so­ci­o­lo­ško-teh­no­lo­škog eks­pe­ri­men­ta.

*Di­plo­mi­ra­ni fi­zi­čar i di­rek­tor Gim­na­zi­je „Velj­ko Pe­tro­vić” u Som­bo­ru

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek uređivačku politiku lista