Mandić poziva na ustavne izmene, ali ne o pravima Srba

PODGORICA – U Crnoj Gori ponovo se otvara pitanje izmena Ustava, ali ne u delu koji se godinama tiče položaja i prava srpskog naroda, već u delu koji je kao prioritet označio šef Delegacije Evropske unije u Podgorici Johan Satler.

Politički akteri u Crnoj Gori, uključujući i predsednika Skupštine Andriju Mandića, pokazali su spremnost da se ustavne promene stave na dnevni red onda kada su povezane sa zahtevima evropskih integracija. Istovremeno, pitanja koja se odnose na ustavni položaj Srba, srpski jezik i identitetska prava srpskog naroda ostaju po strani, iako su upravo ona godinama predstavljana kao jedan od glavnih političkih prioriteta stranaka koje se pozivaju na podršku srpskog biračkog tela.

Satler je, uoči važnih odluka u Skupštini Crne Gore, poručio političkim predstavnicima da se zemlja nalazi u „presudnom trenutku svog evropskog puta” i da parlament pre letnje pauze mora da obezbedi dvotrećinsku većinu za odluke neophodne u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

„Crna Gora ima stvarnu priliku da u kratkom roku završi pristupne pregovore sa Evropskom unijom i postane njena sledeća članica, što su potvrdili i lideri Evropske unije na Samitu u Tivtu”, naveo je Satler.

On je precizirao da ostvarenje te prilike zavisi od sposobnosti Skupštine da obezbedi dvotrećinsku većinu za, kako je rekao, ključne odluke.

„To uključuje ustavne amandmane povezane sa evropskim integracijama, izbor preostalih sudija Ustavnog suda, imenovanje članova Sudskog saveta i usvajanje preostalog izbornog zakonodavstva”, poručio je Satler.

Tako je ustavna tema, koja je u srpskom političkom korpusu u Crnoj Gori godinama vezivana za ispravljanje položaja Srba i srpskog jezika, sada otvorena u formatu koji je definisala Evropska unija. Umesto da se ustavna većina traži oko pitanja koja se odnose na prava naroda koji je u Crnoj Gori decenijama izložen institucionalnom potiskivanju, prioritet su postali amandmani potrebni za briselsku agendu.

Satler je naglasio da, po njegovom mišljenju, nije reč o rutinskim glasanjima.

„Ove promene znače izgradnju snažnih i nezavisnih institucija koje će biti u stanju da štite prava i interese građana na istom nivou kao i u ostatku Evrope. Zato pozivam sve proevropske političke snage, širom političkog spektra, da u Skupštini podrže ove odluke”, naveo je šef Delegacije EU.

Prema njegovim rečima, podrška tim reformama „nije pitanje partijskog interesa”, već pokazivanje posvećenosti evropskoj budućnosti Crne Gore „delima, a ne samo rečima”.

„Pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji oduvek je bilo nacionalni projekat, koji se gradio četrnaest godina uz doprinos brojnih političkih aktera. Da bi se taj projekat sada uspešno priveo kraju, potreban je isti osećaj zajedničke odgovornosti”, kazao je Satler.

Nedugo zatim oglasio se i predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, koji je saopštio da je na sednici Kolegijuma predložio da prvo glasanje o izmenama Ustava bude održano u ponedeljak.

„Na sednici Kolegijuma predložio sam da prvo glasanje o izmenama Ustava bude u ponedeljak i taj predlog je podržala parlamentarna većina. Žao mi je što je opozicija danas imala negativan stav prema ovom predlogu, ali Crna Gora zaista više nema vremena ni prostora da rizikuje svoju izvesnu evropsku perspektivu”, naveo je Mandić na mreži Iks.

Mandićeva poruka dodatno je potvrdila da je parlamentarna većina spremna da otvori ustavne promene u trenutku kada ih Brisel označi kao uslov za nastavak evropskog puta. Upravo zato se u političkoj javnosti nameće pitanje zbog čega slična energija, hitnost i pozivanje na istorijski trenutak nisu pokazani kada je reč o ustavnom položaju srpskog naroda u Crnoj Gori.

Predsednik Skupštine je dodao da će javnost u naredna dva dana imati priliku da čuje argumente opozicije i odgovor parlamentarne većine.

„Verujem u kompromis i nadam se da će svih 81 poslanik u ponedeljak glasati za izmene Ustava i omogućiti da naša zemlja bude prva naredna članica EU”, poručio je Mandić.

Ovakva dinamika pokazuje da u Crnoj Gori postoji politička volja za menjanje najvišeg pravnog akta kada je to uslovljeno evropskim integracijama, ali da pitanja od suštinskog značaja za srpski narod i dalje ostaju van prvog plana. Ustav se, dakle, može menjati, ali ne tamo gde su srpski politički predstavnici godinama najavljivali da će to biti prioritet, već tamo gde je to kao neophodno označio Satler.