Data centri na dnu okeana

Kako veštačka inteligencija napreduje, svet se suočava sa jednim od svojih najvećih tehnoloških izazova - kako obezbediti dovoljno energije za milione servera koji neprekidno obrađuju podatke.

Data centri, u kojima se čuvaju ogromne količine digitalnih informacija i pokreću VI modeli poput ChatGPT-a i DeepSeek-a, danas su među najvećim potrošačima električne energije na svetu. Za njihovo hlađenje potrebne su ogromne količine struje i vode, a procenjuje se da u nekim centrima čak 40 odsto ukupne potrošnje električne energije otpada upravo na sisteme za rashlađivanje.

Kina zato pokušava nešto što je donedavno zvučalo kao naučna fantastika: data centri se smeštaju na morsko dno.

Prema izveštajima kineske televizije CGTN, kod ostrva Hajnan već radi prvi komercijalni podvodni inteligentni računarski centar na svetu, a čitav projekat predstavlja novi pristup izgradnji infrastrukture neophodne za razvoj veštačke inteligencije.

Podvodni data centar nije jedna velika zgrada, već niz ogromnih cilindričnih kapsula od čelika, potpuno zatvorenih i otpornih na vodu i visok pritisak. Svaka kapsula teži oko 1.300 tona i smeštena je na oko 35 metara ispod površine mora.

Unutar njih nalaze se hiljade servera koji obavljaju iste poslove kao i tradicionalni data centri na kopnu. Tu se obrađuju podaci, pokreću modeli veštačke inteligencije, analiziraju ogromne baze informacija i obezbeđuju usluge u oblaku.

Hlađenje bez temperaturnih oscilacija

Najveća prednost ovakvog rešenja jeste hlađenje. Umesto ogromnih klima-uređaja koji troše velike količine električne energije, podvodni centar koristi prirodno nisku temperaturu morske vode.

Toplota se preko zatvorenog sistema prenosi na okolnu vodu, bez direktnog kontakta mora sa elektronskom opremom. Na taj način značajno se smanjuje potrošnja električne energije, ali i potreba za slatkom vodom koja se inače koristi u klasičnim centrim za obradu podataka. Prema kineskim podacima, ovakvi centri mogu da budu između 40 i 60 odsto energetski efikasniji od tradicionalnih objekata na kopnu.

Osim uštede struje, more donosi i druge prednosti. Podvodno okruženje ima veoma stabilnu temperaturu tokom cele godine, što omogućava neprekidan rad servera bez velikih temperaturnih oscilacija.

Istovremeno, u zatvorenim kapsulama nema prašine, vlage niti kiseonika u količinama koje izazivaju oksidaciju, pa elektronske komponente mogu duže da traju i ređe se kvare.

Kineski inženjeri navode da ovakav sistem štedi i dragoceno zemljište. Umesto izgradnje velikih industrijskih kompleksa na kopnu, serveri se smeštaju na morsko dno, gde ne zauzimaju prostor namenjen stanovanju ili poljoprivredi. Pored toga, podvodne instalacije nalaze se bliže podmorskim telekomunikacionim kablovima koji povezuju kontinente, što može da smanji kašnjenje u prenosu podataka.

Ogromna brzina obrade podataka

Podvodni centar u Hajnanu već služi za treniranje modela veštačke inteligencije, industrijske simulacije, razvoj video-igara, analizu velikih podataka i naučna istraživanja mora.

Nova generacija podvodnih modula omogućava računarsku snagu ekvivalentnu oko 30.000 vrhunskih gejming računara koji rade istovremeno. CGTN navodi i da sistem za svega jednu sekundu može da obradi količinu podataka za koju bi prosečnom računaru bila potrebna čitava godina.

Jedan od razloga zašto Kina toliko ulaže u ovu tehnologiju jeste eksplozivan rast potražnje za VI infrastrukturom. Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da bi potrošnja električne energije data centara širom sveta mogla više nego da se udvostruči do kraja decenije, a glavni pokretač tog rasta biće upravo veštačka inteligencija. Zbog toga su efikasniji načini hlađenja postali jedan od ključnih tehnoloških izazova.

Komplikovano održavanje

Iako ideja deluje revolucionarno, nije bez problema. Održavanje servera na dnu mora daleko je složenije nego u klasičnim data centrima. Svaka popravka zahteva specijalizovane brodove i podvodnu opremu, a inženjeri moraju da reše pitanja korozije, pouzdanosti podmorskih kablova i dugoročne zaštite sistema od morskog okruženja. Upravo zbog toga se svaki modul projektuje tako da može godinama da radi bez intervencije.

Zanimljivo je da je ideju o podvodnim data centrima prva ozbiljno testirala američka kompanija Microsoft kroz eksperimentalni projekat Project Natick. Ispitivanja su pokazala da serveri pod morem mogu biti pouzdaniji nego na kopnu, ali projekat nikada nije prešao u komercijalnu fazu. Kina je, međutim, otišla korak dalje i prva počela da ovu tehnologiju koristi za realne komercijalne korisnike.

Pored sistema kod Hajnana, u Kini se razvijaju i novi podvodni centri koji će biti direktno napajani energijom iz priobalnih vetroparkova, čime se spajaju obnovljivi izvori energije i infrastruktura za veštačku inteligenciju. Cilj je da se istovremeno smanje emisije ugljen-dioksida, potrošnja vode i zavisnost od klasičnih sistema za hlađenje, dok se obezbeđuje sve veća računarska snaga neophodna za razvoj novih VI tehnologija.