Mladi maštaju o velikoj porodici

Novo globalno istraživanje Populacionog fonda Ujedinjenih nacija o demografskoj budućnosti mladih, koje će biti predstavljeno uoči Svetskog dana stanovništva 11. jula i koje je sprovedeno u 73 države sveta, govori da region jugoistočne Evrope i Centralne Azije karakteriše značajan jaz između željenog i ostvarenog broja dece. Iako značajan broj mladih parova mašta o velikoj porodici, ipak ostaje na manjem broju dece, pa tzv. fertilitetni jaz kod muškaraca starosti od 35 do 39 godina iznosi 1,76 odsto dece, a kod žena iste starosne dobi – 1,16 procenata dece, istaknuto je na konferenciji pod sloganom „Budućnost bez prepreka: od čega zavise odluke mladih”, koju su povodom Svetskog dana stanovništva zajednički organizovali Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji.

Kako je prilikom otvaranja ove konferencije istakla ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević, taj datum nije samo prilika za razgovor o demografskim pokazateljima, već pre svega o ljudima, njihovim životima, nadama, prilikama i pravu na lični izbor.

„Iza svakog demografskog podatka stoji čovek, porodica i odluka da ostane, ode ili se vrati, kao i odluka da osnuje porodicu i svoju budućnost gradi u Srbiji. Ovogodišnji fokus Međunarodnog dana stanovništva usmeren je na mlade, koji danas ili u budućnosti donose odluke koje će oblikovati ne samo njihove živote, već i budućnost društva. Naš zadatak kao kreatora politika nije da donosimo odluke umesto mladih, već da ih inspirišemo i stvorimo uslove u kojima će oni odlučivati lakše, sigurnije i izvesnije. Država mora da bude partner mladim ljudima, da ih čuje, razume i podrži u ostvarivanju njihovih potencijala”, ocenila je ona.

Ministarka je podsetila da je Vladin Savet za porodicu i demografiju, na inicijativu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, usvojio sveobuhvatnu Analizu demografskog stanja Srbije i preporučio intenziviranje rada na izradi Strategije demografskog razvoja za period 2026–2036. godine, sa projekcijama do 2050. Prema njenim rečima, to predstavlja jasnu poruku da je država spremna da se sa savremenim demografskim izazovima suoči odgovorno, sistemski i dugoročno, oslanjajući se na činjenice, stručnost i saradnju svih relevantnih aktera.

Ona je navela i da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu od januara do maja rođeno 709 beba više u odnosu na prethodnu godinu, dodajući da ovi podaci ne znače nužno da ćemo godinu završiti sa pozitivnim trendom, ali daju nadu i optimizam.

Profesor dr Mirjana Rašević, dopisna članica SANU i članica Saveta za porodicu i demografiju istakla je da se planovi mladih u Srbiji koji su u vezi sa porodicom i roditeljstvom u velikoj meri oblikuju pod uticajem posledica dugotrajne socijalne i ekonomske krize.

„Strukturnim promenama u ostvarivanju željenih planova pridružuju se osećaj ekonomske i psihološke nesigurnosti, društvene anomije, nezadovoljstva žene svojim statusom u porodici i društvu, kao i duboka transformacija društva koja se ogleda u jačanju individualizma, želje za samoostvarivanjem, promenjenim partnerskim odnosima, insistiranju roditelja na kvalitetu života deteta i kvalitetu sopstvenog života, kao i raširene aspiracije ka potrošnji.

Nalazi velikog istraživanja koje je pre par godina rađeno na nacionalno reprezentativnom uzorku mladih od 14 do 29 godine govore da se deca, brak, porodica i uspešna karijera nalaze veoma visoko u vrednosnom sistemu mladih – samo četiri odsto ispitanika reklo je da nikada ne želi da ima decu, preko polovine njih želi dvoje dece, više od trećine njih želi troje dece, a svega pet procenata mladih želi samo jedno dete. S obzirom na to da veliki broj mladih u našoj zemlji mašta o velikoj porodici, važno je da im država pomogne da ostvare svoje težnje kroz smanjenje ekonomske i psihološke cene roditeljstva i pružanje pomoći u balansiranju posla i porodice”, zaključila je dr Mirjana Rašević.

Demografske promene ne predstavljaju samo statističke pokazatelje

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilda Mort rekla je povodom obeležavanja Svetskog dana stanovništva da demografske promene ne predstavljaju samo statističke pokazatelje, već pre svega ljude i uslove koji im omogućavaju da grade život kakav žele. Ona je istakla da se rasprava o demografskim trendovima ne sme svesti isključivo na stope rađanja, starenje stanovništva ili migracije, već da je ključno pitanje da li građani imaju realne mogućnosti za kvalitetan život.

Kako je navela, to podrazumeva mogućnost mladih da pronađu dostojanstveno zaposlenje, pristupačno rešavanje stambenog pitanja za porodice, dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu za žene i muškarce, odgovarajuću podršku roditeljima kroz sistem roditeljskog odsustva i brige o deci, kao i pravo porodica da slobodno odlučuju o tome da li žele da imaju decu. „To je demografska otpornost kada ljudi mogu sami da donose odluke o svom životu i budućnosti”, naglasila je Mortova.

Prema njenim rečima, Srbija je tokom protekle godine preduzela značajne korake kako bi demografska pitanja postavila među prioritete, izdvojivši osnivanje Saveta za porodicu i demografiju i rad na strategiji demografskog razvoja.

Kako je naglasila, UN podržavaju takvu posvećenost Vlade Srbije i Populacioni fond UNFPA će nastaviti da pruža podršku politikama zasnovanim na dokazima i potrebama građana.