Ekstremisti ponovo seju strah u Grčkoj

Od našeg dopisnika

Atina – Grčka vladajuća stranka Nova demokratija pozvala je svoje pristalice na sinoćnje okupljanje u znak protesta nakon što je sedamdesetdvogodišnja majka jedne od njenih parlamentarnih kandidatkinja preminula od teških opekotina posle napada Molotovljevom bombom na zgradu u kojoj živi. Napadači su postavili zapaljene boce sa gasom na tri kuće lokalnih ličnosti iz vladajuće stranke u Solunu u cik zore u utorak, izazvavši eksplozije.

Vagija Nestora, majka kandidatkinje Nove demokratije Afroditi Nestore, preminula je usled otkazivanja organa nakon što je zadobila opekotine koje su prekrile 80 odsto njenog tela, navodi se u saopštenju bolnice. Kandidatkinja je takođe zadobila opekotine, a još tri osobe su ranjene. Niko nije odmah preuzeo odgovornost za napade. Ovo je, inače, prvi put posle više od decenije da je jedna osoba ubijena u napadu usmerenom na grčke političare. Grčka ima višedecenijsko iskustvo političkog nasilja, uključujući bombaške napade i podmetanje požara, ali su atentati postali retki pre 20 godina nakon što su vođe levičarskih militantnih grupa zatvorene.

„Bili smo svedoci ekstremno koordinisanog ubilačkog napada na trojicu zvaničnika Nove demokratije u Solunu”, rekao je portparol Vlade Pavlos Marinakis i dodao: „Ovaj teroristički akt bio je kukavički čin ekstremnih eksponenata nasilja koji deluju pod maskom takozvane ideologije protiv troje ljudi jednostavno zato što se ne slažu sa njihovom politikom”. On je i poručio da „terorizam neće pobediti” i da se „niko neće plašiti”.

Portparolka policije Konstantina Dimoglidu kaže da dokazi pokazuju da su napadi verovatno bili koordinisani i da policija ispituje video-snimke kako bi potvrdila da je ista grupa počinilaca pokrenula sva tri napada.

Činjenica da je stradala nedužna žrtva, majka funkcionerke, osoba koja nije imala političku ulogu, dodatno je promenila sliku i težinu incidenta koji je izazvao šok u javnosti i političkim krugovima Grčke i iz sfere političkog nasilja i pretnji, prenela ga je u sferu terorizma. Grčka antiteroristička policija koja je preuzela ceo slučaj istražuje najverovatniju povezanost napadača sa anarhističkim i krajnje levim ekstremističkim grupacijama koje su i dalje prisutne, koje se sporadično oglašavaju i napadaju koristeći i danas metode iz prošlih vremena kada su se na njihovoj meti nalazili političari, policija, strane diplomate, institucije…

Napad u Solunu može, iako to nije potvrđeno, da bude u vezi sa nezadovoljstvom zbog reforme univerziteta, protivljenjem pooštrenim vladinim merama protiv okupacije fakulteta, strožim kaznama za nasilje i jačanjem prisustva policije u akademskom prostoru. To je poslednjih meseci bio razlog snažnog otpora studenata i profesora, ali i anarhističkih krugova, te neki ovaj napad vide kao odmazdu za pokušaj nametanja zakonitosti na Univerzitetu „Aristotel” u Solunu.

Premijer Kirijakos Micotakis nazvao je ovaj čin „kukavičkim, terorističkim i ubilačkim” i poručio da se u Grčkoj „neće dozvoliti slepo nasilje u javnom životu, krvoproliće i podele koje seju ekstremisti i da će počinioci biti tretirani kao kriminalci”. Na ovaj način je stavio do znanja da vlast ceo slučaj ne želi da predstavi samo kao udarac na Novu demokratiju, već kao napad na demokratski sistem.

„Pronaći ćemo vas i privesti licu pravde”, rekao je Micotakis i u tom kontekstu sada treba očekivati da će ovaj tragični događaj Nova demokratija upotrebiti kao oružje za drastičnije razračunavanje sa političkim ekstremizmom koji više nije usmeren samo na simbole vlasti i društvenu imovinu, već sada direktno udara na ljude. Zato je i zvanična reakcija iz redova vladajuće partije da političko nasilje ne sme postati normalna pojava u grčkom društvu i da je onog trenutka kada su nastradali ljudi koji nisu sastavni deo političkih razmirica, poruka koju su teroristi pokušali da pošalju izgubila svaki politički smisao jer je namera bila da se ubija.

Sekretar Nove demokratije Konstantinos Karanakis je ceo događaj povezao sa politikom levičarskih kadrova u prošlosti i njihovim stavovima koji su, kako je rekao, bili u direktnoj suprotnosti sa naporima Vlade da ojača policiju, pooštri Krivični zakonik i mere za eventualno puštanje na slobodu terorista. Podsetio je da je jedan od prvih koraka bivšeg premijera Aleksisa Ciprasa kada je došao na vlast bilo ukidanje strogih zatvora i protokola po kojima su teroristi u njima držani pod drastičnim merama bezbednosti.

Ipak, u zemlji koja se decenijama borila protiv terorizma ponovo je posejan strah jer više nije reč samo o vandalizmu. Podsetimo, napadi grčkih militantnih grupa na simbole moći i imovinu političara su i dalje prisutni, ali su bili usmereni na pričinjavanje materijalne štete. Prošle godine bomba je eksplodirala ispred kuće predsednika udruženja zatvorskih čuvara u Solunu, ali bez nanošenja težih povreda, zatim napad Molotovljevim koktelima na kuću visokog sudskog funkcionera, pri čemu je policajac iz obezbeđenja povređen…

Grčka ima dugu tradiciju političkog nasilja, od zloglasnog „17. novembra”, preko urbanih gerilskih grupa do savremenih anarhističkih ćelija, ali je slučaj iz Soluna dokaz koliko je tanka granica između oštre političke polarizacije i ekstremizma u kojem se politička mržnja opravdava nasiljem u kojem žrtve više nisu samo političari, već porodice, građani…

Zasad nema informacija ko tačno stoji iza napada, niti se može tvrditi da je on direktna posledica bilo koje stranke. Analitičari su skloni mišljenju da je sve posledica dugotrajne polarizacije, pada poverenja u institucije i očigledno nesmetanog delovanja radikalnih ekstremističkih grupa koje u takvom ambijentu lakše nalaze prostor da svoja dejstva predstave kao nekakav otpor sistemu. Vlada koja ulazi u sedmu godinu vlasti suočila se sa nizom problema, skandala, afera, razornim požarima, železničkom nesrećom kod Tempija koja i dalje duboko nagriza grčko društvo, produbljuje polarizaciju i podriva poverenje, jača nezadovoljstvo građana. Iako su ekonomski pokazatelji nešto bolji, nisu i uslovi života za većinu nacije, pa se jedan deo Grčke radikalizovao.

Zato, napad u Solunu, tri podmetnute eksplozije u razmaku od 17 minuta, ne može da bude samo jedan izolovani incident, već simptom višegodišnje političke klime kada se, kao u ovom konkretnom slučaju, prelazi i briše granica između radikalnog protesta i terorizma, kada strah koji se seje među ljudima biva efikasniji od argumenata, kada se politički protivnik više ne vidi samo kao neko sa drugačijim mišljenjem, već kao neprijatelj koji mora da bude, više ne samo opomenut – već i kažnjen.