Odmazda Moskve za ukrajinske napade dronovima

Jelena Cerovina

Ukrajinska prestonica je juče ujutro bila meta najmasovnijeg ruskog napada od maja kada je 24 ljudi poginulo u udaru u kojem je srušena stambena zgrada. Juče je stradao 21 žitelj Kijeva, dok je na desetine ranjeno. Gradonačelnik Vitalij Kličko proglasio je danas Dan žalosti.

Rusija je lansirala stotine dronova i desetine raketa na tromilionski grad u ranim jutarnjim satima juče, uništivši nekoliko stambenih zgrada. Višestruke eksplozije potresle su centar Kijeva i odjekivale su prestonicom tokom cele pretprošle noći, dok su hiljade stanovnika spas potražile u skloništima i metro stanicama. Predsednik Volodimir Zelenski, koji je prekinuo posetu Irskoj kako bi požurio kući, rekao je da je šteta prijavljena na više od 20 lokacija širom prestonice.

„Glavni udar je bio usmeren na Kijev”, rekao je on poručivši da je „snabdevanje Ukrajine protivvazdušnom odbranom apsolutni prioritet”. On je pozvao ukrajinske saveznike da nastave da doprinose fondu za kupovinu američkog oružja, uključujući protivvazduhoplovne rakete „patriot”.

Rusko Ministarstvo odbrane je u objavi na „Telegramu” saopštilo da su u „masovnom napadu” u kojem je korišćeno oružje dugog dometa, visoke preciznosti iz vazduha, sa kopna, sa mora i dronove, pogođeni vojni i energetski objekti, kao i aerodromi u Kijevu i drugim lokacijama. Moskva je saopštila da su napadi odmazda za ukrajinske napade dronova na Rusiju. Kijev, koji je poslednjih nedelja pojačao napade na domaće snabdevanje Rusije gorivom, saopštio je da je tokom pretprošle noći pogodio rafineriju nafte u ruskom regionu Nižnji Novgorod, gde je gubernator prijavio da je jedna osoba poginula u napadu na industrijski objekat.

Kremlj je saopštio da su vojni komandanti obavestili predsednika Vladimira Putina o ruskim napadima, dodajući da će Moskva nastaviti da povećava pritisak na Ukrajinu kako bi ostvarila svoje ratne ciljeve.

Nacionalni institut za biohemiju u Kijevu bio je među mnogim oštećenim zgradama. Njegova najsavremenija biohemijska laboratorija i druge kancelarije su uništene tokom napada. „Ovo je katastrofa za medicinsku i biološku nauku Ukrajine”, rekao je biolog Jurij Danilovič za Rojters, rekavši da se u laboratoriji nalazi retka oprema.

Poljska je nakratko podigla borbene avione kao preventivnu meru. Finska je takođe nakratko izdala privremenu zonu ograničenja avijacije u istočnom Finskom zalivu, saopštile su njene odbrambene snage.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas rekla je da samo kontinuirana vojna podrška Ukrajini i povećan pritisak na Moskvu mogu pomoći u zaustavljanju ruskih napada.

„Predložiću sankcionisanje većeg broja entiteta koji podržavaju ruski vojnoindustrijski kompleks kao odgovor na napade”, rekla je ona u objavi na „Iksu” i dodala: „Što više Moskva napada civile, to više sankcija mora biti uvedeno.„

Moskva je juče saopštila da je ponovo napadnut autobus sa beloruskim državljanima. Ukrajinske snage su u Brajnskoj oblasti dronom napale autobus sa 19 putnika koji je išao iz Minska, preko Gomelja, u Anapu, javila je beloruska televizija. Dve osobe su ranjene. Za potrebe evakuacije putnika i vozača poslata je grupa specijalaca iz Gomelja.

Napad dronom na autobus Minsk-Anapa je osmišljena strategija Kijeva koja ne bi bila moguća bez odobrenja zapadnih sponzora, rekao je ambasador ruskog Ministarstva spoljnih poslova zadužen za zločine kijevskog režima Rodion Mirošnik. Prema njegovim rečima, Ukrajina prati beloruski saobraćaj i izvodi napade kako bi isprovocirala belorusko rukovodstvo i izbacila ga iz ravnoteže. Ukrajinske snage su nedavno u istoj oblasti takođe dronom napale autobus koji je prevozio decu iz Belorusije na odmor u Rusiju. Tom prilikom jedna osoba je poginula, a osam ih je ranjeno, od toga šestoro dece.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je ocenio da je sukob u Ukrajini u odlučujućoj fazi. „Moguće je da je sukob ušao u odlučujuću fazu i trebalo bi da iskoristimo taj trenutak”, istakao je Pistorijus i ocenio da je Kijevu potreban novac.

Zalužni verovatno protivkandidat Zelenskom na predsedničkim izborima

Bivši vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine i aktuelni ambasador u Velikoj Britaniji Valerij Zalužni potencijalni je protivkandidat aktuelnom ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom na sledećim predsedničkim izborima u Ukrajini, rekli su izvori bliski dvojici zvaničnika. Izvori su za „Ukrajinsku pravdu” rekli da se Zalužni nedavno sastao sa Zelenskim, kada je počeo razgovor i o tome da li je on spreman da učestvuje na predsedničkim izborima ako se održe na jesen, na šta je Zalužni odgovorio potvrdno. Prema izvorima, Zelenski je direktno pitao bivšeg vrhovnog komandanta da li će se kandidovati ako se predsednički izbori održe na jesen, na šta je Zalužni odgovorio „da, hoću”. Zalužni je, prema izvorima, tom prilikom rekao da nikada ranije nije težio političkoj karijeri, „ali da mnogi ljudi polažu nade u njega i da on ne bi mogao da objasni zašto bi trebalo da zanemari to poverenje”.