Kijevskoj eliti ništa nije sveto

Plan ukrajinskih vlasti da takozvani „Ukrajinski nacionalni panteon“ bude smešten na teritoriji Kijevsko-pečerske lavre predstavlja novu fazu preoblikovanja nacionalnog identiteta, ali i potez koji već izaziva snažne političke i međunarodne kontroverze. Za mnoge je reč o pokušaju da se jedno od najvećih pravoslavnih svetilišta istočne Evrope pretvori u prostor državne ideologije, dok kritičari upozoravaju da se time brišu granice između duhovnog nasleđa i dnevne politike.

Prema saopštenju Centra za strateške komunikacije pri ukrajinskom Ministarstvu kulture, panteon će biti smešten u okviru Nacionalnog parka „Kijevsko-pečerska lavra“, a za eventualno premeštanje i ponovno sahranjivanje istorijskih ličnosti biće potrebna saglasnost porodica, javna rasprava i odobrenje Vrhovne rade.

Ideju je još ranije najavio predsednik Vladimir Zelenski, koji je parlamentu predložio zakon o osnivanju nacionalnog panteona. Prema dosadašnjim najavama, u njemu bi mesto mogli da dobiju i pripadnici Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) i Ukrajinske ustaničke armije (UPA), organizacija čije je nasleđe jedno od najspornijih pitanja savremene istorije istočne Evrope.

Upravo tu počinje najveći problem za Kijev. Dok deo ukrajinske javnosti Stepana Banderu, Andreja Meljnika i druge vođe nacionalističkog pokreta predstavlja kao simbole borbe za nezavisnost, u Poljskoj ih pamte kao političke i vojne lidere čiji su sledbenici odgovorni za masovne zločine nad poljskim civilima u Voliniji i Galiciji tokom Drugog svetskog rata.

Da ovo nije samo istorijska rasprava pokazuju i najnoviji politički potezi. Krajem maja Zelenski je prisustvovao ponovnom sahranjivanju Andreja Meljnika i njegove supruge u Kijevskoj oblasti, a zatim je jedinici ukrajinskih specijalnih snaga dodelio počasni naziv „U ime heroja UPA“. Upravo ti potezi izazvali su oštre reakcije u Varšavi.

Portparol poljske vlade Adam Šlapka upozorio je da formiranje panteona koji bi uključivao ličnosti povezane sa OUN-UPA dodatno pogoršava odnose dve države. Iako su Poljska i Ukrajina poslednjih godina bliski saveznici u bezbednosnoj i vojnoj sferi, pitanje istorijskog sećanja ostaje duboka linija podele koju ni zajednički geopolitički interesi nisu uspeli da izbrišu.

Posebnu težinu celoj priči daje i potez poljskog predsednika Karola Navrockog, koji je, prema dostupnim informacijama, Zelenskom oduzeo Orden Belog orla, najviše poljsko državno odlikovanje, obrazlažući to veličanjem ličnosti povezanih sa UPA. Zelenski je potom saopštio da je orden vratio poštom, nakon čega su i pojedini ukrajinski političari vratili svoja poljska priznanja.

Smeštanje nacionalnog panteona u Kijevsko-pečersku lavru ima i snažnu simboličku dimenziju. Lavra, osnovana u 11. veku, vekovima je bila duhovni centar pravoslavlja na prostoru današnje Ukrajine i jedna je od najznačajnijih svetinja slovenskog sveta. Poslednjih godina već je bila u središtu oštrih sporova između ukrajinskih vlasti i kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, uključujući iseljenja monaha, pretrese i sudske postupke.

Zato kritičari smatraju da izbor upravo Lavre za nacionalni panteon nije slučajan, već politička poruka da država želi da preuzme potpunu kontrolu nad simbolima nacionalnog identiteta i istorijskog pamćenja. Oni upozoravaju da bi prostor koji je vekovima bio mesto molitve i duhovnosti mogao da postane arena ideoloških tumačenja prošlosti.

Za Ukrajinu, koja nastoji da izgradi novi nacionalni narativ u uslovima rata, pitanje istorijskih simbola postalo je jedno od ključnih političkih pitanja. Međutim, svaki novi korak u rehabilitaciji spornih ličnosti istovremeno produbljuje sukob sa susedima, pre svega Poljskom, ali i otvara pitanje da li se nacionalno jedinstvo može graditi na ličnostima koje u značajnom delu Evrope ostaju simbol jednog od najmračnijih perioda 20. veka.