Putevi i stranputice izbora Saveta REM-a

Mirjana Čekerevac

Savet Regulatornog tela za elektronske medije, izabran u novembru, nikad nije konstituisan, pa ostavke koje su četiri člana podnela pre konstituisanja ne važe. To je suština autentičnog tumačenja odredbe Zakona o elektronskim medijima, koja reguliše ostavke, koje je juče usvojio Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja Skupštine Srbije. Mišljenje će po hitnom postupku biti prosleđeno parlamentu, koji će se, prema najavama, o njemu izjasniti sledeće sedmice.

Odbor je ocenio da je zahtev za autentično tumačenje opravdan, kako bi se rešile pravne nedoumice oko statusa četiri člana Saveta REM-a koji su podneli ostavke. Usvajanju je prethodila kraća rasprava u kojoj su opozicionari tvrdili da je mišljenje nepotrebno – „zakon je jasan, ostavke važe”. Nisu izostale razmirice, uvrede i podsećanja na „sve što se događalo”. Dragan Nikolić (SNS) kazao je da članovi Saveta REM-a koji su ranije podneli ostavke nisu ni mogli pravno da ih podnesu, jer REM u tom trenutku nije bio konstituisan. Istakao je: „Ostavke su bile najobičnija politikantska manifestacija za trovačke medije, autentično tumačenje omogućiće tim ljudima povratak u Savet REM-a. Savet REM-a, i pored izbora svih članova u parlamentu, pravno posmatrano, nikada nije profunkcionisao niti su verifikovani mandati izabranih lica, jer su oni podneli ostavke pre konstituisanja i polaganja zakletve. Donošenje autentičnog tumačenja je deo nastojanja da se otklone primedbe na izborni proces i doprinese ispunjavanju preporuka međunarodnih institucija.„

Hoće li ovo biti dovoljno da se konačno završi saga o izboru Saveta REM-a, videćemo u narednim danima. Skupština Srbije dosad je dva puta sprovodila postupak, po zakonu, transparentno, drugi put uz učešće predstavnika OEBS-a, pa i ambasadora EU, i nije bilo dovoljno da ovo telo proradi, zbog opstrukcije onih kojima je, tvrde, jedino stalo da REM radi.

Ako je bilo onih kojima u aprilu prošle godine, kad su „studenti u blokadi” blokirali RTS tražeći poništavanje tekućeg postupka i raspisivanje novog konkursa za izbor Saveta REM-a, nije bilo jasno o čemu se tu radi, moralo im je biti u novembru, kad je izabrano osam od devet članova ovog tela. U decembru su svi mogli da vide ogoljenu suštinu, kada su četiri „nezavisna” novoizabrana člana na Nikoljdan podnela ostavku, pošto je vlast odbila da prihvati njihov ultimatum kad je reč o kandidatu za devetog člana. Predstavnici EU i OEBS-a, koji su u novembru pozdravili izbor osam članova, bili su tihi u decembru. Zatišje je potrajalo nekoliko meseci zbog aktuelnije teme –takozvanih Mrdićevih pravosudnih zakona, koje je trebalo poništiti po svaku cenu. Nije se baš okončalo u skladu s očekivanjima, pa je u maju REM postao najvažnije pitanje, od koga nam takoreći život zavisi.

Nema evropskog zvaničnika koji se, u Beogradu ili van Srbije, sastao sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, a da nije izrazio „duboku zabrinutost” što nemamo REM. Oni koji su u novembru pozdravili izbor osam članova REM-a naprasno su zaboravili zašto je tako. REM je Vučića sačekao i na Samitu u Tivtu, početkom juna, a njegove reči da ne zna kako to da reši bile su signal za pokretanje kampanje u „profesionalnim” medijima, da bi se to rešilo po volji onih kojima sloboda medija znači sprečiti svakoga ko ne radi kako njima odgovara da postoji. Njima treba REM koji će, pre svega, ugasiti TV Informer, i to su prilično jasno rekli. Najjasniji je bio direktor Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović: „Vučić ne sme da da REM, jer bez REM-a, Informera i Pinka, on ruši svoj glasački balon. Ukoliko se formira regulatorno telo koje radi svoj posao, dešavalo bi se ono što sada imamo u Crnoj Gori – pomenute televizije više ne bi radile nego što bi radile.”

Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije iznenadio je, međutim, prošle nedelje Gavrilovića, i ne samo njega, odlukom da obustavi postupak za izbor devetog člana REM-a na predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina, uz obrazloženje da je prošlo već šest meseci otkad je pokrenut i nije okončan, a uskoro su izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina, pa je bolje sačekati da se oni okončaju, kako bi „kandidat imao pun legalitet i legitimitet”. Čudno objašnjenje, ili možda ipak nema ovde ničeg čudnog, posebno kad se ima u vidu da je odbor, na predlog Ivane Rokvić (NPS), pozvao četiri izabrana člana Saveta REM-a da se izjasne da prihvataju da rade, pošto „ne postoje pravne prepreke za to, jer skupština nije konstatovala njihove ostavke”.

Sve što je odbor uradio iznerviralo je naše borce za „profesionalni” REM. Četiri člana u ostavci reagovala su saopštenjem da ne može to tako, hoće oni da se vrate, ali samo ako je sve po zakonu. Najglasniji borac za striktno poštovanje zakona je čovek koji je za člana izabran iako nema nikakvog iskustva u elektronskim medijima, a kamoli deset godina, što je zakonski uslov za kandidaturu, ma nema čak ni iskustva u pisanim medijima, kao novinar koji je, zbog nedostatka iskustva u elektronskim medijima, eliminisan, pošto nevladine organizacije, one koje su advokata Rodoljuba Šabića kandidovale, nisu htele ni da čuju da tamo neki novinar iz pisanih medija bude kandidat. Nije on Šabić. Advokat Šabić je objasnio da će se vratiti, ako se skupština izjasni i ako sve bude po zakonu...

Članica REM-a u ostavci Dubravka Valić Nedeljković oglasila se nešto drugačijim stavom, ili ga je ona samo javno iznela. Kazala je: „Mi smo se dogovorili – ako imamo garancije da će deveti član biti izabran tek što prođu izbori za nacionalne savete (jer bi legitimitet ovako bio sporan) i ako na listi za usaglašavanje ne bude gospodin Bodžoni i, s obzirom da naše ostavke skupština nije verifikovala, mi bismo se vratili u proces.” Profesorka, dakle, smatra da su oni vlasni da odrede koga će nacionalni saveti nacionalnih manjina kandidovati. Podsetimo, Ištvana Bodžonija je predložio Nacionalni savet Mađara, a podržalo 20 nacionalnih saveta, Odbor za kulturu i informisanje je postupak za njegov izbor obustavio.

Da bi se „nezavisni” vratili u REM, nacionalni saveti nacionalnih manjina ima da predlože nekoga ko ima njihovu dozvolu, u suprotnom će „nezavisni” opet podneti ostavke. Profesorka i njene kolege u potpunosti su se složili s kandidatima Bošnjačkog nacionalnog veća i Nacionalnog saveta Albanaca, koji su imali podršku dva nacionalna saveta, i nisu izabrani u skupštini. Da je neki od njih prošao, ne bi bilo ostavki. Zašto? Lepo je to objasnio „studentski plenum” dok još nije bilo završeno glasanje: „REM je naš, imamo pet prema četiri za nas.„

Sve što smo za ovih 14 meseci sage o REM-u čuli i videli, a što sam probala sažeto da prikažem, može se reći u jednoj rečenici – dobar je i nezavisan samo onaj REM koji će ugasiti, pre svega, TV Informer. To su, neko jasno, neko prikriveno, rekli svi borci za „nezavisni” REM. TV Informer stvarno jeste veliki problem za sve one spolja i iznutra, koji već godinu i po destabilizuju ovu zemlju. Informeru se svašta može zameriti, počev od rečnika...

Međutim, doprinos Informera što u Srbiji nije došlo do građanskog rata je nemerljiv. Da nije bilo brze reakcije izuzetno gledanog Informera, ljudi bi poverovali „profesionalnom” mediju da je policija pretukla dečaka od 16 godina u Valjevu, koji je, po reporteru, operisan u Beogradu, pa, po njegovom sagovorniku-demonstrantu i preminuo, ne bismo videli da je „fina plava gospođa”, koju je, po „profesionalcu”, policija iz čista mira tukla, na tu policiju nasrnula ogromnom metalnom štanglom, udarajući policajce po štitu, ne bismo saznali da „pretučena studentkinja Poljoprivrednog fakulteta”, ne samo da nije pretučena, nego nije ni bila u policijskoj stanici, gde je navodno pretučena. Ne bismo znali ni da je „pretučena” demantovala navode „profesionalaca”... Mnogo toga, što je moglo bukvalno da nas gurne u građanski rat ne bismo čuli i, što je važnije, videli svojim očima, da nije bilo Informera.

Sve pomenuto smo, dakle, videli na uzoru „profesionalizma”, na „nezavisnim” medijima, koji niti su u ovoj zemlji registrovani, niti kome za navedene i druge laži odgovaraju. Nikakav REM, „zavisan” i „nezavisan”, za njih nije nadležan. I za to je kriva ova vlast, koja im je, u dobroj volji prema EU, zakonom omogućila ovakav status. Samo u „Vučićevoj diktaturi” je moguće da Aleksandar Vučić, predsednik ove države, bude na „profesionalnim” medijima nazivan svakakvim imenima, što je najmanji problem, optuživan da je „šef mafije”, da su mu članovi porodice, bliski prijatelji, poznanici svi redom najgori kriminalci… Samo ovde su „profesionalci” mogli danima da „dokazuju” učešće Aleksandra Vučića u takozvanom Sarajevo-safariju, gde je, po tvrdnjama opskurnog hrvatskog „novinara” Domagoja Margetića, i lično ubijao, uprkos demantijima čak i u samom Sarajevu.

Nije to targetiranje, to su činjenice. A dokazi? Pa, to svi znaju. Onda sudovi u Italiji i Nemačkoj kažu da to nije istina, a od „profesionalaca” čujemo da su i oni to znali, a što su sve ovo radili, pa bože moj, eto tako. O gostima koji pozivaju na prženje, dinstanje, jurenje po ulicama, rušenje „diktatorske vlasti na ulici, jer drugačije ne može”, i raznim pričama, tipa – „ništa se ne dešava, građani stoje mirno, osim što već pola sata traje demoliranje prostorija SNS-a”, da ne govorimo. To su, valjda, uzori „slobodnog novinarstva” o kojima nam Evropa priča, budući da nema tog evropskog zvaničnika, ambasadora i medijskog zaštitnika koji se neće zgranuti kad bilo ko ružno pogleda ove naše „profesionalce”, a kamoli da ih, kao na primer Branku Lazić sa Informera, poliva farbom, šutira, unosi joj se u lice, ili kad je narodni poslanik fizički sprečava da radi svoj posao i onemogućava da se skloni od onih koji je gađaju jajima i farbom.

Ovakvu „slobodu medija” bi, valjda, trebalo da nam obezbedi „nezavisni” REM. Vlast koja bi to omogućila zaslužuje sve što bi je snašlo, ali država Srbija i njeni građani nisu zaslužili da žive u zemlji u kojoj će postojati samo „profesionalni” mediji koji će im ispirati mozak, između ostalog, ubeđujući ih da žive u genocidnoj državi, zbog čega treba da ispaštaju do sudnjeg dana.

Savremeno zidanje Skadra na Bojani

Prvi postupak izbora članova Saveta REM-a poništen je na zahtev „studenata”, koji su danima blokirali Radio-televiziju Srbije, i za to imali javnu podršku naših i belosvetskih „boraca” za slobodu medija. Vlast je na to pristala da bi pokazala „dobru volju i radi spuštanja tenzija u društvu”.

Raspisan je novi konkurs, u postupak uključeni predstavnici OEBS-a, EU, strani ambasadori, sve da bi se „pokazalo da ništa ne krijemo”. Proces je mogao svako da prati u prenosu na skupštinskom sajtu i ko god je to učinio, ako imalo poštuje svoju državu, pa i sebe lično, sigurno se osećao veoma loše. Nema toga što su predstavnici nevladinog sektora, podržanog spolja, tražili, a da vlast na to nije pristajala, ignorišući uvrede, ali i prihvatajući sve njihove zahteve. Sve za otvaranje Klastera 3, a REM je jedan od uslova.

Lista je konačno utvrđena, činilo se na opšte zadovoljstvo, da bismo tokom rasprave u parlamentu saznali kako je izigrana volja ogromne većine nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Na listi su se našli kandidati bošnjačkog i albanskog nacionalnog saveta, umesto mađarskog, koga je podržalo 20 saveta. Elvira Kovač (SVM) je kazala da su oštećeni saveti napisali „dopis šefu delegacije EU Janu Bratuu, ambasadorima Kvinte, nisu se udostojili da ih prime”. Navela je: „Toliko su nacionalne manjine u ovoj zemlji bitne Janu Bratuu, na moju veliku žalost, novom ambasadoru EU, Kvinti i ostalima. Rekli su – možete i dalje da pišete pisma, da se bunite, ali bitniji su ovi nezavisni kandidati određena udruženja novinara, određene nevladine organizacije koje vrše pritisak – znate, moramo sve ovo sada na brzaka da završimo.” Kovačevu su opozicionari propisno izvređali, ali su se koalicioni partneri odazvali njenom pozivu i nisu glasali ni za jednog od dva kandidata, uz odluku da se naknadno izabere predstavnik nacionalnih manjina. Osam članova je izabrano, pozdravili OEBS i EU...

Resorni odbor odmah je raspisao konkurs za izbor devetog člana, a samo dva dana pošto su izabrani, četiri člana Rodoljub Šabić, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Dubravka Valić Nedeljković najavila su ostavke, jer „ne pristaju da budu birani u procesu koji politiku stavlja iznad zakona”. Ko je pratio saopštenja nekih „studentskih plenuma” pre i dok je trajala rasprava u skupštini, sve mu je bilo jasno. Objavili su – „imamo pet prema četiri za nas”.

Manipulacija nije prošla, a vlast je dobila ultimatum – ili će da bude, u ponovljenom glasanju, izabran kandidat koji je po volji, bez preterivanja, manipulatora, do podne na Nikoljdan, ili pomenuto četvoro odlaze. Vlast nije prihvatila ultimatum, pa je četvoro „nezavisnih” podnelo ostavke. Da nisu, verovatno nikad od Ane Brnabić ne bismo čuli da je, pored manipulacija s kandidatom nacionalnih manjina koje je obelodanila Kovačeva, Rodoljub Šabić izabran zahvaljujući ultimatumu. Brnabićeva se tokom ovog postupka nagutala poniženja i nje lično, ali, što je mnogo strašnije, naše države.

A kako trebalo da izgleda „nezavisni” REM, videli smo u navedenom saopštenju „plenuma studenata u blokadi”. Sličnu viziju su nam predstavljali i neki „nezavisni” kandidati, izabrani i neizabrani, baš kao i opozicionari tokom rasprave, poput Ivane Rokvić (NPS): „Nezavisan REM bi sredio medije u Srbiji. U tom slučaju vi više ne bi postojali 24 sata na političkoj sceni jer ne bi više postojale vaše trovačnice. Zatvorile bi se zato što bi pravilnik REM-a morao da izriče mere”. Navedeno pokazuje suštinu ovog zidanja Skadra na Bojani u postupku izbora Saveta REM-a.