Na jednog maturanta više od dva indeksa

U aktuelnoj upisnoj trci veća je borba univerziteta, fakulteta, akademija i visokih škola za studente nego maturanata za indeks, ako se ima u vidu da akreditovane visokoškolske ustanove, i državne i privatne, na republičkom nivou otvaraju vrata za bezmalo 107.500 brucoša, a da potencijalnih kandidata za upis nema ni upola toliko koliki je broj planiranih mesta za najmlađu generaciju studenata koja će od oktobra krenuti putem visokog obrazovanja. Neumoljiva statistika potkrepljuje procene da će ukupan broj akademaca na pragu visokog obrazovanja ove godine biti manji nego lane. Republički zavod za statistiku beleži da je četvrti razred gimnazija i srednjih stručnih i umetničkih škola širom Srbije u aktuelnoj školskoj 2025/26. godini pohađalo nešto više od 48.300 maturanata i da je to za oko 900 potencijalnih brucoša manje nego prošle godine.

Osim toga, treba imati na umu i da nakon četvorogodišnjeg srednjoškolskog obrazovanja nezanemarljiv deo generacije ne nastavlja školovanje (ne želi da studira ili ne uspe da položi prijemni ispit ili da skupi najmanje 51 bod neophodan za studije na budžetu, odnosno 30 poena, što je minimalni prag za upis u statusu studenta koji će plaćati školovanje), dok deo maturanata visoko obrazovanje nastavlja u inostranstvu. Ne bi bilo iznenađenje ako bi se povećao broj kandidata koji su odustali od upisa zbog pravila koja su uvedena prošle godine, važe i sada, a na umu ih imaju i naročito ih ističu kandidati koji su u ovom roku polagali prijemne ispite koji kažu da bi radije pauzirali godinu ukoliko ne uspeju da se domognu mesta na fakultetima koje najviše žele da upišu. Jedno od tih pravila je da prednost u rangiranju imaju studenti koji prvi put upisuju studije, a drugo da država refundira polovinu školarine koju plaćaju samofinansirajući studenti, ali samo za prvi put upisane studijske programe (predmete) i godine studija.

Prijemni ispiti su završeni, preliminarni rezultati obelodanjeni, a sutra je poslednji rok da osvanu i konačne rang-liste za upis na fakultete pod okriljem univerziteta s najdužom tradicijom u Srbiji. Na nekim fakultetima upis studenata u prvom roku već je okončan ili je pri kraju, a na nekima je odložen, zbog toga što je vlada kasnila s donošenjem odluka o broju budžetskih mesta. Te odluke, ali samo za brucoše, kako je saopšteno, donete su tek 2. jula.

U prvu godinu osnovnih, integrisanih akademskih i strukovnih studija na državnim univerzitetima i fakultetima mogu da se upišu 17.493 brucoša na budžetu i još 4.442 na visokim školama pod okriljem akademija, prema saopštenju Ministarstva prosvete.

Kad je akademska godina regularna, kao što je ova, uvrežena je praksa da izvršna vlast budžetske kvote za sve nivoe studija, ne samo za osnovne nego i za master i doktorske, utvrdi i pre kraja maja. Odluke koje je Vlada donela u četvrtak stupile su na snagu juče. To znači da su budžetske kvote postale zvanične petog dana nakon početka upisa i raspodele budžetskih mesta. Poslednji dan da se završi upis studenata u aktuelnom i najmasovnijem roku na fakultetima UB je 10. jul.

Prve analize pokazale su da je na polovini fakulteta UB podneto manje prijava nego što je predviđeno mesta u prvoj godini studija, s tim da broj prijava ne može da se poistoveti s brojem kandidata, jer je kandidata manje. Naime, jedan kandidat može da podnese više prijava za različite studijske programe na istom fakultetu, kao i da u istom roku polaže prijemni i konkuriše za upis na više fakulteta, što se često i događa. Neretko maturanti koji konkurišu na FON-u i polažu prijemni i za upis na Ekonomski fakultet, a i oni koji bi najradije upisali Elektrotehnički fakultet (ETF), za svaki slučaj konkurišu i na Mašinskom i Matematičkom fakultetu, a tako je i sada. Međutim, kada broj prijava i više nego dvostruko premašuje upisnu kvotu, kao što u aktuelnom roku beleže Stomatološki, Farmaceutski i Arhitektonski, onda je jasno da ovi fakulteti imaju najveće šanse da predviđenu kvotu za studije na srpskom popune odmah, dok za drugi rok, kao što uglavnom i biva, mogu ostati nepopunjene nevelike kvote za studije na engleskom jeziku i mesta „preko broja” koja se popunjavaju po afirmativnim merama (za studente sa invaliditetom, romske nacionalnosti, srpske državljane koji su u školskoj 2025/26. godini završili srednju školu u inostranstvu).

Maturanti su ove godine najmanje zainteresovani za studijske programe Tehničkog fakulteta u Boru, Rudarsko-geološkog, Poljoprivrednog, Fizičkog fakulteta, Fakulteta za fizičku hemiju, Geografskog, Šumarskog, a slično je bilo i prethodnih godina. Nema značajnije promene ni kad je reč o takozvanim nastavničkim smerovima na fakultetima koji su kontinuirano na marginama interesovanja generacija na prelazu iz srednjeg u visoko obrazovanje. Ilustracije radi, optimistično zvuči kad se kaže da je ove godine šest puta više kandidata nego lane položilo prijemni i steklo uslov da studira opštu fiziku, smer na kojem stasavaju budući nastavnici na Fizičkom fakultetu. Optimizam se rasprši ako se zna da je prošle godine svega jedan brucoš upisan na ovaj studijski program, 7. jula ove godine će ih biti upisano samo šest, pod uslovom da niko ne odustane, a kvota je 25 budžetskih mesta. Još je jedna konstanta koja se iz godine u godinu ne menja – ubedljivo najpopularnije su studije psihologije na Filozofskom fakultetu, na koje je u ovom roku konkurisalo 556 kandidata na 116 raspoloživih mesta, što znači gotovo pet maturanata na jedan indeks.  Pokrajinski budžet pokriva troškove školovanja 9.718 studenata na svim nivoima studija

Statusne promene na visokoškolskim ustanovama uglavnom se navode kao razlog za to što Vlada Srbije kasni s donošenjem budžetskih kvota koje utvrđuje za sve državne visokoškolske ustanove van severne pokrajine. Koje su to statusne promene? Podsetimo da je odlukom Vlade početkom novembra prošle godine osnovan Fakultet srpskih studija izdvajanjem departmana za istoriju, srbistiku i ruski jezik i književnost, iz sastava Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu. Međutim, u aktuelnom konkursu koji je ovaj univerzitet objavio za upis nove generacije studenata novoosnovanog fakulteta nema, a pomenuti departmani i dalje su u sastavu Filozofskog fakulteta. Osim toga, nekadašnja Visoka škola strukovnih studija „Vazduhoplovna akademija” je ugašena. Njeni studijski programi sada su pod kapom Akademije strukovnih studija „Politehnika”, a usred prvog upisnog roka u prestonici Vlada je odlučila da Visoka turistička škola više ne bude deo Akademije strukovnih studija Beograd, nego da i ona bude pripojena Akademiji „Politehnika”.

To nisu jedine promene u mreži visokoškolskih ustanova za godinu dana. Naime, u severnoj pokrajini tri nekadašnje visoke škole strukovnih studija – tehnička, poslovna i za obrazovanje vaspitača – objedinjene su u Akademiju strukovnih studija Novi Sad, a i nekadašnja visoka škola „Sirmijum” u Sremskoj Mitrovici izrasla je u akademiju, ali to Pokrajinsku vladu nije omelo da odluke o broju budžetskih mesta za novu generaciju studenata osnovnih, master i doktorskih studija za predstojeću akademsku 2026/27. godinu donese blagovremeno, pre upisnog roka. Na osnovu odluka Pokrajinske vlade, donetih još 20. maja, u prvu godinu osnovnih strukovnih, akademskih i integrisanih studija na fakultetima u sastavu Univerziteta u Novom Sadu može se upisati ukupno 5.670 studenata čije će se školovanje finansirati iz budžeta, dok je na prvoj godini master i doktorskih studija odobreno 3.027 budžetskih mesta. Takođe, u prvu godinu studijskih programa osnovnih strukovnih studija u visokim školama i akademijama u severnoj pokrajini na budžetu će moći da bude upisano 987 brucoša, a predviđena su i 34 budžetska mesta za buduće studente master strukovnih studija na državnim visokoškolskim ustanovama u Vojvodini.Desetak dana do kraja prvog upisnog roka

Junski rok na većini univerziteta biće završen sredinom jula. Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici otvara vrata za 1.172 studenta prve godine čije će se školovanje finansirati iz republičke kase i 630 samofinansirajućih. Na prištinskom univerzitetu aktuelni upisni rok završava se 13. jula. Na Univerzitetu u Kragujevcu upis nove generacije studenata, po planu, treba da bude okončan najdalje 15. jula. Na 12 fakulteta u sastavu kragujevačkog univerzitetskog centra planirano je 4.027 budućih studenata prve godine, od kojih 2.682 na budžetu i 1.345 koji će plaćati školovanje.

Rok za završetak aktuelnog upisnog roka na fakultetima Univerziteta u Nišu i departmanima Državnog univerziteta u Novom Pazaru je 16. jul. Državni univerzitet u Novom Pazaru očekuje 620 brucoša, među kojima 400 budžetskih. Na 14 fakulteta pod okriljem niškog univerziteta, planom upisa, predviđeno je 4.612 mesta za najmlađu generaciju studenata, a od toga 3.292 za brucoše koji će se školovati o trošku države.

Odlukom Vlade Filozofskom fakultetu u Nišu nisu dodeljene budžetske kvote za osnovne akademske studije srbistike (30), ruskog jezika i književnosti (8) i istorije (30)