Iz skrivene duše svestranog stvaraoca

Čajetina – Biti svestran stvaralac, univerzalnih vrednosnih poruka, a pritom ostati vezan za zavičaj... Na tom opredeljenju svoj stvaralački opus zasnivao je užički slikar Radomir Vergović (1939–2025). Autor mnogobrojnih dela, učesnik 40 samostalnih i 150 kolektivnih izložbi, u mladosti glumac (uz Milenu Dravić igrao u filmu „Vrata ostaju otvorena”), umešan ilustrator, dizajner, tehnički urednik novina, organizator likovnih kolonija. Na njega ovih dana seća biblioteka u Čajetini izložbom „Omaž velikanu – iz skrivene duše Radomira Vergovića”, otvorenom u sklopu obeležavanja 122 godine zlatiborskog čitališta.

Bio je uvažen, otmen i tih, po nekim ocenama stajao u vrhu srpske likovne umetnosti. Njegova bujnost karakterističnija je za pesnika nego za slikara, beležila je o Vergoviću Tamara Ognjević, a Sreto Bošnjak isticao predanost Radomirovog bića univerzalnim vrednostima umetnosti.

Blisko vezan za užički zavičaj ovaj slikar se predstavljao ovdašnjoj publici nizom izložbi o biserima varoši, među kojima su Užičanima najdraže „U skrivenoj duši grada”, „Ponovno stvaranje sveta”, „Pogled iza štafelaja”, „Sentimentalno putovanje tragom ćire kroz kanjon Đetinje”... A nadahnjivao ga je i obližnji Zlatibor svojim predelima, bojama, ličnostima.

Stvorio je mnoštvo portreta znamenitih Zlatiboraca, ulja na platnu sa zlatiborskim pejzažima i drugih koja se danas nalaze u kolekciji čajetinske biblioteke. Godila mu je ta umetnička saradnja sa Snežanom Đenić, direktorkom ovog čitališta, takođe istaknutom u stvaralačkom negovanju pravih vrednosti iz prošlosti. Upravo se direktorka Nena postarala da za ovu najnoviju postavku Vergovićevog stvaralaštva, omaž velikanu, pred ljubitelje umetnosti iznese desetine njegovih dela koje u galeriji biblioteke mogu pogledati tokom ovog leta.

Izložbu je prilikom nedavnog obeležavanja Dana biblioteke otvorio publicista i novinar Zoran Jeremić. Vergovićev dugogodišnji prijatelj s kojim je svojevremeno zajedno sačinio knjigu razgovora i novinskih zapisa „Muze i varvari”. On je ukazao da je Vergović uvek bio slikar vremena, čuvar onoga što je nestalo istovremeno zagledan u buduće doba, bilo da je stvarao svoje izuzetne slike, portrete, pejzaže, mozaičke kompozicije.