Saveznici „zaboravili" na primedbe upućene Turskoj

Turska je već danima u mobilnom stanju uoči samita NATO zemalja u Ankari, koja će danas i sutra ugostiti predsednike i premijere 32 zemlje članice alijanse. Među njima će biti, što se posebno naglašava, i predsednik SAD Donald Tramp. Pošto se strahuje da bi teroristi mogli da iskoriste ovaj skup i ugroze bezbednost gostiju angažovano je više od pedeset hiljada policajaca, žandarma i pripadnika drugih službi bezbednosti.

Pripreme za samit je pratio talas hapšenja. Među 178 lica, koja su se poslednjih dana našla u pritvoru, jesu borci za ljudska prava, novinari, ekološki aktivisti, otkrivaju mediji. Na ovom spisku se našao i poznati komičar Deniz Goktaš, koji se šalio na račun predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i islamskih vrednost. Javni tužilac je to okvalifikovao kao „klevetanje” šefa države.

Ministar odbrane Turske Jašar Guler uoči skupa ističe da NATO nije u krizi, već da prolazi kroz proces prilagođavanja u odnosima globalne bezbednosti.

„U centru pažnje skupa će biti jačanje bezbednosti i povećanje izdvajanja za odbranu, kao i saradnja u vojnoj industriji. NATO ostaje ključna platforma evroatlantske bezbednosti”, izjavio je on i dodao da SAD očekuju veću odgovornost svojih evropskih saveznika koji nisu podržali Pentagon u američko-izraelskoj vojnoj intervencije u Iranu i Ormuskom prolazu, pošto prethodno nisu konsultovani o preduzimanju te vojne akcije.

Predsednik SAD je zbog toga pretio da će „napustiti alijansu” ili da će u boljem slučaju povući hiljade američkih vojnika iz zapadne Evrope. U međuvremenu je sve to zaboravio i stiže u Ankaru.

Samit se u svakom slučaju održava u delikatnom trenutku, u vreme zaoštravanja sukoba u Ukrajini, dok Vašington i Teheran još uvek traže trajno rešenje krize u Ormuskom zalivu i oko nuklernog programa Irana. Na dnevnom redu skupa će biti i palestinsko pitanje.

U Ankaru stiže i ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski, koji će se sresti sa Trampom, najavljuju lokalni turski mediji. To potvrđuje strateški značaj Ankare, koja iznova pokušava da posreduje u sukobima u regionu, pre svega između Rusije i Ukrajine. Da žele takvu ulogu ponovio je i šef turske diplomatije Hakan Fidan, koji je prošle sedmice boravio u Moskvi i razgovarao sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovim.

„Prioritet Vlade u Ankari je da ponovo dovede za pregovarački sto delegacije dve zemlje, pošto bi sukob koji se u poslednje vreme zaoštrava mogao da ugrozi ne samo bezbednost Turske nego i drugih priobalnih zemlja u regionu Crnog mora”, istakao je turski ministar.

Toga su očigledno svesni i u NATO-u, pre svega u SAD.

Upozorenje šefa turske diplomatije nije slučajno. Incidenti sa tankerima i trgovačkim brodovima u Crnom moru učestali su u poslednje vreme i dešavaju se gotovo svakodnevno. Na udaru su brodovi koji plove pod zastavama Turske i drugih zemalja koje nisu u tom ratnom sukobu . Ankara bi mogla da bude i ključni posrednik NATO-a u rešavanju višegodišnje krize u Ukrajini, pošto je jedna od retkih zemalja vojne alijanse koja od prvog dana ima redovne kontakte i sa Moskvom i sa Kijevom. Zahvaljujući dosadašnjem posredovanju Ankare izvršena je razmena ruskih i ukrajinskih zarobljenika, kao i tela poginulih vojnika, ali je izostao dogovor o trajnom prekidu neprijateljstava. Erdogan se, međutim, ne predaje, jer uživa podršku Vašingtona.

„Turska je snažan član NATO-a, što neki ljudi ne shvataju. Ona ima veoma jaku armiju”, kaže Tramp, koji istovremeno posebno naglašava značajnu ulogu Erdogana.

Diplomatski analitičari primećuju da su ovog puta uoči samita u Ankari na Zapadu „zaboravili” na kritike koje jako dugo upućuju turskoj vladi zbog progona opozicionih političara i kritičara režima. Turska je godinama, pa i decenijama na udaru zbog nepoštovanja ljudskih prava i sloboda i to je jedan od glavnih razloga što je Ankara pre deset godina praktično prekinula pristupne pregovore sa Briselom o ulasku u Evropsku uniju.

U pritvoru se više od godinu dana nalazi gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, koji je kandidat vodeće opozicione Republikanske narodne partije za predsednika Turske. On i nekoliko stotina njegovih saradnika osumnjičeni su za više teških krivičnih dela i ako se dokaže njegova krivica nikada neće izaći iz zatvora. Sud je nedavno posle tri godine poništio i odluku Kongresa o izboru lidera partije DžHP, koju predvodi Ozgur Ozel zbog navodnog nameštanja rezultata. Na čelo partije je ponovo vraćen stari predsednik Kemal Kiličdaroglu, političar ograničenih dometa, koji je ranije nekoliko puta pretrpeo poraze od Erdogana. Inače, turski predsednik bi mogao ponovo da se kandiduje za predsednika zemlje, pošto se u provladinim medijima već najavljuje promena Ustava ili prevremeni izbori. Prema sada važećim paragrafima njemu ističe drugi i poslednji petogodišnji mandat. Sledeći predsednički izbori redovno bi trebalo bi da se održe sredinom 2028. godine.

Turska je poslednji put organizovala skup na ovom nivou 2004. godine. Ankara je član vojnog saveza od 1952. godine i ima, posle SAD, najbrojniju armiju u NATO-u.