Brisel mnogo obećava Azerbejdžanu i Jermeniji

Pred­sed­ni­ca Evrop­ske ko­mi­si­je Ur­su­la fon der La­jen bo­ra­vi­la je dva da­na na tur­ne­ji po Ju­žnom Kav­ka­zu, to­kom ko­je je po­se­ti­la Azer­bej­džan i Jer­me­ni­ju. U raz­go­vo­ru sa pred­sed­ni­kom Azer­bej­dža­na Il­ha­mom Ali­je­vom i pre­mi­je­rom Jer­me­ni­je Ni­ko­lom Pa­ši­nja­nom naj­vi­še je bi­lo re­či o uza­jam­nom part­ner­stvu i eko­nom­skoj i dru­goj sa­rad­nji, što bi tre­ba­lo da oja­ča pri­su­stvo i uti­caj Uni­je u ovim dr­ža­va­ma i isto­vre­me­no osla­bi nji­ho­ve ve­ze sa Ru­si­jom. Ona je po­hva­li­la pred­sed­ni­ka Azer­bej­dža­na i pre­mi­je­ra Jer­me­ni­je za nji­ho­vo stre­mlje­nje ka mi­ru i obe­ća­la in­ve­sti­ci­je či­ja se vred­nost pro­ce­nju­je na ne­ko­li­ko sto­ti­na mi­li­o­na evra.

Fon der La­je­no­va je po­če­la tur­ne­ju po­se­tom Azer­bej­dža­nu. Ova ze­mlja je glav­ni eko­nom­ski part­ner Evrop­ske uni­je sa pod­ruč­ja Ju­žnog Kav­ka­za. Po re­či­ma Il­ha­ma Ali­je­va, od ukup­ne ko­li­či­ne ga­sa ko­ji Azer­bej­džan iz­vo­zi, po­lo­vi­na ot­pa­da na ne­ko­li­ko ze­ma­lja Za­pad­ne Evro­pe. Kroz te­ri­to­ri­ju nje­go­ve ze­mlje pro­la­zi ve­o­ma zna­ča­jan me­đu­na­rod­ni ko­ri­dor „Se­ver–jug” i Ba­ku iz­dva­ja ve­li­ka sred­stva za odr­ža­va­nje i mo­der­ni­za­ci­ju že­le­znič­kog i drum­skog sa­o­bra­ća­ja, kao i lu­ka na oba­li Ka­spij­skog je­ze­ra da bi se olak­ša­la me­đu­na­rod­na tr­go­vi­na.

Ali­jev ta­ko­đe tvr­di da su vla­sti Azer­bej­dža­na sprem­ne da sa­ra­đu­ju sa evrop­skim part­ne­ri­ma u ener­get­skoj i dru­gim obla­sti­ma. Ni­je za­bo­ra­vio ni Jer­me­ni­ju na­gla­siv­ši da je sa tom ze­mljom fak­tič­ki us­po­sta­vljen mir, za­hva­lju­ju­ći u pr­vom re­du str­plji­vo­sti i na­po­ri­ma nje­ga lič­no i nje­go­ve vla­de. Ba­ku je ta­ko­đe ot­klo­nio sva ogra­ni­če­nja za tran­zit ro­be pre­ko te­ri­to­ri­je Azer­bej­dža­na ka Jer­me­ni­ji i is­po­ru­ču­je ovom su­se­du, sa ko­jim je do­sko­ra ra­to­vao, ži­vot­no zna­čaj­ne ener­gen­te, ben­zin i di­zel-go­ri­vo. Ova­kvim kon­sta­ta­ci­ja­ma Ali­jev je oči­gled­no že­leo da ube­di za­pad­ne part­ne­re da su nje­go­va ze­mlja i on lič­no ne sa­mo mi­ro­tvor­ci ne­go i naj­zna­čaj­ni­ji li­de­ri na pod­ruč­ju Ju­žnog Kav­ka­za.

Pred­sed­ni­ca Evrop­ske ko­mi­si­je po­dr­ža­la je sta­vo­ve pred­sed­ni­ka Azer­bej­dža­na. Ona je na­zva­la Ju­žni Kav­kaz jed­nim od naj­zna­čaj­ni­jih tran­sport­nih čvo­ri­šta na sve­tu ko­ji po­ve­zu­je Evro­pu, Ka­spij­ski re­gi­on i cen­tral­nu Azi­ju. Za raz­voj tog pod­ruč­ja Evrop­ska uni­ja je sprem­na da iz­dvo­ji 200 mi­li­o­na evra u vi­du ga­ran­ci­ja, što bi mo­glo da pri­vu­če u ovaj re­gi­on dve mi­li­jar­de dr­žav­nih i pri­vat­nih in­ve­sti­ci­ja. Za­lo­ži­la se i za us­po­sta­vlja­nje part­ner­stva u tran­sport­noj obla­sti iz­me­đu Evrop­ske uni­je i Azer­bej­dža­na i or­ga­ni­zo­va­nje me­đu­na­rod­ne kon­fe­ren­ci­je o in­ve­sti­ci­ja­ma u tran­spor­tu u ovom re­gi­o­nu. Sve to ide u pri­log tvrd­nji da ze­mlje Za­pa­da že­le da oja­ča­ju svo­je eko­nom­sko i po­li­tič­ko pri­su­stvo i uti­caj u ovom re­gi­o­nu.

Ako je u glav­nom gra­du Azer­bej­dža­na Ba­kuu istu­pa­la u ulo­zi po­slov­nog part­ne­ra, u pre­sto­ni­ci Jer­me­ni­je, Je­re­va­nu, pred­sta­vi­la se kao spa­si­lac, ka­žu ana­li­ti­ča­ri. Iz­ja­vi­la je da je Evrop­ska uni­ja sprem­na da otvo­ri vra­ta za jer­men­ske pro­iz­vo­de uko­li­ko Ru­si­ja ot­ka­že da ih pri­mi.

„Mi shva­ta­mo da Ru­si­ja po­ku­ša­va da iz­vr­ši pri­ti­sak na Jer­me­ni­ju da bi spre­či­la nje­no pri­bli­ža­va­nje Evrop­skoj uni­ji”, re­kla je Ur­su­la fon der La­jen i po­ru­či­la: „Mi to zna­mo, to ne­će­mo do­pu­sti­ti i mi će­mo vas s tim u ve­zi po­dr­ža­va­ti.”

Pre­ma nje­nim re­či­ma, Jer­me­ni­ja će usko­ro do­bi­ti 18 mi­li­o­na evra za ja­ča­nje di­ver­si­fi­ka­ci­je tr­go­vi­ne, što će bi­ti deo ukup­nog iz­no­sa po­mo­ći od 52 mi­li­o­na evra, a što je već do­go­vo­re­no.

Ze­mlje Evrop­ske uni­je će ta­ko­đe uve­sti li­be­ra­li­za­ci­ju naj­ve­ćeg de­la jer­men­skog iz­vo­za i uki­nu­ti ca­ri­ne. To će omo­gu­ći­ti iz­voz u Evrop­sku uni­ju ve­li­kih ko­li­či­na sve­žeg vo­ća, po­vr­ća, al­ko­hol­nog i dru­gog pi­ća ko­je je do sa­da Jer­me­ni­ja iz­vo­zi­la u Ru­si­ju.

Jer­me­ni­ja je i je­di­na ze­mlja sa ko­jom Evrop­ska uni­ja tre­nut­no vo­di raz­go­vo­re o uvo­đe­nju bez­vi­znog re­ži­ma. Na­red­nih me­se­ci u Je­re­van će do­pu­to­va­ti evrop­ski eks­per­ti ko­ji tre­ba da oce­ne sprem­nost Jer­me­ni­je za spro­vo­đe­nje ta­kve od­lu­ke.

U po­li­tič­kim kru­go­vi­ma se oce­nju­je da po­se­ta pred­sed­ni­ce Evrop­ske ko­mi­si­je Jer­me­ni­ji u ovom tre­nut­ku mo­že da se tu­ma­či kao po­dr­ška pre­mi­je­ru Ni­ko­li Pa­ši­nja­nu ko­ji vo­di ze­mlju ka dis­tan­ci­ra­nju od Ru­si­je i pri­bli­ža­va­nju Za­pa­du. Pri­su­stvo raz­go­vo­ri­ma u Je­re­va­nu ko­me­sar­ke Evrop­ske uni­je za pro­ši­re­nje, Mar­te Kos mo­glo bi se tu­ma­či­ti kao znak da se pred­log o sta­tu­su kan­di­da­ta Jer­me­ni­je za član­stvo u Uni­ji usko­ro mo­že na­ći na sto­lu.

Oba­ve­šte­ni iz­vo­ri ka­žu da je pre­mi­jer Pa­ši­njan bio ve­o­ma za­do­vo­ljan raz­go­vo­rom sa Fon der La­je­no­vom. Za­hva­lio joj je na fi­nan­sij­skoj po­mo­ći i olak­ši­ca­ma za iz­voz jer­men­ske ro­be u ze­mlje uni­je. Dao je uve­ra­va­nja vi­so­koj go­šći da nje­go­va ze­mlja ne­će pre­sta­ti sa zbli­ža­va­njem sa Evrop­skom uni­jom, ali je isto­vre­me­no re­kao da Jer­me­ni­ja ne že­li kon­flikt sa Ru­si­jom. On je ne­dav­no te­le­fo­nom po­zvao ru­skog ko­le­gu Mi­ha­i­la Mi­šu­sti­na, s ko­jim se do­go­vo­rio da se di­ja­log dve­ju ze­ma­lja na­sta­vi. Dva pre­mi­je­ra su se i lič­no su­sre­la to­kom jed­ne me­đu­na­rod­ne iz­lo­žbe u Je­ka­te­rin­bur­gu. To je bi­la pr­va po­se­ta Pa­ši­nja­na Ru­si­ji po­sle ne­dav­nih iz­bo­ra u Jer­me­ni­ji na ko­ji­ma je po­be­di­la nje­go­va stran­ka „Gra­đan­ski do­go­vor”.

Da­kle, sa do­sta si­gur­no­sti se mo­že za­klju­či­ti da na Ju­žnom Kav­ka­zu ra­stu uti­caj i pri­su­stvo za­pad­nih ze­ma­lja. U Mo­skvi se na sve to ne gle­da bla­go­na­klo­no jer se ra­di o pro­ce­si­ma na nje­nim ju­žnim gra­ni­ca­ma. Iz Mo­skve se mo­že ču­ti da po­je­di­ni po­li­ti­ča­ri na Ju­žnom Kav­ka­zu tra­že oslo­nac i sta­bi­li­za­ci­ju na onoj stra­ni ko­ja pro­iz­vo­di ne­sta­bil­nost u ra­znim de­lo­vi­ma sve­ta.

*Biv­ši šef do­pi­sni­štva Tan­ju­ga iz Mo­skve