Konferencija šefova parlamenata kandidata za EU: moramo da budemo partneri, a ne konkurenti

U Palati Srbija u Beogradu počela je dvodnevna Konferencija predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, na kojoj učestvuju najviši parlamentarni zvaničnici zemalja kandidata, a učesnicima će se obratiti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Konferenciju su svečano otvorili predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić i predsednik Vrhovne rade Ukrajine Ruslan Stefančuk.

Na Konferenciji su učestvovali i ministar evropskih integracija Nemanja Starović,  zamenica šefa EU Delegacija u Srbiji Plamena Halačeva, predsednik gruzijskog parlamenta Šalva Papuašvili, potpredsednik Sobranja Severne Makedonije Antonio Milošoski, član parlamenta Moldavije Igor Grosu, predsedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine Darko Babalj, generalni sekretar Skupštine Crne Gore Boban Stanišić, potpredsednica Skupštine Albanije Klodijana Spahiju i šef Misije OEBS-a u Srbiji Marcel Peško.

Prisustvovali su i ambasadori Španije, Francuske, Finske, Kipra, Irske, Bugarske, Belgije, Grčke, Ukrajine i Albanije u Srbiji.

Na konferenciji je održan i panel predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji na temu „Evropske integracije u novim geopolitičkim okolnostima: uloga parlamenata država kandidata u jačanju evropske saradnje i unapređenju procesa pristupanja Evropskoj uniji".

Razgovaralo se i o ulozi nacionalnih parlamenata u evropskim integracijama i različitim modelima za osnaživanje interparlamentarne saradnje zemalja kandidata.

Brnabić poručila da Srbija i Ukrajina postavljaju trajne temelje partnerstva za EU

Predsednica Narodne Skupštine Srbije je rekla da je cilj konferencije da postavi trajne temelje saradnje predsednika parlamenta država kandidata za članstvo u EU.

Brnabić je navela da se danas iz Beograda šalje poruka političke zrelosti, odgovornosti i spremnosti da, pored sopstvenih reformi, zemlje kandidati grade i zajedničko parnerstvo.

Poželela je učesnicima konferencije dobrodošlicu u Beograd i istakla da joj je velika čast što, zajedno sa predsednikom Vrhovne Rade Ukrajine Ruslanom Stefančukom, ima priliku da otvori Konferenciju.

Izrazila je nadu da ovo neće biti samo jedna od konferencija u nizu, već da će postaviti temelje potpuno novog formata saradnje među parlamentima država kandidata za članstvo u EU.

„Ovo je prvi put ikada da predsednici parlamenta država kandidata za članstvo u EU pokreću zajedničku inicijativu za uspostavljanje redovnog formata saradnje. Mislim da je ovo izuzetno snažna poruka političke zrelosti, odgovornosti i spremnosti da, pored sopstvenih reformi, u našim zemljama gradimo i međusobno partnerstvo. Ova konferencija nije nastala slučajno, ona je plod i rezultat dugotrajnog dijaloga i promišljanja i zajedničkog uverenja da parlamenti imaju odgovornost da preuzmu aktivniju ulogu u jačanju saradnje među državama kandidatima", istakla je Brnabić.

Dodala je da  bliža saradnja država kandidata predstavlja važan doprinos procesu evropskih integracija i da je upravo to cilj.

„I to je cilj inicijative koju smo pokrenuli mi, pre svega kao Narodna skupština Republike Srbije i Vrhovna Rada Ukrajine, i velika zahvalnost svim ostalim parlamentima što su prihvatili i pridružili se ovoj inicijativi. Naše države nalaze se u različitim fazama procesa pristupanja, mi imamo različita iskustva, što je prirodno i normalno. Suočavamo se sa različitim izazovima, suočavamo se sa veoma različitim političkim okolnostima. I upravo zato ova konferencija ima poseban značaj", rekla je predsednica Skupštine Srbije.

Brnabić je navela da učesnici konferencije veruju da mogu da budu jedni drugima partneri, podrška, da mogu da uče jedni od drugih i razmenjuju iskustva.

„Parlamenti nisu samo institucije koje usvajaju zakone, oni su prvenstveno mesto demokratskog dijaloga, mesto političke odgovornosti i mesto gde reforme dobijaju svoj demokratski legitimitet. Bez snažnih parlamenata nema snažnih demokratskih institucija, a bez snažnih institucija nema uspešnih evropskih integracija", rekla je Brnabić.

Istakla je da joj je posebno drago što iz Beograda i Srbije danas započinje novi format saradnje kao zajednička inicijativa Srbije i Ukrajine.

„Naš cilj, ponavljam, nije samo da danas razgovaramo, naš cilj je da uspostavimo saradnju koja će trajati, da se okupljamo redovno, da razmenjujemo iskustva i da pokrećemo zajedničke inicijative, i podrazumeva se, takođe, zajedničke inicijative ka partnerima u EU. Da izgradimo trajnu mrežu saradnje predsednika parlamenta država kandidata za članstvo u EU", naglasila je Brnabić.

Zahvalila je Stefančuku i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci.

Vučić: Bez obzira na odluke Brisela, moramo nastaviti reforme

Predsednik Vučić je izjavio da bez obzira na to kada će EU doneti odluku o proširenju, zemlje koje su na evropskom putu treba da nastave ubrzano da sprovode reforme.

„Ja ne mislim da Evropska unija u narednih nekoliko godina, možda bude jedan izuzetak, a možda i ne bude, može da donosi odluke o proširenju. Ali to ne znači da mi ne treba da nastavimo ubrzano na našem evropskom putu, da sprovodimo važne reforme. To za nas znači da takođe treba da razmišljamo o tome kakve su to koristi koje možemo da dobijemo od evropskog puta i šta je to što i Evropa može da ima kao korist ukoliko mi budemo valjano obavljali svoj posao", rekao je Vučić obraćajući se učesnicima Konferencije predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u EU, koja se održava u Palati Srbija.

Vučić je poručio učesnicima konferencije da je ponosan što su  gosti Beograda i Srbije.

„Mogao bih da kažem da je ta reč 'gost' možda i pogrešno izgovorena -  jednako ste domaćini baš kao i mi. Nedavno sam bio u gruzijskom parlamentu i razgovarao sam sa gospodinom Papuašvilijem i mnogo toga naučio, ne samo kroz razgovore koje sam imao i sa predsednikom Kavalašvilijem i premijerom Kobakhidzeom, već i sa predsednikom parlamenta. Mnogo toga naučio o našim vezama, o našim odnosima, o tome kako kroz različite formate možemo bolje da sarađujemo, da više naučimo jedni o drugima i jedni drugima da pomažemo", rekao je Vučić.

On je istakao da je predsednik Vrhovne rade Ukrajine Ruslan  Stefančuk, koji je zajedno sa predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić otvorio Konferenciju, rekao jednu važnu stvar - da mi ne smemo da budemo konkurenti već partneri.

„Teško to ide. Ruslane, to je tačno i to je divna želja. Nažalost, mi smo na Zapadnom Balkanu uvek bili podeljeni, radili ono što nam je neko rekao da bi bilo dobro da se uradi, ali nismo razumeli jednu stvar, čini mi se, dovoljno dobro. Nismo razumeli da je mnogo važno kako ćemo mi između sebe da sarađujemo. Nismo razumeli da je to čak i važnije nego sve drugo. I zato smo uvek davali priliku svima da nas zavađaju, da nam govore: ovi su bolji, ovi su lošiji. I zato je moj pristup inače nešto drugačiji", kazao je Vučić.

Podsetio je da je u nekoliko navrata razgovarao i sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i istakao nije optimista po pitanju brzog članstva u Evropskoj uniji za bilo koju od zemalja kandidata.

„Nekad su me svi gledali kao pesimistu, kao čoveka koji je suviše oprezan, a stvari se uvek dešavaju drugačije i bolje od onoga što bih ja rekao. Možda je to tako, ali suštinski je očigledno danas da sam bio u pravu", rekao je predsednik Vučić.

Srbija je naučila da živi sama, ali za nas nema boljeg od evropskog puta

Vučić je izjavio i da za Srbiju i dalje nema puta koji bi mogao da bude bolji i uspešniji od evropskog puta i izrazio uverenje da zemlje kandidati zajedničkim radom mogu mnogo toga da postignu i da napreduju u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

On je istakao da je za Srbiju veoma važno da sa drugim zemljama koje su na evropskom putu ostvaruje svaku vrstu saradnje.

Naveo je da je za njega kao predsednika Srbije od izuzetnog značaja da imamo odličnu saradnju sa Moldavijom, Gruzijom i Ukrajinom i da zemlje nastave da razvijaju bilateralne odnose, ali i da uče jedne od drugih na evropskom putu.

„Verujem da možemo da ukažemo na naša iskustva koja smo imali na evropskom putu i da mnogo toga da naučimo od naših prijatelja iz bilo koje od prisutnih zemalja. Verujem da zajednički možemo da postignemo mnogo toga, da mnogo toga naučimo i uradimo, da razvijamo odnose između naših država i da ne potcenjujemo sebe'', rekao je Vučić.

Ukazao je da u regionu i dalje ne postoji slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga i da zato, kako je rekao, ne može da postoji ni sa EU, podsetivši da je ranije predlagao da svi u regionu budu deo jedinstvenog tržišta i da imaju otvorene granice, kako sa Evropom, tako i između država regiona.

„To ima smisla, jer Srbin iz Banjaluke i Bijeljine jedva čeka da može bez ikakvih graničnih peripetija da dođe u Beograd, isto tako i Srbin iz Beograda koji ide u Bijeljinu i Banjaluku. Bošnjak iz Novog Pazara jedva čeka da bez peripetija i graničnih zadržavanja može da ode u Sarajevo. Isto tako, Bošnjak iz Sarajeva jedva čeka da na isti način ode u Novi Pazar'', rekao je Vučić.

Naveo je da se u regionu još uvek nismo uspeli da se oslobodimo svih razlika i sukoba iz devedesetih i da razumemo da je međusobno poštovanje i uvažavanje mnogo važnije nego bilo šta drugo.

„Moguće je da tu ima i naše krivice, kad kažem naše, mislim i srpske, ne izbegavam tu i svoju odgovornost, ali sam siguran da toga ima i na svim drugim stranama'', rekao je Vučić.

Naveo je da je Srbija u poslednjih 18 godina, od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, naučila da živi sama, da radi, da brže raste i da napreduje.

„Naučili smo da se takmičimo i sa onima koji bi po nekim pravilima morali da budu ispred nas, a više nisu ispred nas i razumeli da ekonomiju možemo da gradimo u saradnji sa mnogim drugim zemljama. Ali mi i dalje nemamo put koji bi mogao da bude uspešniji i bolji od evropskog puta'', rekao je Vučić.

Dodao je da ne treba očekivati čuda i velika i značajna proširenja EU u narednim godinama, ali da kroz nove predloge nemačkog kancelara Fridriha Merca i predsednika Francuske Emanuela Makrona, može da se da dobije „ne malo toga” ako se, kako je rekao, stvari postave na racionalne i realne osnove.

„Mislim da uvek, na svaki način i na svakom mestu, možemo jedni drugima da pomognemo i doprinesemo'', istakao je Vučić.

Zahvalio je Stefančuku na prisustvu današnjoj konferenciji ističući da zna da nije nimalo laka situacija u Ukrajini i izrazio nadu da će se  se stvari rešavati pregovorima što je moguće pre.

Naveo je da je Ukrajina pokazala ne samo svoju žilavost već da je pokazala da Evropa može mnogo da dobije od Ukrajine.

„Ne mislim u vojnom smislu, mislim u privrednom smislu, u ljudskim kapacitetima, u mnogo čemu. Što se tiče Srbije, kada su nas pitali imamo li nešto protiv ukoliko Ukrajina za kraće vreme postigne ono što mi nismo mogli, nikada nismo rekli da je to za nas problem. Ne zbog toga što imamo potrebu da se vama dodvoravamo ili bilo kome u Evropi, već zato što mislimo da Ukrajina svojim kapacitetima može mnogo da doprinese daljem evropskom napretku i daljem evropskom razvoju'', rekao je Vučić.

Naglasio je da će Ukrajina i ostale zemlje kandidati uvek imati podršku Srbije.

„Želim svima da se osećate kao kod svoje kuće i posebno se zahvaljujem predsednicima parlamenta koji su danas ovde, kojima nije bilo teško da dođu. Beskrajno vam hvala i na poštovanju koje ste pokazali i prema Srbiji i prema Ukrajini, koja je koorganizator ovog susreta. A ako mi nešto nekome možemo da pomognemo, mi ćemo to da učinimo'', rekao je predsednik Vučić.

Stefančuk objasnio zašto je došao u Beograd posle 15 godina

Predsednik Vrhovne Rade Ruslan Stefančuk izjavio je da je Evropa neopravdano usporila svoje proširenje i dodao da nedovršenost evropskog ujedinjenja i nedovršenost same Evrope šalje signale trećim stranama koje su zainteresovane za slabljenje Evrope.

„Takva strana je, bez sumnje, agresivna, diktatorska i antievropska Rusija. Zato, novi talas proširenja mora biti što širi i snažniji, kako bi proces stvaranja Evrope konačno bio završen - Evrope koja je ujedinjena i nedeljiva, Evropa koja je snažna i neranjiva", rekao je Stefančuk na otvaranju Konferencije predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Stefančuk je tom prilikom svim zemljama kandidatima poručio da svi zajedno nisu konkurenti, već partneri i uputio želje za uspehom na putu evropskih integracija.

Zato sam danas ovde. Zato sam došao u Beograd, da vam to iskreno i otvoreno kažem. I takođe, da vam kažem da se Ukrajina bori, da neizmerno ceni vašu pomoć i podršku, i da će Ukrajina sigurno pobediti u borbi za naše zajedničke vrednosti, za našu slobodu i vašu slobodu, i najvažnije, za našu zajedničku evropsku budućnost", naveo je Stefančuk.

Govoreći o konferenciji, Stefančuk je istakao da mu je drago što je ideja koju je, kako kaže, predložio na evropskoj konferenciji u Kopenhagenu, da se pokrene neformalni mehanizam saradnje među predsednicima parlamenta zemalja kandidata Evropske unije u Beogradu dobila jasan i konkretan oblik.

„Želeo bih lično da vama zahvalim, draga Ana, što ste prva reagovali na moj predlog i što ste bez ikakvog oklevanja izrazile spremnost da organizujete naš prvi susret, i hvala vama, uvaženi predsedniče, što ste podržali ovu inicijativu", kazao je Stefančuk.

Ukazao je da je prvi put posetio Beograd i Srbiju i dodao da je njegova poseta, prva poseta predsednika Vrhovne rade Ukrajine Srbiji u poslednjih 15 godina.

Takođe, Stefančuk je podsetio na posetu predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić Kijevu u novembru prošle godine, ističući da je za njega lično ta poseta predstavljala izraz istinske hrabrosti i solidarnosti sa Ukrajinom i ukrajinskim narodom.

Stefančuk se zahvalio tom prilikom svim predsednicima parlamenta na konferenciji na podršci Ukrajini u njenoj, kako je naveo, borbi za slobodu i nezavisnost.

„Svako od vas dragi prijatelji, vrlo dobro zna cenu 'diktatorske Rusije' i njenog krvavog prethodnika, 'komunističko-kgbovskog' Sovjetskog Saveza. Moldavija i Gruzija to dobro znaju. Balkan to dobro zna, jer su Sovjetski Savez i Rusija oduvek primenjivali princip 'zavadi, pa vladaj'", kazao je Stefančuk.

Prema njegovim rečima, Rusija i Svojetski Savez su koristili i nastavljaju da koriste, politički teror, ekonomsku ucenu, kao i da su sejali i nastavljaju da seju neprijateljstva među državama i narodima.

„Ta cena meri se neizmernim ljudskim patnjama. zato danas u Beogradu želim jasno da kažem da Srbi nisu "mali Rusi", Ukrajinci nisu "mali Rusi", Moldavci i Gruzini nikada nisu bili i nikada neće biti "mlađa braća Rusa". Dosta poniženja", rekao je Stefančuk.

Dodao je da su sve države kandidati za ulazak u EU nezavisne države koje naseljavaju evropski narodi, kao i da će one sigurno jednog dana postati članice EU.

Govoreći o ratu u Ukrajini i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, Stefančuk je istakao da Rusija i dalje "cinično svakodnevno uništava Ukrajinu", pojačavajući raketne napade na civile i objekte kritične infrastrukture.

Ukazao je da je od početka leta, blizu 80 civila ubijeno, a stotine ljudi ranjeno u ruskim napadima u Kijevu., kao i da građani Ukrajine svakodnevno stradaju u Odesi, Harkovu, Sumiju, Zaporožju, Hersonu, Krivom Rogu.

„Razmere razaranja su ogromne. Kao posledica jednog nedavnog ciljanog napada dronovima, naše najveće nacionalno svetilište, Kijevsko-pečerska lavra, pretrpelo je ozbiljna oštećenja. Pre godinu dana oštećena je i Sofijska katedrala u Kijevu, oba spomenika su pod zapisnikom UNESCO, zaštitom punom rupa, drugim rečima, nezaštićeni su", rekao je on.

Dodao je i da se najnoviji masovni napad na Kijev dogodio prekjuče i da je u njemu stradalo blizu 20 ukrajinskih građana, a da je više od 70 ranjeno.

„Zato danas, ovde, pred vama, tražim vašu dalju podršku, političku, vojnu i humanitarnu. Tražim to u ime ukrajinskog naroda. Tražim to radi obnove pravde. Tražim to radi uspostavljanja pravednog, trajnog mira. Možda nemate odbrambene sisteme koji su nama od životne važnosti, ali vi, prijatelji, svakako imate sećanje, imate savest, i imate dostojanstvo. Dostojanstvo u vašim velikim zemljama, i dostojanstvo naroda", rekao je Stefančuk, prenosi Tanjug.