Merc se zalaže za „Duh Ankare"

NATO samit u Ankari mogao bi da ostane upamćen ne toliko po konkretnim odlukama, koliko po političkoj formuli koja je prvi put dobila jasno ime – **„Duh Ankare“**. Tom sintagmom nemački kancelar Fridrih Merc pokušao je da opiše novu ravnotežu koju zapadni saveznici žele da postignu u vremenu najvećih bezbednosnih izazova od završetka Hladnog rata.

Merc je poručio da očekuje da samit pošalje jasnu poruku „snage i jedinstva“, naglasivši da je cilj izgradnja „evropskijeg NATO-a kako bi NATO mogao da ostane transatlantski savez“. Upravo u toj rečenici sadržana je suština aktuelne strategije zapadnih saveznika.

To znači da Evropa želi da preuzme veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost, ali bez narušavanja partnerstva sa Vašingtonom. Poslednjih godina sve češće se postavlja pitanje koliko dugo će Sjedinjene Države nositi glavni teret evropske odbrane, posebno u uslovima kada se američka spoljna politika sve više okreće Indo-Pacifiku i konkurenciji sa Kinom.

Nova etapa NATO-a

Rat u Ukrajini, nestabilnost na Bliskom istoku, hibridne pretnje, sajber napadi i sve izraženije geopolitičko nadmetanje naterali su evropske prestonice da ubrzaju investicije u odbranu.

Zbog toga više nije glavno pitanje da li će države izdvajati najmanje dva procenta BDP-a za vojsku, već koliko brzo mogu izgraditi modernije armije, razvijati sopstvenu vojnu industriju i obezbediti veću operativnu samostalnost.

U tom kontekstu, „Duh Ankare“ može se posmatrati kao pokušaj da se uspostavi novi balans: snažnija Evropa koja nije konkurencija NATO-u, već njegov oslonac.

Poruka i Moskvi i Vašingtonu

Politička simbolika ovog samita usmerena je na više adresa.

Prema Moskvi, cilj je demonstracija jedinstva i spremnosti da se nastavi jačanje kolektivne odbrane.

Prema Vašingtonu, evropski saveznici žele da pokažu da su spremni da preuzmu veći deo finansijskog i vojnog tereta, što je godinama jedan od glavnih zahteva američkih administracija.

Istovremeno, evropske članice nastoje da izbegnu utisak da razvoj sopstvenih kapaciteta znači stvaranje paralelnog bezbednosnog sistema. Zato Merc insistira da „evropskiji NATO“ nije alternativa transatlantskom savezu, već uslov njegovog dugoročnog opstanka.

Šta donosi „Duh Ankare“

Iako je malo verovatno da će sam termin imati institucionalnu težinu, on može postati politički simbol nove faze razvoja Alijanse.

Ukoliko evropske zemlje nastave sa povećanjem vojnih izdataka, modernizacijom oružanih snaga i većom koordinacijom odbrambene industrije, „Duh Ankare“ mogao bi da označi početak perioda u kojem će evropski saveznici igrati daleko značajniju ulogu u okviru NATO-a nego prethodnih decenija.

Za sada je izvesno samo da su bezbednosne okolnosti naterale Alijansu da traži novu formulu funkcionisanja. Da li će „Duh Ankare“ ostati samo politička poruka ili će vremenom postati nova strateška doktrina NATO-a, pokazaće naredne godine i razvoj međunarodne bezbednosne situacije.