Dok se veliki deo sveta ovog leta bori sa rekordnim temperaturama, u Kini se sve češće mogu videti prizori koji deluju gotovo nestvarno – sa krovova višespratnica spušta se fina vodena izmaglica, kao da pada kiša iako je nebo potpuno vedro.

Na prvi pogled izgleda kao da pada letnja kiša. Međutim, nebo je potpuno vedro, a voda ne dolazi iz oblaka već sa krovova višespratnica. U pojedinim kineskim gradovima ovih dana sve češće mogu da se vide zgrade koje prskaju vodu kako bi ublažile posledice ekstremnih letnjih vrućina.

Reč je o inovativnom sistemu za rashlađivanje koji koristi mrežu mlaznica pod visokim pritiskom, postavljenih na krovovima zgrada. Snimci ovog neobičnog sistema postali su viralni na društvenim mrežama.

Ultrafina izmaglica

Princip rada ove tehniologije zasniva se na prirodnom procesu isparavanja. Voda se kroz mlaznice izbacuje pod pritiskom od 50 do 100 bara, što omogućava stvaranje ultrafine izmaglice umesto običnih kapljica. Zahvaljujući tome, većina vode ispari pre nego što stigne do tla, pa prolaznici uglavnom ne budu mokri. Kapljice vode prečnika svega 10 do 50 mikrometara gotovo trenutno isparavaju čim dospeju u topao vazduh. Tokom isparavanja apsorbuju toplotu iz okoline, čime se vazduh hladi na isti način na koji znoj hladi ljudsko telo, prenosi CGTN.

Prema zvaničnim podacima, temperatura površina oko zgrade, uključujući krovove, fasade i beton može da se smanji čak za pet do osam stepeni Celzijusa za svega nekoliko minuta nakon uključivanja sistema. Temperatura samog vazduha opada nešto manje, u proseku od jednog do tri stepena, ali je i to dovoljno da boravak na otvorenom postane znatno prijatniji tokom toplotnih talasa.

Osim što rashlađuje okolinu, vodena izmaglica povećava vlažnost vazduha i vezuje sitne čestice prašine, pa doprinosi boljem kvalitetu vazduha u gusto naseljenim urbanim sredinama.

Borba protiv klimatskih promena

Za razliku od klima-uređaja koji hlade unutrašnjost prostorija, ovaj sistem namenjen je rashlađivanju spoljašnjeg prostora, ulica, trgova, pešačkih zona i dvorišta između stambenih blokova. Njegova najveća prednost je što troši znatno manje električne energije, jer energiju koristi uglavnom za rad pumpe visokog pritiska, dok se samo hlađenje ostvaruje prirodnim procesom isparavanja vode.

Kina poslednjih godina intenzivno razvija tehnologije koje gradove čine otpornijim na klimatske promene.

Pored sistema za raspršivanje vode, koriste se zeleni krovovi i fasade, specijalna stakla koja odbijaju Sunčevu toplotu, kao i centralizovani sistemi hlađenja koji troše manje energije od velikog broja pojedinačnih klima-uređaja.

Stručnjaci ipak ističu da ovakvi sistemi nisu zamena za klasične mere zaštite od vrućina, već dopunsko rešenje koje ublažava efekat takozvanih „urbanih toplotnih ostrva”, pojave zbog koje su veliki gradovi leti često i nekoliko stepeni topliji od okolnih područja.

Stambeni kompleksi u Junčengu, Šansi, već godinama koriste ovakvo rashlađivanje za više od 1.000 domaćinstava. Tehnologija hlađenja maglom postoji i na autobuskim stajalištima u Čongkingu, javnim trgovima u Pekingu i Vuhanu, gradilištima u Sečuanu…