Državni mediji u Mađarskoj bez informativnog programa

 ​Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Bu­dim­pe­šta – Ma­đar­ska me­dij­ska sce­na ovih da­na do­ži­vlja­va je­dan od naj­dra­ma­tič­ni­jih pe­ri­o­da u svo­joj no­vi­joj isto­ri­ji, ima­ju­ći u vi­du da je in­for­ma­tiv­ni pro­gram jav­nog te­le­vi­zij­skog ka­na­la M1 pri­vre­me­no ob­u­sta­vljen, da je por­tal „Hi­ra­do” pre­stao da ob­ja­vlju­je ve­sti i da je dr­žav­ni Ra­dio Ko­šut, ume­sto re­dov­nog in­for­ma­tiv­nog pro­gra­ma, po­čeo da emi­tu­je mu­zič­ke sa­dr­ža­je. Reč je o od­lu­ci ko­ja pred­sta­vlja po­če­tak na­ja­vlje­ne sve­o­bu­hvat­ne re­for­me me­dij­skog si­ste­ma na­kon sme­ne vla­sti i do­la­ska stran­ke Ti­sa pre­mi­je­ra Pe­te­ra Ma­đa­ra.

„Jav­ni me­dij­ski ser­vis ne sme da la­že. Iz­vi­nja­va­mo se što smo to to­kom du­gih go­di­na ipak či­ni­li. Jav­ni me­dij­ski ser­vis se sa­da tran­sfor­mi­še ka­ko bi ubu­du­će bio ne­za­vi­san i ve­ro­do­sto­jan. In­for­ma­tiv­ni pro­gram je pri­vre­me­no ob­u­sta­vljen. Osta­ni­te uz nas”, in­for­ma­ci­ja je ko­ja se u uto­rak po­ja­vi­la pred gle­da­o­ci­ma dr­žav­nog TV ka­na­la M1.

Pre­ma sa­op­šte­nju ko­je je pre­ne­la agen­ci­ja MTI, te­le­vi­zi­ja M1 na­sta­vlja emi­to­va­nje „u pri­vre­me­nom re­ži­mu sa film­skim i do­ku­men­tar­nim pro­gra­mom, dok će se in­for­ma­tiv­ne emi­si­je po­ste­pe­no vra­ća­ti tek na­kon ime­no­va­nja no­vog ru­ko­vod­stva re­dak­ci­je”. Isti prin­cip va­ži i za Ra­dio Ko­šut, či­ju je in­for­ma­tiv­nu funk­ci­ju pri­vre­me­no za­me­nio mu­zič­ki pro­gram. Sport­ski ka­nal M4 Sport i osta­li pro­gra­mi jav­nog ser­vi­sa na­sta­vlja­ju rad bez ve­ćih iz­me­na.

Po­sle ube­dlji­ve po­be­de stran­ke Ti­sa na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma u apri­lu, no­vi pre­mi­jer Pe­ter Ma­đar na­ja­vio je da će je­dan od pr­vih po­te­za nje­go­ve vla­de bi­ti ob­u­sta­vlja­nje in­for­ma­tiv­nog pro­gra­ma jav­nog ser­vi­sa dok se ne us­po­sta­ve uslo­vi za, ka­ko je na­veo, „objek­tiv­no i ne­pri­stra­sno no­vi­nar­stvo”. On je na dru­štve­nim mre­ža­ma ak­tu­el­nu od­lu­ku opi­sao kao „isto­rij­ski kraj pro­pa­gan­de”, is­ti­ču­ći da je jav­ni ser­vis go­di­na­ma funk­ci­o­ni­sao kao po­li­tič­ki in­stru­ment, a ne kao ne­za­vi­sna me­dij­ska in­sti­tu­ci­ja. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, cilj re­for­me ni­je ga­še­nje jav­nog ser­vi­sa, već nje­go­va te­melj­na pro­fe­si­o­nal­na ob­no­va.

Ma­đar­ski me­di­ji, me­đu ko­ji­ma i „Te­leks”, ja­vi­li su da su u se­di­štu jav­nog ser­vi­sa već za­po­če­le ka­drov­ske pro­me­ne. Po­je­di­ni glav­ni i od­go­vor­ni ured­ni­ci raz­re­še­ni su du­žno­sti, a pri­vre­me­ni me­nadž­ment pre­u­zeo je upra­vlja­nje in­for­ma­tiv­nim sek­to­rom. Pre­ma tim iz­ve­šta­ji­ma, no­vo ru­ko­vod­stvo tre­ba­lo bi da bu­de iza­bra­no pu­tem jav­nog kon­kur­sa, a vla­sti na­ja­vlju­ju us­po­sta­vlja­nje me­ha­ni­za­ma ko­ji će ga­ran­to­va­ti ve­ću ure­đi­vač­ku ne­za­vi­snost, pro­fe­si­o­nal­ne stan­dar­de i ve­ću tran­spa­rent­nost ra­da re­dak­ci­ja.

Dok Vla­da me­dij­sku re­for­mu pred­sta­vlja kao neo­p­ho­dan ko­rak ka us­po­sta­vlja­nju ne­za­vi­snog jav­nog ser­vi­sa, opo­zi­ci­ja oku­plje­na oko Fi­de­sa oštro je kri­ti­ku­je. Biv­ši pre­mi­jer Vik­tor Or­ban oce­nio je da je reč o „de­spot­skom po­te­zu” no­ve vla­sti i po­zvao gra­đa­ne da ve­sti pra­te pre­ko pri­vat­nih me­di­ja bli­skih nje­go­voj po­li­tič­koj op­ci­ji.

S dru­ge stra­ne, broj­ni me­dij­ski ana­li­ti­ča­ri is­ti­ču da je re­for­ma jav­nog ser­vi­sa bi­la jed­no od ključ­nih pred­iz­bor­nih obe­ća­nja no­ve vla­de, ali upo­zo­ra­va­ju da će njen uspeh za­vi­si­ti od na­či­na na ko­ji će bi­ti spro­ve­de­na.

Broj­ni ana­li­ti­ča­ri po­vla­če pa­ra­le­le sa Polj­skom, gde je vla­da Do­nal­da Tu­ska kra­jem 2023. go­di­ne po­kre­nu­la du­bo­ku re­for­mu jav­nih me­di­ja na­kon sme­ne na­ci­o­nal­no-kon­zer­va­tiv­ne vla­sti. I u tom slu­ča­ju jav­ni ser­vis bio je pri­vre­me­no re­or­ga­ni­zo­van, što je iza­zva­lo sna­žne po­li­tič­ke i prav­ne ras­pra­ve.

Ma­đar­ski slu­čaj, me­đu­tim, ima do­dat­nu spe­ci­fič­nost, jer su me­dij­ske pro­me­ne deo ši­reg pro­ce­sa in­sti­tu­ci­o­nal­nih re­for­mi ko­je uklju­ču­ju iz­me­ne za­ko­na, bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je i re­kon­struk­ci­ju dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja.

Pre­ma na­ja­va­ma ma­đar­ske vla­de, in­for­ma­tiv­ni pro­gram jav­nog ser­vi­sa bi­će po­no­vo us­po­sta­vljen na­kon iz­bo­ra no­vog ru­ko­vod­stva i usva­ja­nja no­vih pro­fe­si­o­nal­nih stan­dar­da. Do ta­da će jav­ni ser­vis na­sta­vi­ti emi­to­va­nje kul­tur­nog, do­ku­men­tar­nog, obra­zov­nog i sport­skog pro­gra­ma.

„Ne­za­vi­san jav­ni ser­vis ne gra­di se sme­nom jed­ne gru­pe ured­ni­ka dru­gom, već us­po­sta­vlja­njem pra­vi­la ko­ja će va­ži­ti bez ob­zi­ra na to ko je na vla­sti”, oce­nio je pro­fe­sor me­dij­skih stu­di­ja sa Cen­tral­no­e­vrop­skog uni­ver­zi­te­ta Pe­ter Ba­jo­mi-La­zar, ko­ji go­di­na­ma is­tra­žu­je sta­nje me­dij­skih slo­bo­da u Ma­đar­skoj.

On je u vi­še na­vra­ta upo­zo­ra­vao da je du­go­roč­ni iza­zov iz­gra­di­ti si­stem u ko­jem će ure­đi­vač­ka ne­za­vi­snost bi­ti za­šti­će­na za­ko­nom, pro­fe­si­o­nal­nim stan­dar­di­ma i in­sti­tu­ci­o­nal­nim me­ha­ni­zmi­ma, a ne po­li­tič­kom vo­ljom ak­tu­el­ne vla­sti.

Slič­nu oce­nu iz­ne­li su i pred­stav­ni­ci evrop­skih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se ba­ve slo­bo­dom me­di­ja, na­gla­ša­va­ju­ći da će re­for­ma bi­ti uspe­šna sa­mo ako re­zul­ti­ra plu­ra­li­stič­kim in­for­ma­tiv­nim pro­gra­mom, rav­no­prav­nim pri­stu­pom raz­li­či­tih po­li­tič­kih ak­te­ra i traj­nim ja­ča­njem ure­đi­vač­ke auto­no­mi­je. U su­prot­nom, upo­zo­ra­va­ju, po­sto­ji ri­zik da je­dan mo­del po­li­tič­kog uti­ca­ja bu­de za­me­njen dru­gim, što ne bi pred­sta­vlja­lo su­štin­sku re­for­mu jav­nog ser­vi­sa.