Digitalni zid NATO-a niče duž ruske granice

BRISEL – Severnoatlantska alijansa priprema sveobuhvatan sistem digitalnog nadzora istočnog krila, u čijem središtu će biti vojna platforma veštačke inteligencije „Mejven” američke kompanije „Palantir”, namenjena praćenju kretanja ruskih snaga i ubrzavanju donošenja odluka u slučaju krize ili sukoba.

Sistem „Mejven smart” nedavno je dostigao punu tehničku operativnu sposobnost, a njime će se upravljati iz sedišta Savezničke komande za operacije u Monsu, u Belgiji. Platforma objedinjuje podatke koje dostavljaju države članice NATO-a i pomoću veštačke inteligencije stvara jedinstvenu sliku dešavanja na terenu.

Prema navodima britanskog „Tajmsa”, sistem će omogućiti praćenje položaja i kretanja jedinica na istočnom krilu Alijanse, uključujući ruske snage u blizini granica baltičkih država. Ukoliko bi, na primer, došlo do prebacivanja većeg broja vojnika ili tehnike prema granici sa Estonijom, platforma bi trebalo da registruje promenu i upozori vojne i političke strukture NATO-a.

„Mejven” je projektovan da obrađuje podatke sa satelita, bespilotnih letelica, radara, kamera, zemaljskih senzora i obaveštajnih sistema. Njegov zadatak je da prepozna potencijalne pretnje, otkrije promene u rasporedu snaga i komandantima ponudi informacije neophodne za raspoređivanje jedinica i izbor mogućeg odgovora.

Rukovodilac britanskog i evropskog ogranka „Palantira” Luis Mozli naveo je da bi, u slučaju ratnog sukoba i potrebe za izvođenjem udara, operacije NATO-a bile podržane tehnologijom ove kompanije. Iako veštačka inteligencija ubrzava analizu i prepoznavanje potencijalnih ciljeva, konačne odluke o upotrebi vojne sile, prema tvrdnjama predstavnika kompanije, ostaju u rukama ljudi.

Uvođenje „Mejvena” deo je šireg plana pod nazivom Inicijativa za odvraćanje na istočnom krilu – EFDI, kojim NATO namerava da poveže prostor od Finske do Rumunije u jedinstvenu digitalnu odbrambenu zonu.

Plan, u pojedinim dokumentima nazvan „Kill Web”, odnosno „mreža za uništavanje”, predviđa povezivanje hiljada satelitskih, vazdušnih i zemaljskih senzora, izviđačkih dronova, radara, kamera i robotizovanih sistema. Ukoliko jedan deo mreže bude onesposobljen, druge tačke trebalo bi da preuzmu njegovu funkciju i nastave da dostavljaju podatke komandi.

Svi prikupljeni podaci biće obrađivani u realnom vremenu i prosleđivani državama članicama. Veštačka inteligencija trebalo bi da procenjuje vrstu pretnje i omogući komandantima da brže odrede koja država i koje raspoložive snage treba da reaguju.

Tako bi informacija o uočenoj oklopnoj formaciji mogla odmah da bude upoređena sa satelitskim snimcima, radarskim podacima i izveštajima zemaljskih senzora. Komanda bi zatim birala da li će za odgovor upotrebiti bespilotne letelice, artiljeriju, raketne sisteme ili druge snage. NATO je ovaj pristup sveo na formulu: prvi videti, prvi odlučiti i prvi udariti.

Nova arhitektura ne bi trebalo da zameni tenkove, avione, artiljeriju i vojnike, već da im obezbedi više vremena za reagovanje. Prva linija odbrane sve više bi se oslanjala na dronove, robote i udaljene senzore, kako bi se sačuvale klasične borbene jedinice.

Alijansa poslednjih godina ubrzano jača istočno krilo. NATO trenutno ima devet multinacionalnih borbenih grupa raspoređenih u Bugarskoj, Estoniji, Finskoj, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj, dok se obaveštajni i nadzorni sistemi sve više povezuju u vazdušnom, kopnenom, pomorskom, svemirskom i sajber prostoru.

NATO tvrdi da su sve preduzete mere odbrambenog karaktera i da predstavljaju odgovor na ponašanje Rusije i rat u Ukrajini. Moskva, s druge strane, odbacuje tvrdnje da namerava da napadne neku članicu Alijanse i upozorava da se priča o ruskoj pretnji koristi za dalju militarizaciju Evrope.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova više puta je ocenilo da širenje vojne infrastrukture NATO-a i stvaranje novih linija podele neće povećati bezbednost Evrope, već će doneti nove rizike i podstaći dalju eskalaciju.