Slede najvažnije bitke

Isto­ri­ja, tra­di­ci­ja, emo­ci­ja, sim­bo­li­ka. Ima ne­što po­seb­no na Vim­bldo­nu, ne­što što ga iz­dva­ja od osta­lih grend slem tur­ni­ra i zbog če­ga naj­bo­lji svih vre­me­na ta­ko vr­hun­ski, ta­ko iz­van­red­no, sa 39 go­di­na mo­že da po­ka­že spe­ci­ja­li­te­te iz re­per­to­a­ra.

Do­bro po­zna­ta Rod Lej­ver are­na je­ste dnev­ni bo­ra­vak No­va­ka Đo­ko­vi­ća – Austra­lij­ski open si­gur­no mu je je­dan od omi­lje­nih tak­mi­če­nja, pre sve­ga za­to što je u Mel­bur­nu osvo­jio pr­vi tro­fej iz naj­vred­ni­je ko­lek­ci­je, ali i ju­bi­lar­ni 10. kad je 2023. iz­jed­na­čio re­kord ve­či­tog ri­va­la Ra­fa­e­la Na­da­la u toj ka­te­go­ri­ji.

Me­đu­tim, Cen­tral­ni te­ren u Lon­do­nu je me­sto na ko­jem je srp­ski as sno­ve pre­tvo­rio u ja­vu. Na ze­le­nom te­pi­hu je pr­vi put po­stao naj­bo­lji te­ni­ser pla­ne­te i 2011. pre­mi­jer­no do­šao do naj­vred­ni­jeg tro­fe­ja u igri sa lop­ti­com i re­ke­tom.

Ni­šta se ni­je pro­me­ni­lo kod Đo­ko­vi­ća ni ove se­zo­ne, po­go­to­vo u če­tvrt­fi­nal­nom me­ču pro­tiv Fe­lik­sa Ože-Ali­ja­si­ma – 7:6 (12:10), 3:6, 6:3, 6:7 (4:7), 7:6 (10:4). Pet sa­ti i 15 mi­nu­ta – test iz­dr­žlji­vo­sti i sna­ge, pro­ve­ra kva­li­te­ta i do­kaz su­per­i­or­no­sti. Po­sle du­e­la sa Ro­ma­nom Sa­fi­ju­lji­nom (Ru­si­ja) tra­žio je pra­vu igru i si­gur­nost, a upra­vo ta­kav bio je kad je bi­lo naj­po­treb­ni­je pro­tiv 23-go­di­šnjeg Ka­na­đa­ni­na – u me­ču za pla­sman u po­lu­fi­na­le.

Ve­ro­vat­no ne po­sto­ji bo­lja uver­ti­ra za još je­dan kla­sik i meg­dan sa Ja­ni­kom Si­ne­rom (Ita­li­ja) u pe­tak.

– Uz­bu­dlji­vo je bi­ti deo ta­ko ep­skog me­ča ko­ji je tra­jao pre­ko pet sa­ti. Iskre­no, bio je to je­dan od naj­bo­ljih me­če­va ko­je sam ika­da igrao na Vim­bldo­nu. Ne se­ćam se da sam ov­de igrao još je­dan ta­ko dug. Mo­žda je fi­na­le pro­tiv Ro­dže­ra 2019. pri­bli­žno to­li­ko du­go. Bio je to ne­ve­ro­vat­no ne­iz­ve­stan meč. Bi­lo ko je mo­gao da po­be­di. Fe­liks je igrao na iz­u­zet­no vi­so­kom ni­vou. Sa­mo je ma­lo po­pu­stio u su­per taj­brej­ku. Is­ko­ri­stio sam pri­li­ku. Iz­dr­žao sam, bi­rao pra­ve udar­ce i to je bi­lo do­volj­no. Pu­bli­ka je bi­la pot­pu­no an­ga­žo­va­na, po­seb­no u po­sled­njih po­la sa­ta. Raz­u­me­li su ko­li­ko je taj tre­nu­tak bio po­se­ban, bo­re­ći se i sa po­li­cij­skim ča­som. Ve­o­ma sam po­no­san što sam po­be­dio.

No­vak je od­go­vo­rio na na­le­te i do­bio bit­ku pro­tiv 16 go­di­na mla­đeg ri­va­la.

– Da, i ne iz­ne­na­đu­je me. Po­zi­tiv­no i pri­jat­no je što i da­lje mo­gu da se tak­mi­čim sa igra­či­ma ko­ji su to­li­ko mla­đi od me­ne. Uvek imam naj­ve­ća oče­ki­va­nja od se­be. Ve­o­ma sam sa­mo­kri­ti­čan i zah­te­van, iako se tru­dim da uži­vam u ova­kvim tre­nu­ci­ma. Ne znam šta do­no­si su­tra. Još uvek sam na tur­ni­ru i že­lim da na­pra­vim bar još je­dan ko­rak. Ovaj meč je za me­ne bio kao fi­na­le. Pru­žio sam ap­so­lut­no sve. Mi­slim da je to bi­lo uz­bu­dlji­vo is­ku­stvo za nas kao igra­če, za na­vi­ja­če na sta­di­o­nu, a ta­ko­đe i za sve ko­ji su to gle­da­li. Sre­ćan sam što sam deo još jed­nog isto­rij­skog me­ča.

Sve­stan je ko­li­ko je vr­hun­ski igrao:

– Ne vo­lim da pri­čam o su­per­la­ti­vi­ma i da hva­lim se­be, ali mo­ram da bu­dem po­no­san na ovaj re­zul­tat, is­ku­stvo, na­por i ener­gi­ju. Ne pam­tim kad sam po­sled­nji put od­i­grao meč pot­pu­no zdrav – pod­se­tio je da je na po­čet­ku du­e­la imao pro­blem sa po­vre­dom i tra­žio me­di­cin­ski tajm-aut.

U ključ­nim tre­nu­ci­ma po­ka­zao je ni­vo kao u naj­bo­ljim da­ni­ma:

– Us­peo sam da iz­dr­žim, fi­zič­ki, emo­ci­o­nal­no i psi­hič­ki. Je­dan od naj­zah­tev­ni­jih me­če­va u po­sled­nje vre­me. Za­i­sta je iz­van­red­no što sam u 40. go­di­ni, u pet se­to­va, po­sle vi­še od pet sa­ti, us­peo da po­be­dim jed­nog od fa­vo­ri­ta na tur­ni­ru.

Na pu­tu do fi­na­la če­ka ga još je­dan te­žak za­da­tak – dvo­boj pro­tiv bra­ni­o­ca tro­na Si­ne­ra od ko­ga je iz­gu­bio pro­šle go­di­ne u is­toj fa­zi.

– Sa­da je dru­ga­či­je ne­go u Austra­li­ji – pod­se­tio je da je bio bo­lji od Ita­li­ja­na na po­čet­ku se­zo­ne. – Ta­mo sam sti­gao mno­go sve­ži­ji po­sle ne­ko­li­ko me­se­ci pri­pre­ma, a dug meč je bio u po­lu­fi­na­lu. U Lon­do­nu ma­ra­ton se do­go­dio u če­tvrt­fi­na­lu, a sa­da mo­ram da se su­o­čim sa Ja­ni­kom. Još uvek po­ku­ša­vam da do­ka­žem se­bi i dru­gi­ma da sam spo­so­ban da se tak­mi­čim sa naj­bo­ljim igra­či­ma na sve­tu i da ih po­be­dim na naj­ve­ćim sce­na­ma. Us­peo sam u Austra­li­ji, a po­no­vio sam i ov­de. Na­dam se da ću to mo­ći da ura­dim isto i u sle­de­ćim me­če­vi­ma u Lon­do­nu – za­klju­čio je vla­snik 24 grend slem pe­ha­ra.