Pavkov: Podneto 1.085 prijava za kršenje normi zaštite životne sredine

Ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas u Skupštini Srbije da je ministarstvo u prvih šest meseci ove godine u okviru svog inspekcijskog nadzora podnelo ukupno 1.085 prekršajnih prijava subjektima koji su kršili norme zaštite životne sredine.

Ona je tokom skupštinske rasprave o amandmanima na Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine navela i da je za prvih šest meseci ministarstvo podnelo ukupno devet privrednih prestupa, dve krivične prijave, 46 zabrana, a sve to sa samo 60 republičkih inspektora.

Kako je tokom rasprave bilo različitih mišljenja o tome da li operaterima fabrika trebaju integrisane dozvole da bi radili, Pavkov je navela da nepostojanje integrisane dozvole od izvesnog operatera ne znači da on ne može da radi.

„Da to bude svima nedvosmisleno jasno: taj operater je ishodovao mnogo dozvola u prethodnom periodu iz drugih oblasti životne sredine, a ono što je najvažnije, operateri su u obavezi da rade studiju o proceni uticaja, gde se nalaze konkretne mere koje oni moraju u određenom periodu da sprovedu, a tiče se, između ostalog, i njihovih ulaganja i monitoringaˮ, rekla je Pavkov.  

Tako da, zamena teze, da operateri biraju šta će da rade, a šta neće, koliko će da ulažu, koliko neće, je de facto potpuna laž, i to ovim predloženim zakonom ne da nije predmet nekog člana, nego ne postoji ni jedan deo gde može da se tumači na takav način, rekla je ona.

Tokom rasprave tema je bila i fabrika guma „Linglongˮ, a Pavkov je navela da ta kompanija nije predmet IPPC zakona, već Seveso direktive i dodala da kompanija „Linglongˮ trenutno radi na postupku ishodovanja saglasnosti na plan za bezbednost.

„Imaju rok do 15. jula da nam dostave dopunu, i to je jedini predmet trenutno koji ima veze sa ovim o čemu smo mogli da čujemo da se odnosi na „Linglongˮ. „Linglongˮ ne podlaže postupku IPPC-a, ali se ja pitam zašto narodni poslanici iz opozicionih redova ne spominju, na primer, ostale investicije u istoj gumarskoj industriji, odnosno automotiv industriji. Zašto, na primer, ne spominju ništa po pitanju ove teme, koja je izvrnuta, jer ne postoji zagađenje, za francuski „Mišelinˮ, za japanski „Tojo Tajersˮ, za američki „Guđirˮ, zašto je samo predmet kineska kompanija ‒ Linglongˮ, navela je Pavkov.

Ona je navela i da je ministarstvo pokrenulo postupak za sanaciju i rekultivaciju nesanitarne deponije u Dubokom i dodala da se nada da će krajem ove godine, a najkasnije u januaru, krenuti sa pripremnim radovima.

Pavkov je kazala i da izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Kraljevu ide ubrzanom dinamikom, podsećajući da je u pitanju postrojenje koje će na godišnjem nivou da prečišćava preko 10 miliona kubnih metara.

„Tako da ćemo 2027. godine, nadam se na proleće, pustiti u funkciju ovo postrojenje, jedno od dva najznačajnija u tom delu Srbije. Pored toga, imamo u Nišu veliko postrojenje, investiciju od 80 miliona evra, što je EU obezbedila sredstva, i nadam se da ćemo na proleće imati i to postrojenje stavljeno u funkcijuˮ, rekla je Pavkov.

Ona je najavila dodatne inspekcijske nadzore za sve korisnike ribarskih područja na reci Ibar, podsećajući da mnogima ističu saglasnosti i dozvole u decembru 2026. godine.

Govoreći o situaciji sa kvalitetom vazduha u Boru, Pavkov je navela da je od januara do maja 2026. godine prosečna koncentracija sumpor-dioksida emitovana iz dimnjaka fabrike sumporne kiseline iznosila 99,3 odsto manje, nego u poređenju sa 2018. godinom.

„Istovremeno, prosečna koncentracija sumpor-dioksida zabeležena na pet gradskih automatskih mernih stanica iznosila je manje za 66,3 odsto, u odnosu na 2018. godinu. Kvalitet vazduha dostigao je, do sada u monitoringu, istorijski najbolji nivoˮ, rekla je Pavkov.

Ona je poručila da niko u vlasti nema nikakvu nameru da skriva podatke monitoringa kvaliteta vazduha u Srbiji i navela da se na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine u realnom vremenu nalaze podaci osnovnih zagađujućih materija u skladu sa uredbom koja je transponovala sve direktive EU i u skladu sa novim Zakonom o zaštiti vazduha. 

„Pozivam vas da odete na sajt Agencije za zaštitu životne sredine i da pogledate kakvo je stanje u vašoj opštini, u vašem gradu, jer Srbija prednjači po broju automatskih mernih stanica u odnosu na proseke Evropske unije. Srbija je jedna od retkih zemalja koja je uvela novi evropski indeks za kvalitet vazduha u Srbijiˮ, poručila je Pavkov građanima.

Poslanica SSP-a Mila Popović je podnela amandman kojim se traži da se iz zakona obriše mogućnost zagađivačima da dobiju blaže uslove poslovanja jer im je preskupo da poštuju najviše standarde životne sredine.

Ona je takođe pitala Pavkov da objasni svoju povezanost sa organizacijom „Zeleni Sadˮ, tvrdeći da je od Pokrajinske vlade ta organizacija dobila 9,5 miliona dinara.

Pavkov je odgovorila da je bila osnivač pomenute nevladine organizacije u periodu kada je bila student osnovnih studija i da je javno dostupno šta je urađeno u periodu dok nije stupila na funkciju.

Poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović je upitao ministarku Pavkov za postrojenje za reciklažu uvežene plastike kod Perleza, na šta je Pavkov odgovorila da je zamolila kolege iz AP Vojvodine da joj dostave informaciju, dodajući da će je proslediti poslaniku kad je dobije.

Na pitanje Jovanovića kako komentariše izgradnju na području Savskog nasipa, Pavkov je odgovorila da po njenim informacijama na tom području nema ugrožavanja životne sredine.

Poslanik SDA Sandžaka Ahmedin Škrijelj je podneo amandman kojim se precizira lanac odgovornosti ukoliko zagađenje potiče iz postrojenja koje ima dozvolu ili podleže izdavanju dozvole i operater je odgovoran za štetu nanetu životnoj sredini.

Dodao je da amandman podrazumeva da se zaustavi izvor zagađenja, da se spreči dalje širenje, da se sanira šteta, gde je moguće da se životna sredina vrati u prethodno stanje, a gde nije moguće da se obezbede dopunske i kompenzacione mere.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić je navela da je amandman poslanika Ekološkog ustanka Dragana Jonića na član 22 prihvaćen i da je postao deo predloženog zakona, prenosi Tanjug.

Pavkov: Novim zakonom usklađuje se razvoj privrede i zaštita životne sredine

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je danas da je usvajanjem Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine napravljen snažan iskorak ka uspostavljanju savremenog, efikasnijeg i transparentnijeg sistema za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine, sa ciljem daljeg unapređenja kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, uz istovremeno obezbeđivanje održivog privrednog razvoja.

„Usvajanje ovog zakona predstavlja izuzetno važan korak u daljem usklađivanju našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije i daljem procesu evropskih integracija Srbije. Posebno sam ponosna jer je novi Zakon čak 98,54 odsto usaglašen sa Direktivom o industrijskim emisijama. Danas smo izglasali uspostavljanje modernijeg i efikasnijijeg sistema kontrole industrijskih emisija, uz primenu najboljih dostupnih tehnika, uvođenje bržeg, jasnijeg i efikasnijeg postupka izdavanja i kontrole integrisanih dozvola, uz jaču odgovornost zagađivača i strože mehanizme kontroleˮ, rekla je Pavkov, navodi se u saopštenju ministarstva.

Dodala je da je najvažnije da je ovaj zakon donet pre svega u interesu građana Srbije, jer doprinosi višem nivou zaštite životne sredine i kvalitetnijem životu svih građana.

Ministarka je istakla i da su njegovim usvajanjem poslanici Narodne skupštine Republike Srbije poslali jasnu poruku, a to je da Srbija želi da usvaja nove standarde, održivi razvoj i sinergiju ekonomije i zaštite životne sredine, u najboljem interesu građana Srbije.

„Nastavljamo usklađivanje sa propisima Evropske unije,  kao deo šire politike i strateške odluke da Srbija nastavi da se razvija i to na održiv način, u skladu sa vizijom i strategijom koju je postavio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a koju Vlada Republike Srbije dosledno sprovodiˮ, dodala je Pavkov.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o integrisanju i sprečavanju kontrole zagađivanja životne sredine koji predviđa pojednostavljenje i digitalizaciju postupka izdavanja integrisanih dozvola, jačanje inspekcijskog nadzora, veću transparentnost i učešće javnosti.

Ovim zakonom, za koji nje glasalo 132 poslania, se unapređuje sistem zaštite životne sredine, a domaće zakonodavstvo se usklađuje sa propisima Evropske unije, prenosi Tanjug.