Ko prodaje građanima izbornu mačku u džaku

Pad rejtinga, veliko nepoverenje i trzavice oko načina političke borbe glavni su razlozi zašto bukti rat između dojučerašnjih saveznika – studenata u blokadi i građanske opozicije. Svaki novi skup koji na ulicu izvede sve manji broj simpatizera povod je da se zbog govornika na protestu, koji ne odgovara levoliberalnoj političkoj opciji, ne biraju reči i uvrede na račun organizatora, što može dovesti do dekompozicije ovog dela opozicione scene.

Ako je u proteklih godinu i po nešto konstanta, onda je to uporno i neprekidno obostrano ograđivanje pobunjenih studenata i opozicije. Iako bi bilo prirodno da ove dve strane sarađuju, jer im je cilj isti – smena vlasti – u praksi su, što vreme sve više pokazuje, kilometrima daleko od bilo kakve saradnje. I ne samo da nema saradnje između ove dve strane, nego nema ni – bar javnih – razgovora o svemu što se u Srbiji dešava nakon novembra 2024. godine i odgovoru na sve to. Stanje je nešto drugačije na lokalu, ali ni tu sve nije prolazilo bez sporadičnih trzavica.

Do prekida na vezama došlo je kad su sredinom prošle godine pozvali, kako su naveli u saopštenju, „istinske opozicione političke aktere” da otpočnu bojkot rada Narodne skupštine, ali bez predaje mandata. Opozicione partije u početku su prihvatile njihov poziv, ali su se ubrzo vratile i učestvuju na sednicama republičkog parlamenta. Kao razlog su naveli da su to uradili zbog direktnog televizijskog prenosa jer, smatraju oni, to je jedini način da dođu do velikog broja građana, odnosno onih koji navodno nemaju pristup medijima na kojima se može čuti kritika režima. I to bi moglo da bude razlog za distancu prema ostatku opozicije da su ostvarili bolji i konstruktivniji odnos prema Demokratskoj stranci. Naime demokrate bojkotuju sednice parlamenta i uz to su dale „bezuslovnu podršku studentskoj listi”.

Odnos studenata u blokadi i parlamentarne opozicije može se opisati kao odnos podrške bez formalnog partnerstva. Opozicija uglavnom podržava studentske zahteve i proteste, nezadovoljna što je niko ozbiljno ne uzima u obzir, dok istovremeno ovaj deo akademaca nastoji da očuva organizacionu i političku nezavisnost, smatrajući da im upravo ta distanca daje najveći legitimitet u javnosti. Tokom protesta postojali su povremeni nezvanični kontakti, ali nije uspostavljena formalna politička koalicija već su vremenom stavovi postajali sve udaljeniji.

Poslednji razlog za sukob jeste govor Jelene Pavlović, bivše poslanice Pokreta „Mi snaga naroda” Branimira Nestorovića, o čemu se u javnosti moglo čuti upravo od onih koji bi trebalo da su pobornici demokratije i bar deklarativno se zalažu da se čuje i mišljenje onih sa kojima nisu saglasni.

Tako je kopredsednik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović za N1 izjavio da „ona ne treba da govori i ne treba ništa da se pita”. I niko od novinara da njega pita – kako to može? Tako neki shvataju demokratiju.

Podsetimo, na Vidovdan je u Kraljevu govorila njihova koleginica iz opozicionih poslaničkih klupa Jelena Pavlović. Posle su se na nju svi redom obrušili, ali je izgleda najdalje otišao upravo pomenuti Radomir Lazović, koji je time sebe i svoju stranku predstavio u gorem svetlu nego nju. Kao da neko želi da neprihvatanje drugačijeg mišljenja postane „normalnost” u delu današnje blokaderske Srbije. U tom smislu, ZLF može biti u pravu da se Srbija po nečemu stvarno promenila nagore.

Nekada je u našoj zemlji „privilegija” da se napravi spisak ko može da govori pripadala isključivo ekstremnoj desnici, koja je otvoreno ili prikriveno koketirala s fašizmom, dok su evropske socijaldemokrate baštinile principe slobode izražavanja i jednakosti svih građana kao temelj moderne države. To je politika koja u Srbiji olako detektuje fašizam gde ga nema, ali ga ne nalazi, recimo, kod albanskog ekstremiste Albina Kurtija na Kosovu i Metohiji. Rado se slikaju i s Toninom Piculom, čija domovina zajedno s fudbalerima i Tompsonom peva u čast Maksa Luburića, monstruma i koljača iz Jasenovca. A njemu to ne smeta.

Opozicionu političku scenu dodatno je uzdrmao Lazovićev politički kamarad i narodni poslanik Rastislav Dinić, koji je izjavio da nije bilo nikakvog kontakta između studentskog pokreta i Zeleno-levog fronta i da je upravo u tome problem. Veliko veće ZLF-a donelo je 5. maja odluku o podršci studentskoj listi u slučaju da izbori budu do kraja jula. On je tada otvoreno bio protiv ove odluke, konstatujući da je ona previše rizična za ZLF.

„U situaciji u kojoj ne znamo skoro ništa o studentskoj listi – ni kandidate, ni program, ni način odlučivanja, niti identitet onih koji odlučuju i preuzimaju odgovornost za odluke – svaka jednostrana podrška mora biti u velikoj meri ’slepa’, jer naprosto ne znate šta zapravo podržavate”, izjavio je Dinić. Dodao je da, ako ljudi poput Jelene Pavlović mogu da se nađu na bini, a možda i na samoj studentskoj listi, to je ozbiljan razlog za uznemirenost. „Zbog toga podrška ne sme biti unilateralna, i ako se odlučimo na trajnu podršku studentskoj listi, to mora biti uslovljeno jasnim dogovorima i garancijama da ta podrška neće biti podrška za odbranu silovatelja, relativizaciju zločina, promovisanje antivakserskih ideja, saradnju za Vučićem”, poručuje Dinić.

Da nije reč o „buri u čaši vode”, kako pojedini opozicioni analitičari pokušavaju da ublaže i relativizuju nesporazume sa studentima blokaderima, svedoči i to što je nedavno opštinski odbor Stranke slobode i pravde (SSP) u Bačkoj Topoli doneo odluku o istupanju iz svih organa i članstva te političke stranke. To je saopštila dotadašnja predsednica bačkotopolske organizacije SSP-a Gordana Dozet. Ova odluka posledica je, kako se navodi u saopštenju, dubokog neslaganja s odlukom Predsedništva SSP-a da na predstojeće izbore izađe u koaliciji s proevropskim strankama.

„Naš čvrsti stav je da je ovakav politički pravac u ovom trenutku pogrešan. Smatramo da je jedini ispravan put bezuslovna podrška studentskoj listi, bez obzira na to kada će se pomenuti izbori održati. Glas mladih i studenata mora biti prioritet i stub stvarnih promena”, navodi se u saopštenju doskorašnjeg opštinskog odbora SSP Bačka Topola.

Da je skretanje udesno nekima problem, svedoče i izjave književnika Vladimira Arsenijevića, koji je gostujući na TV N1 rekao da se ništa u Kraljevu nije dogodilo što nije počelo da se događa od februara prošle godine. I to, kako je rekao, jedno oštro skretanje udesno. „Mi smo 15. marta izašli sa zastavama Ukrajine, Gruzije, Palestine i EU, bili smo brutalno onemogućeni, otete su nam zastave, niko nam nije prišao u pomoć, samo su nas neki ljudi pitali zašto provociramo. Pitanje je koga provociramo, da li je to protest svih nas, ili je nasilje jednog političkog mišljenja spram svih ostalih. Ja bih rekao da je ovo drugo, to je ono gde problem nastaje”, rekao je Arsenijević.

A opoziciona aktivistkinja Aida Ćorović komentarišući skup u Kraljevu rekla je da je tačno znala i osetila da će se „ovo desiti”. „Počela sam da pratim prenos studentskog okupljanja u Kraljevu i brzo odustala, jer me je u mnogo čemu podsetio na baljezgarije s kraja osamdesetih. Žao mi je, ali ako meni neko radi o glavi, čak i nenamerno, već iz gluposti i neznanja i zato što je dopustio da Služba preuzme kormilo, onda to baš nikako ne može biti ono što podržavam”, napisala je Ćorovićeva na svom fejsbuk profilu. Dodala je da je bila dobrano razočarana ljubavlju studentskog pokreta s Lomparom. „Ovo otvoreno svrstavanje na desnu, otvoreno nacionalističku, retrogradnu, antimodernu i anticivilizacijsku stranu, e, to je nešto što mene isključuje iz ove priče”, poručila je, između ostalog, Aida Ćorović.

Ništa manje oštar prema tzv. studentskom pokretu jeste politički analitičar Dragomir Anđelković, koji je rekao da se ne zna konkretan program studenata blokadera. Otišao je korak dalje pa je pojedine delove njihovog programa nazvao „idiotskim”. „Neću mačku u džaku! Samo mi odlučujemo, al’ kada nam padne na pamet... Kod studentskog pokreta mi imamo mnogo centara i ne znamo šta je tu usaglašeno, šta nije usaglašeno. Ali, na početku je bilo reči da se sruši Vučić i za šest meseci idemo na neke poštene izbore, gde biramo koga hoćemo i tad je okej. Nećemo da cepidlačimo ni oko programa, ni oko ljudi, ali ako mi neko kaže ’sada biramo vlast koja će četiri godine voditi zemlju’, onda ja moram da znam šta je njen program”, poručio je Anđelković tokom gostovanja u emisiji „Bez pardona”. Naveo da je da su neki od blokaderskih predloga neozbiljni.

„Ne mogu da budem, zato što sam protiv Aleksandra Vučića, za nešto što je nedefinisano. Ja hoću da znam kakav je njihov program i to na konkretan način. Ne da to bude spisak lepih želja. Pogledaj, njihov program o zdravstvu je idiotski, njihov program o pravima radnika je idiotski. Pa, naravno, svi bi voleli da plate budu duplo veće i da svi budu zaposleni i da imamo domove zdravlja u svakom selu”, rekao je Anđelković.

U sukobu i opozicioni poslanici

Argumente za i protiv saradnje sa blokaderskim studentskim pokretom ukrstile su Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka, i Biljana Stojković, članica Predsedništva Demokratske stranke. Nestorovićeva se protivi bezuslovnoj podršci studentskom pokretu, pošto se, kako kaže, ne zna ko će biti na njihovoj listi, dok Stojkovićeva smatra da se ne može tražiti spisak ljudi na studentskoj listi „ako se istovremeno ne zna ko su kandidati na drugim listama”. Danijela Nestorović navodi da se od opozicionih aktera ne može tražiti bezuslovna podrška, pogotovo ako se ne zna ko će biti kandidati za poslanike.

„Ono što mi nemamo, a to je da nemamo praktično tu listu, niti mi znamo ko će biti kandidati na studentskoj listi. Ne možete davati bezuslovnu podršku, a ne znate prosto ko je”, ističe Nestorović. Ocenila je da odbijanje razgovora ne može biti predstavljeno kao demokratski pristup. „To onda nije demokratija, jer ukoliko uporno pružate otvorenu ruku da se pozdravite, a taj neko odbija bez nekog jasnog obrazloženja, onda zaista ne možemo da pričamo o bilo kakvoj vrsti normalnog”, rekla je Nestorovićeva.

Biljana Stojković pak nije prihvatila ovakvu argumentaciju i naglasila je da se ne može tražiti spisak ljudi sa studentske liste, pogotovo ako se istovremeno ne zna ko su kandidati na drugim listama. Dodala je da je i ranije bilo spornih primera u načinu na koji su stranke sastavljale izborne liste. „Mi stvarno ne znamo do kraja ko su ljudi, iz kojih mesta. Mi smo tu imali situacije da na listu stavljaju svastike, frizere”, navela je Stojkovićeva, koja je priznala da komunikacije sa studentima u blokadi gotovo da nema.