Ankara bi da se oslobodi ruskih raketnih sistema S-400

Jaz iz­me­đu pred­sed­ni­ka Tur­ske Re­dže­pa Ta­ji­pa Er­do­ga­na i pre­mi­je­ra Izra­e­la Ben­ja­mi­na Ne­tan­ja­hua se pro­du­blju­je. To po­tvr­đu­ju re­a­go­va­nja po­sle ne­dav­nog sa­mi­ta NA­TO-a, ko­ji je odr­žan u An­ka­ri i na ko­jem je pred­sed­nik Do­nald Tramp obe­ćao do­ma­ći­ni­ma da će Tur­ska po­no­vo mo­ći da se uklju­či u pro­gram pro­iz­vod­nje i ku­po­vi­ne naj­mo­der­ni­jih ame­rič­kih avi­o­na F-35. To je od­mah iza­zva­lo op­šte kri­ti­ke u Tel Avi­vu i za­bri­nu­tost u Ati­ni.

„Mi ne že­li­mo vi­še da sank­ci­o­ni­še­mo pri­ja­te­lje. Ta od­lu­ka će bi­ti do­ne­ta usko­ro”, na­ja­vio je Tramp po­sle su­sre­ta sa tur­skim pred­sed­ni­kom na mar­gi­na­ma sa­mi­ta NA­TO-a u An­ka­ri.

„Ame­rič­ka pro­da­ja avi­o­na F-35 Tur­skoj, ko­ju je na­ja­vio pred­sed­nik SAD, po­re­me­ti­će rav­no­te­žu sna­ga u ne­mir­nom re­gi­o­nu Bli­skog is­to­ka”, upo­zo­rio je izra­el­ski pre­mi­jer. An­ka­ra je is­klju­če­na iz pro­iz­vod­nje naj­mo­der­ni­jih ame­rič­kih voj­nih avi­o­na sre­di­nom 2019. go­di­ne zbog ku­po­vi­ne ru­skih ra­ket­nih si­ste­ma S-400. Tramp je i ta­da ta­ko­đe bio u Be­loj ku­ći u svom pr­vom pred­sed­nič­kom man­da­tu. Po­što je An­ka­ra od­bi­la da ot­ka­že taj ugo­vor sa Mo­skvom, is­klju­če­na je iz za­jed­nič­kog pro­gra­ma za pro­iz­vod­nju ame­rič­kih avi­o­na, iako je već bi­la in­ve­sti­ra­la vi­še od mi­li­jar­du do­la­ra. Pre­ma sa­zna­nji­ma lo­kal­nih me­di­ja, An­ka­ra sa­da raz­ma­tra mo­guć­nost da se oslo­bo­di ra­ket­nih si­ste­ma S-400 i da ih pro­da ne­koj od za­liv­skih ze­ma­lja. Sa tom od­lu­kom tre­ba da se sa­gla­si i Ru­si­ja.

„Tur­ska ima agre­siv­ne aspi­ra­ci­je u re­gi­o­nu. Ka­da nji­ma (Tur­ci­ma) da­te ta­kvo oruž­je (avi­o­ne F-35), on­da se mo­že oče­ki­va­ti no­vi agre­siv­ni ta­las”, upo­zo­rio je Ne­tan­ja­hu u iz­ja­vi za Si-En-En.

Na­ja­va Tram­pa da će se An­ka­ra po­no­vo uklju­či­ti u pro­gram pro­iz­vod­nje avi­o­na F-35 iza­zva­la je za­bri­nu­tost i u Grč­koj, tvr­de me­di­ji u Is­tan­bu­lu. Pre­mi­jer Kon­stan­tin Mi­co­ta­kis je, do­du­še, iz­be­gao da di­rekt­no kri­ti­ku­je na­ja­vlje­ni po­tez moć­nog sa­ve­zni­ka s dru­ge stra­ne Atlan­ti­ka, ali je po­sle ne­dav­nog sa­mi­ta NA­TO-a u An­ka­ri upo­zo­rio čla­no­ve voj­nog sa­ve­za da bu­du „ose­tlji­vi” na tu pret­nju u re­gi­o­nu. U Grč­koj stra­hu­ju od Tur­ske ko­ja de­ce­ni­ja­ma pre­ti da će pro­ši­ri­ti te­ri­to­ri­jal­ne vo­de oko ostr­va u Egej­skom mo­ru.

U vla­di u An­ka­ri od­ba­cu­ju te op­tu­žbe. „Tur­ska ar­mi­ja ne pred­sta­vlja pret­nju bi­lo ko­joj ze­mlji ko­ja ne pre­ti Tur­skoj”, is­ti­ču u Mi­ni­star­stvu od­bra­ne, pre­no­se is­tan­bul­ski me­di­ji.

Go­to­vo u isto vre­me, što oči­gled­no ni­je slu­čaj­no, vla­da u Tel Avi­vu je jed­no­gla­sno usvo­ji­la od­lu­ku o zva­nič­nom pri­zna­nju ge­no­ci­da nad Jer­me­ni­ma ko­ji se do­go­dio pre 110 go­di­na u vre­me ras­pa­da Oto­man­ske im­pe­ri­je. Ta­da je ubi­je­no vi­še od 1,5 mi­li­o­na pri­pad­ni­ka tog na­ro­da, tvr­de u Je­re­va­nu. U An­ka­ri ob­ja­šnja­va­ju da to ni­je bio ge­no­cid, da su Jer­me­ni stra­da­li isto kao i pri­pad­ni­ci dru­gih na­ro­da, uklju­ču­ju­ći i sa­me Tur­ke. Na pi­ta­nje za­što je vla­da u Tel Avi­vu če­ka­la da to ura­di tek sa­da, sa za­ka­šnje­njem od jed­nog sto­le­ća, u izra­el­skom MIP-u ka­žu da „ni­kad ni­je ka­sno uči­ni­ti pra­vu stvar”.