Amerika i Iran između pregovora i osvete

Na­kon tri da­na raz­me­ne pro­jek­ti­la, op­tu­žbi i pret­nji, Va­šing­ton i Te­he­ran, ume­sto je­zi­ka si­le, po­no­vo po­ku­ša­va­ju da pro­go­vo­re je­zi­kom di­plo­ma­ti­je. Ka­ko je ju­če pre­neo Ej-Bi-Si njuz, po­zi­va­ju­ći se na ne­i­me­no­va­nog ame­rič­kog zva­nič­ni­ka, SAD su i da­lje po­sve­će­ne pro­na­la­že­nju re­še­nja, a teh­nič­ki raz­go­vo­ri se na­sta­vlja­ju.

„Iran ni­ka­da ne sme da po­se­du­je nu­kle­ar­no oruž­je”, re­kao je zva­nič­nik. Ka­ko je do­dao, pre­kid va­tre i me­mo­ran­dum o raz­u­me­va­nju za­sno­va­ni su na učin­ku, ali su ne­dav­ne ak­ci­je Islam­ske Re­pu­bli­ke po­ka­za­le ne­u­speh tog učin­ka i iza­zva­le ame­rič­ku re­ak­ci­ju.

Ipak, dok ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja po­ku­ša­va da za­dr­ži pre­go­vo­re ži­vim, nje­ni sa­ve­zni­ci u re­gi­o­nu već raz­ma­tra­ju mo­guć­nost da se su­kob po­no­vo pro­ši­ri. Ne­ki u Izra­e­lu že­le da ob­no­ve na­pa­de na Iran, ali če­ka­ju odo­bre­nje ame­rič­kog pred­sed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa, pre­neo je izra­el­ski jav­ni ser­vis Kan. U iz­ve­šta­ju se tvr­di da zva­nič­ni­ci u Tel Avi­vu pro­ce­nju­ju da će se me­đu­sob­ni na­pa­di iz­me­đu SAD i Ira­na na­sta­vi­ti u na­red­nih ne­ko­li­ko da­na.

U sre­di­štu ovih kal­ku­la­ci­ja na­la­zi se i pi­ta­nje ko­li­ko je da­le­ko Te­he­ran spre­man da ode. Izra­el je po­de­lio oba­ve­štaj­ne po­dat­ke sa Ame­ri­kom o na­vod­noj no­voj iran­skoj za­ve­ri za aten­tat na še­fa Be­le ku­će, iz­ve­stio je ju­če „Vol­strit džor­nal”. List se po­zi­va na iz­vo­re upo­zna­te sa oba­ve­štaj­nom ko­mu­ni­ka­ci­jom iz­me­đu dve ze­mlje, ali ni­je ja­sno ka­da su špi­jun­ski po­da­ci po­de­lje­ni, jer je Tramp ne­dav­no ko­men­ta­ri­sao da se na­la­zi na „iran­skom spi­sku za od­strel”.

„Na sva­koj sam li­sti. I do sa­da pret­po­sta­vljam da sam imao ma­lo sre­će, ali mo­žda ne­će du­go tra­ja­ti”, re­kao je Tramp na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re na­kon sa­mi­ta NA­TO-a u An­ka­ri ove ne­de­lje.

„Vol­strit džor­nal” pod­se­ća da ko­re­ni iran­ske že­lje za osve­tom se­žu još do ja­nu­a­ra 2020. go­di­ne, ka­da su SAD u na­pa­du dro­nom u Bag­da­du ubi­le ge­ne­ra­la Ka­se­ma Su­lej­ma­ni­ja, ko­man­dan­ta elit­nih Kuds sna­ga Islam­ske re­vo­lu­ci­o­nar­ne gar­de (IRGC), je­di­ni­ce za­du­že­ne za ope­ra­ci­je van gra­ni­ca ze­mlje i po­dr­šku „oso­vi­ni ot­po­ra” ši­rom Bli­skog is­to­ka. Te­he­ran se ta­da jav­no za­kleo na od­ma­zdu, dok su se po­zi­vi na Tram­po­vu smrt po­seb­no po­ja­ča­li to­kom pret­hod­nog pe­ri­o­da ža­lo­sti za ubi­je­nim vr­hov­nim vo­đom aja­to­la­hom Ali­jem Ham­ne­i­jem.

Upra­vo se tu na­la­zi jed­na od ključ­nih pu­ko­ti­na unu­tar iran­skog si­ste­ma: dok mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Abas Arak­či po­zi­va na di­plo­ma­ti­ju, isto­vre­me­no IRGC ne že­li da smi­ri ton. Bri­gad­ni ge­ne­ral Ah­mad Va­hi­di obe­ćao je ju­če osve­tu SAD i Izra­e­lu zbog ubi­stva Ham­ne­i­ja, re­kav­ši da to ne­će bi­ti iz­bri­sa­no iz isto­rij­skog pam­će­nja. On je po­zvao na „pu­no ostva­ri­va­nje prav­de i od­go­va­ra­ju­ći od­go­vor kri­mi­nal­ci­ma, po­seb­no ame­rič­koj voj­sci ko­ja ubi­ja de­cu”.

Ka­ko je na­veo, „osve­ta mu­če­ni­ka i ka­žnja­va­nje po­či­ni­la­ca osta­će de­fi­ni­tiv­ni, le­gi­tim­ni i ne­za­bo­rav­ni zah­te­vi”, pre­ne­la je no­vin­ska agen­ci­ja Se­pah. Va­hi­di­je­ve re­či usle­di­le su ne­po­sred­no po­sle sa­hra­ne Ham­ne­i­ja u nje­go­vom rod­nom Meš­he­du, če­ti­ri me­se­ca na­kon što je iran­ski vr­hov­ni vo­đa, za­jed­no sa če­tvo­ro čla­no­va po­ro­di­ce, stra­dao u ame­rič­ko-izra­el­skim va­zdu­šnim uda­ri­ma. A to­kom vi­še­dnev­ne ce­re­mo­ni­je sa­hra­ne po­seb­no su bi­le vi­dlji­ve po­de­le u iran­skom dru­štvu. Še­fa di­plo­ma­ti­je Arak­či­ja ne­ko je ga­đao ka­me­nom to­kom jed­ne od po­vor­ki, dok je op­tu­ži­van za po­pu­stlji­vost pre­ma ne­pri­ja­te­lju. Ni pred­sed­nik Ma­sud Pe­ze­ški­jan ni­je pro­šao mno­go bo­lje, te je obez­be­đe­nje mo­ra­lo da ga iz­vu­če iz be­sne ma­se ko­ja je vi­ka­la „smrt po­pu­stljiv­cu”. Ne­du­go na­kon tih in­ci­de­na­ta, Iran­ska re­vo­lu­ci­o­nar­na gar­da otvo­ri­la je va­tru na tri tan­ke­ra u Or­mu­skom mo­re­u­zu. Sve to vra­ća Tram­pa na po­zi­ci­ju u ko­joj se na­la­zio u apri­lu, ka­da je shva­tio da mno­gi u Ira­nu sva­ki di­plo­mat­ski do­go­vor vi­de sa­mo kao pri­vre­me­nu pa­u­zu. Za­to spo­ro­vi ko­ji op­te­re­ću­ju pre­go­vo­re iz­me­đu Te­he­ra­na i Va­šing­to­na ni­su sa­mo „teh­nič­ke” pri­ro­de. Iza za­tvo­re­nih vra­ta kri­ju se po­li­tič­ke od­lu­ke o ko­ji­ma zva­nič­ni pre­go­va­ra­či, bar iz per­spek­ti­ve IRGC-a, ne­ma­ju po­sled­nju reč, ni­ti do­volj­no ovla­šće­nja da sa­mi pra­ve kom­pro­mi­se.

Fi­dan: Pri­mir­je mo­že da op­sta­ne upr­kos ten­zi­ja­ma

Tur­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ha­kan Fi­dan iz­ja­vio je ju­če da pri­mir­je iz­me­đu Ira­na i Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i da­lje mo­že da bu­de odr­ža­no.

„Mi­slim da je do­šlo do ne­do­stat­ka ko­mu­ni­ka­ci­je i ne­spo­ra­zu­ma iz­me­đu obe stra­ne u ve­zi sa na­či­nom spro­vo­đe­nja pro­la­ska kroz mo­re­uz”, re­kao je Fi­dan i do­dao da mu je te­le­fon­ski raz­go­vor sa iran­skim ko­le­gom po­mo­gao da bo­lje raz­u­me uzro­ke pro­ble­ma. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, re­še­nje je u de­e­ska­la­ci­ji, jer obe stra­ne, ka­ko tvr­di, že­le pre­kid va­tre i na­sta­vak pre­go­vo­ra o mi­rov­nom spo­ra­zu­mu.

„Uvek po­sto­ji mo­guć­nost in­ci­de­na­ta zbog po­gre­šne ko­mu­ni­ka­ci­je, pro­vo­ka­ci­ja ili od­ma­zde, za­to mo­ra­mo da bu­de­mo ve­o­ma opre­zni”, re­kao je Fi­dan. Tur­ski mi­ni­star je kri­ti­ko­vao po­li­ti­ku izra­el­skog pre­mi­je­ra Ben­ja­mi­na Ne­tan­ja­hua, oce­nju­ju­ći da ona pred­sta­vlja pro­blem za re­gi­on i me­đu­na­rod­nu bez­bed­nost.

„Nje­go­va po­li­ti­ka i nje­go­va vla­da su te­ret za Izra­el, te­ret za re­gi­on i pret­nja me­đu­na­rod­noj bez­bed­no­sti”, oce­nio je Fi­dan.