Sikorski: Evropa više ne želi da bude američki protektorat

Postoje izjave koje traju jedan dan i one koje otkrivaju pravac u kojem se kreće svet. Izjava poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog spada u ovu drugu kategoriju

Kada kaže da će „NATO 3.0“ imati Ameriku kao „konjicu iza brda“, a ne kao „pešadiju na prvoj liniji“, on ne govori samo o rasporedu vojnika. On opisuje novu geopolitiku.

To je možda najpreciznija definicija promene koja se već godinama odvija unutar zapadnog saveza.

Amerika postepeno prestaje da bude evropski čuvar. Ne zato što više ne može, već zato što više ne želi da sama nosi najveći teret.

Vašington danas ima mnogo širi horizont. Kina, Indo-Pacifik, Bliski istok, Arktik – sve su to podjednako važni pravci. Evropa više nije jedini centar američke strategije.

Upravo zato Sikorski u intervjuu poljskoj agenciji PAP, poručuje ono što su evropski lideri godinama izbegavali da izgovore naglas: Evropa mora sama da plaća svoju bezbednost. To je suština svega.

Od „američkog kišobrana“ do evropskog oklopa

Posle Drugog svetskog rata Evropa je bila razorena.

Američki novac, američka vojska i američka politička volja omogućili su izgradnju zapadne Evrope. Danas je situacija drugačija.

Evropska unija ima ekonomiju uporedivu sa američkom, razvijenu industriju i više od 450 miliona stanovnika.

Pitanje koje se sve češće postavlja glasi: ako Evropa može da finansira socijalne sisteme, zelenu tranziciju i digitalnu revoluciju, zašto ne bi mogla i sopstvenu odbranu? Sikorski upravo to i poručuje.

Poljska postaje novi centar NATO-a

Nije slučajno što ova poruka dolazi iz Varšave.

Poljska više nije periferija Evrope.

Ona se poslednjih godina pozicionirala kao najvažniji vojni oslonac istočnog krila NATO-a.

Gotovo četiri odsto BDP-a izdvaja za odbranu, masovno kupuje američko i južnokorejsko naoružanje, gradi jednu od najvećih kopnenih armija u Evropi i sada traži još jednu stalnu američku bazu. To nije lokalna politika.

Rusija više nije nepobedivi protivnik, tvrdi poljski šef diplomatije.

Sikorski je izneo još jednu ocenu koja zaslužuje pažnju.

On tvrdi da je mit o nepobedivoj ruskoj vojnoj sili ozbiljno uzdrman.

Kao argument navodi činjenicu da Rusija ni posle više godina rata nije uspela da ostvari sve svoje vojne ciljeve u Ukrajini.

To je procena koja ima snažan politički značaj, jer ohrabruje evropske prestonice da nastave sa jačanjem vojne podrške Kijevu.

S druge strane, Moskva i dalje kontroliše značajne teritorije, prilagodila je privredu uslovima sankcija i nastavlja da povećava proizvodnju naoružanja.

Zato je verovatnije da nijedna strana neće brzo doći do odlučujuće prednosti.

NATO se menja

Najzanimljiviji deo Sikorskovog razmišljanja nije kritika Rusije. To je vizija NATO-a.

Ako Amerika postane „konjica iza brda“, onda će evropske armije morati da postanu prva linija odbrane.

To znači više vojnika, više fabrika municije, više investicija u odbrambenu industriju i veću političku odgovornost evropskih vlada.

Drugim rečima, Evropa se postepeno priprema za svet u kojem više neće moći da podrazumeva da će Vašington automatski rešavati sve njene bezbednosne probleme.

Nova epoha

Sikorski je možda najbolje opisao trenutak u kojem se nalazi Zapad. NATO ne nestaje. Amerika ne odlazi. Ali se uloge menjaju.

Vašington ostaje vrhovni garant saveza, dok Evropa treba da preuzme mnogo veći deo tereta na sopstvenom kontinentu. To nije kraj transatlantskog partnerstva. To je njegova duboka transformacija.

A upravo takve promene, iako se često saopštavaju u jednoj rečenici, najčešće određuju geopolitiku narednih decenija.