Površnost, najveći problem u visokoadrenalinskim sportovima

To­kom is­tra­ži­va­nja pod­vod­ne pe­ći­ne u ma­ju ove go­di­ne na Mal­di­vi­ma se do­go­di­la tra­ge­di­ja ka­da je ne­sta­lo pet ita­li­jan­skih ro­ni­la­ca ko­ji su na­kon ne­kog vre­me­na pro­na­đe­ni mr­tvi na du­bi­ni od oko 60 me­ta­ra. To­kom ak­ci­je iz­vla­če­nja stra­dao je i pri­pad­nik mal­div­ske obal­ske stra­že, ko­ji je pre­mi­nuo od kom­pli­ka­ci­ja po­ve­za­nih sa du­bo­kim ro­nje­njem. Is­tra­gom je utvr­đe­no da su žr­tve ro­ni­le du­blje od uobi­ča­je­nih re­kre­a­tiv­nih ogra­ni­če­nja uz upo­zo­re­nje da pe­ćin­sko ro­nje­nje pred­sta­vlja jed­nu od naj­ri­zič­ni­jih di­sci­pli­na u ovom spor­tu.

Go­di­nu da­na ra­ni­je ame­rič­ki tu­ri­sta star 47 go­di­na iz­gu­bio je ži­vot to­kom ro­nje­nja na spolj­njem gre­be­nu jed­nog mal­div­skog ri­zor­ta. Nad­le­žni or­ga­ni ni­su ob­ja­vi­li ta­čan uzrok smr­ti, ali je utvr­đe­no da je na­stu­pi­la to­kom ro­nje­nja. U ju­nu 2024. se­dam­de­se­to­go­di­šnji tu­ri­sta, ki­ne­ski dr­ža­vlja­nin, ko­la­bi­rao je ne­po­sred­no na­kon što je za­vr­šio za­ron na lo­ka­ci­ji po­zna­toj po ti­gar-aj­ku­la­ma kod ostr­va Fu­vah­mu­lah.

Kod eks­trem­nih spor­to­va tan­ka je li­ni­ja od užit­ka do tra­ge­di­je, a ona za­vi­si pre sve­ga od struč­no­sti. Go­vo­re­ći o naj­če­šćim uzro­ci­ma ne­sre­ća pro­fe­sor fi­zič­kog vas­pi­ta­nja Mi­lo­rad Mar­ko­vić ob­ja­snio je za naš list da je u vi­so­ko­a­dre­na­lin­skim spor­to­vi­ma naj­ve­ći pro­blem – po­vr­šnost.

„Reč je o že­lji za br­zim pro­fi­tom i pri­vla­če­nju pa­žnje na dru­štve­nim mre­ža­ma. Ne­že­lje­ni do­ga­đa­ji se ne ana­li­zi­ra­ju i ne ob­ja­vlju­ju. U da­na­šnje vre­me stav i mi­šlje­nje ve­ći­ne na dru­štve­nim mre­ža­ma ne sme­ju da bu­du is­pred sta­va i mi­šlje­nja stru­ke, od­no­sno ob­ja­vlje­nih na­uč­nih ra­do­va emi­nent­nih usta­no­va”, ka­že Mar­ko­vić.

S tim mi­šlje­njem sa­gla­san je i van­red­ni pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu za sport i fi­zič­ko vas­pi­ta­nje Vla­di­mir Mi­le­tić, ko­ji je za naš list na­veo da je či­nje­ni­ca da je u si­ste­mu eks­trem­nih ak­tiv­no­sti do­šlo do ra­pid­nog raz­vo­ja teh­no­lo­gi­je, iz­ra­de vr­hun­ske teh­nič­ke opre­me, ade­kvat­ne me­to­di­ke ob­u­ča­va­nja no­vih po­la­zni­ka i slič­no, ali da upr­kos sve­mu na­ve­de­nom do­la­zi do ne­že­lje­nih do­ga­đa­ja zbog fak­to­ra uslo­vlje­nih su­bjek­tiv­nim pri­stu­pom (gre­škom, ne­pa­žnjom i slič­nim ele­men­ti­ma ve­za­nim za čo­ve­ko­ve de­lat­no­sti), ali i za­ne­ma­ri­va­njem naj­va­žni­jeg ele­men­ta – pri­rod­nog okru­že­nja u ko­jem se ove ak­tiv­no­sti od­vi­ja­ju.

Vo­de­no car­stvo po­seb­no bu­di ma­štu i in­te­re­so­va­nje naj­mla­đih, ali tu se ja­vlja­ju i ogra­ni­če­nja. Pro­fe­sor Mar­ko­vić re­kao je za „Po­li­ti­ku” da sta­ro­snu gra­ni­cu od­re­đu­je ro­ni­lač­ka aso­ci­ja­ci­ja po či­jim stan­dar­di­ma se oba­vlja obu­ka.

„Ka­da sam po­či­njao da se ba­vim adre­na­lin­skim spor­to­vi­ma, on­da­šnja Ju­go­sla­vi­ja je pred­vi­đa­la da je mi­ni­ma­lan broj go­di­na za obu­ku – 16, uz sa­gla­snost ro­di­te­lja. Že­lja i do­zvo­la ro­di­te­lja ni­su bi­le do­volj­ne da se otvo­re vra­ta klu­ba, već je kan­di­dat za obu­ku mo­rao da pro­đe ri­go­ro­zni le­kar­ski i psi­ho­lo­ški test. Te obu­ke su ta­da bi­le bes­plat­ne za kraj­nje ko­ri­sni­ke, tro­ško­ve je po­kri­va­la dr­ža­va. Da­nas je to dru­ga­či­je. Ko­ri­sni­ci su ti ko­ji pla­ća­ju, a klu­bo­vi ili ro­ni­lač­ki cen­tri ko­ji ži­ve od čla­na­ri­na, obu­ka i uslu­ga raz­ma­tra­ju op­ci­je da broj kraj­njih ko­ri­sni­ka uve­ća­ju. Pro­te­kom vre­me­na stek­nu se od­re­đe­na is­ku­stva gde se uvi­de mo­gu­će iz­me­ne pro­ce­du­ra ili pla­na obu­ke ko­ji bi do­ve­li do uve­ća­nja pro­fi­ta”, ka­zao je Mar­ko­vić.

Na pi­ta­nje ko­ji bi bio nji­hov sa­vet za naj­mla­đe, re­kli su da gra­đa­ni, po­seb­no ro­di­te­lji ma­li­ša­na, do­bro vo­de ra­ču­na ko­ga bi­ra­ju za in­struk­to­ra, kao i da in­struk­to­ri zna­ju ko­ga bi­ra­ju za uče­ni­ke.

„Ka­da ose­ti­te da ste pre­ra­sli va­šeg in­struk­to­ra, slo­bod­no mu to sa­op­šti­te i pre­đi­te kod dru­gog ko­ji vi­še od­go­va­ra va­šim zah­te­vi­ma. Či­taj­te struč­nu li­te­ra­tu­ru! Sem te­o­ri­je i prak­se gra­di­te svoj ro­ni­lač­ki auto­ri­tet. Ne­moj­te, za­to što vas je sra­mo­ta da ka­že­te ’ne’ da do­pu­sti­te da vas ne­ko neo­d­go­vo­ran uve­de u si­tu­a­ci­ju iz ko­je ne mo­že­te da se sa­mi iz­ba­vi­te. Za­pam­ti­te, sva­ko je od­go­vo­ran za svo­je po­stup­ke shod­no ni­vou zna­nja ko­je mo­že po­tvr­di­ti di­plo­mom”, re­kao je pro­fe­sor Mar­ko­vić.

Ve­li­ko in­te­re­so­va­nje usko je po­ve­za­no sa pro­fi­tom, zbog če­ga se „na sva­kom ćo­šku” u bli­zi­ni vo­da mo­gu pri­me­ti­ti ro­ni­lač­ki cen­tri. Osta­je otvo­re­no pi­ta­nje – ko­ji od njih is­pu­nja­va­ju sve uslo­ve?

„Ro­nje­nje je de­lat­nost ko­ja je pre­po­zna­ta od stra­ne dr­ža­ve i uslo­vlje­na je či­ta­vim ni­zom prav­ne re­gu­la­ti­ve. U prak­si to zna­či da je dr­ža­va pred­vi­de­la ko, ka­ko, gde, s čim i na ko­ji na­čin će bez­bed­no or­ga­ni­zo­va­ti i re­a­li­zo­va­ti ovu de­lat­nost u ko­rist gra­đa­na. Dr­ža­va je pre­u­ze­la od­go­vor­nost da će ak­tiv­nost bi­ti or­ga­ni­zo­va­na ta­ko da uži­va­o­ci ak­tiv­no­sti bu­du mir­ni i spo­koj­ni pod vo­dom, kao i da zna­ju da, uko­li­ko im se ne­što ne­že­lje­no de­si, dr­ža­va je ta ko­ja će im obez­be­di­ti tro­ško­ve le­če­nja i opo­ra­vak kroz si­stem zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja”, re­kao je Mar­ko­vić.

Na­po­me­nuo je da ro­nje­njem ka­ko u sve­tu, ta­ko i kod nas za­in­te­re­so­va­ni mo­gu da se ba­ve u sport­skim udru­že­nji­ma i klu­bo­vi­ma, ro­ni­lač­kim cen­tri­ma ili ško­la­ma.

„U to­ku obu­ke ro­ni­lač­ki klu­bo­vi bi tre­ba­lo kan­di­da­ta da upo­zna­ju sa pra­vi­ma i oba­ve­za­ma na­ve­de­nim u Za­ko­nu o spor­tu, Za­ko­nu o udru­že­nji­ma, za­ko­ni­ma ko­ji ob­ja­šnja­va­ju teh­nič­ke stan­dar­de opre­me. Ta­ko­đe, za­po­sle­ni u sport­skim klu­bo­vi­ma mo­ra­ju da ima­ju od­go­va­ra­ju­će struč­no obra­zo­va­nje i do­zvo­le za rad iz­da­te od stra­ne gran­skog sa­ve­za”, za­klju­čio je Mar­ko­vić za naš list.