Jedan hakovan telefon može da ugrozi desetine ljudi

Jedan klik na lažni link ili preuzimanje zaražene aplikacije danas može da ugrozi mnogo više od jednog telefona. Sajber-kriminalci sve češće ne traže samo pristup bankovnom računu ili profilima na društvenim mrežama, već i kompletnoj mreži ljudi sa kojima je žrtva povezana. Kontakti u telefonu, prepiske, elektronska pošta i fotografije postali su vredna „roba”, jer omogućavaju hakerima da napad prošire na porodicu, prijatelje, kolege i poslovne partnere. Upravo zato stručnjaci upozoravaju da je danas svaki korisnik pametnog telefona potencijalna meta, bez obzira na to da li je reč o direktoru velike kompanije ili penzioneru koji telefon koristi samo za pozive i poruke.

Iako se često misli da su glavne mete hakera velike kompanije i državne institucije, poslednjih godina sve više napada usmereno je na fizička lica. Razlog je jednostavan – građani su uglavnom slabije zaštićeni, a preko njihovih uređaja kriminalci lakše dolaze do novca, ličnih podataka ili pristupa drugim nalozima.

Pojedini stručnjaci objašnjavaju da hakeri ne biraju žrtve nasumično. Posebno su im interesantne osobe koje koriste istu lozinku za više naloga, nemaju uključenu dvofaktorsku autentifikaciju, često kupuju preko interneta ili na društvenim mrežama javno dele veliki broj ličnih informacija. Na meti su i ljudi koji imaju veliki broj kontakata – novinari, lekari, advokati, nastavnici, preduzetnici, direktori, ali i svako ko uživa poverenje šireg kruga ljudi.

– Za hakere je upravo to poverenje najveća vrednost. Kada preuzmu nečiji nalog na aplikacijama za razmenu poruka, elektronskoj pošti ili društvenim mrežama, ne dobijaju samo pristup jednoj osobi, već čitavoj mreži njenih kontakata. Poruka koja stigne od poznatog broja telefona ili sa naloga prijatelja mnogo lakše će ubediti primaoca da otvori link, preuzme dokument ili čak uplati novac, objašnjava za naš list jedan stručnjak koji se bavi upravo zaštitom podatak na mrežama. Zbog toga jedan kompromitovan telefon može postati polazna tačka za desetine novih prevara. Hakeri u ime žrtve šalju poruke članovima porodice, prijateljima i kolegama, tražeći hitnu pozajmicu, prosleđuju linkove ka lažnim stranicama za prijavljivanje na naloge ili šalju zaražene priloge. Kako poruka stiže od osobe koju primalac poznaje, sumnja je znatno manja, a šanse za uspešnu prevaru mnogo veće.

Posledice, međutim, ne trpi samo vlasnik telefona. Njegovi kontakti mogu postati žrtve krađe novca, ličnih podataka ili identiteta, dok se spiskovi brojeva telefona i adresa elektronske pošte često prodaju na kriminalnim forumima i koriste za nove fišing kampanje. Na taj način jedan uspešan napad može da ugrozi desetine, pa i stotine ljudi.

IT stručnjak Vojislav Rodić za Politiku kaže da se dešavaju i nasumični napadi, posebno kada se šalju masovno spam mediji, pa ko klikne i upeca se taj je žrtva.

– Sad zavisi da li će napadač odmah oštetiti to fizičko lice time što će podići novac sa njegovog računa ili će njegove podatke jednostavno prodati na crnom tržištu. Naravno postoji i „belo” tržište za one podatke koje mi svojevoljno predajemo na raznim mestima, a nismo svesni da oni mogu završiti u tuđim rukama. Osnovni podaci neke osobe, na primer, ime prezime, adresa na tom tržištu vrede od nekoliko do par desetina dolara – objašnjava Rodić. Na crnom tržištu se prodaju uglavnom direktni podaci za plaćanja, kao što su informacije sa kartice ili bankovnih računa. Naš sagovornik kaže da građani uglavnom neoprezno dele svoje podatke koji su danas vrlo vredna roba.

– Pitate li se nekada otkud broj telefona firmi koja vam šalje usluge preko telefona. Čak i osnovni podaci kada negde ostavite ime prezime i adresu hakeri mogu da ukrste sa informacija koje vam pronađu na društveni mrežama i lako ćete postati plen – kaže on.

Na pitanje da li su na primer prilikom krađe telefona i podataka u njemu ugroženi i kontakti koje ta osoba ima, Rodić kaže da jesu. Na primer, mogu da svim vašim kontaktima u vaše ime pošalju poruku u kojoj kažu da ste u stranoj zemlji sa porodicom, da su vam ukradena dokumenta i novac i tražite neki iznos da vam uplate. Neko od njih će tu poruku sigurno shvatiti ozbiljno i uplatiće , a time i otkriti svoje podatke, objašnjava naš sagovornik.

Ima li zaštite i šta je najvažnije? Naši sagovornici iz IT sektora navode da je prvo pravilo da se ne reaguje brzo na neke sumnjive zahteve. Kada god neko kaže da mu je hitno, znajte da ništa nije hitno , polako se raspitajte o pošiljaocu i njegovom zahtevu i nikako ne otvarajte atačmente koje vam stižu u poruci.

Jer za žrtvu posledice ovakvih napada mogu biti ozbiljne – od gubitka pristupa nalozima i finansijske štete, do narušenog ugleda, jer se u njeno ime šalju lažne poruke ili objavljuju sporni sadržaji. U slučaju da je reč o poslovnom telefonu, mogu biti kompromitovani i poverljivi podaci kompanije, što dodatno povećava štetu.