Borba za prevlast nad Ormuzom zapalila region

Sjedinjene Američke Države i Iran su nastavili bitku za Ormuski moreuz. Svako od njih na svoj način tumači potpisani Memorandum o razumevanju koji je trebalo da u roku od 60 dana dovede do trajnog mira. Za Irance je sporno što trgovački brodovi prvenstveno natovareni naftom idu mimo, kako oni kažu, utvrđenih ruta, dok Amerikanci smatraju da je dogovorom ceo Ormuz otvoren za slobodnu plovidbu. Zato je juče, po treći put, došlo do razmene udara. Američka Centralna komanda saopštila je da je izvela napade na ciljeve u Iranu i da je operacija završena. Eksplozije su registrovane u lučkim gradovima na Ormuskom moreuzu – Bandar Abasu, Siriku i Jasku, kao i na ostrvu Kešm, saopštila je Iranska revolucionarna garda.

Prethodno su iranske snage napale brod pod kiparskom zastavom koji je plovio Ormuskim moreuzom. Jedan član posade se vodi kao nestao, a brod je onesposobljen usled požara.

„Iranu je pružena još jedna šansa da pokaže da se pridržava Memoranduma, ali to ponovo nije učinio. Ponovo je napravio loš izbor. Sada mora da plati zbog toga”, rekao je američki ministar odbrane Pit Hegset.

Iranska revolucionarna garda saopštila je da je ponovo zatvorila Ormuski moreuz, uz obrazloženje da su se brodovi kretali neodobrenim rutama. U Teheranu tvrde da su gađane američke mete u Kuvajtu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Jordanu. Prema navodima Iranske revolucionarne garde, u američkoj vojnoj bazi „Princ Hasan” u Jordanu uništeni su komandni centar i hangari za smeštaj dronova.

„Američki režim je ponovo pokušao da propusti više brodova neodobrenim rutama kroz Ormuski moreuz, ali je to zaustavljeno odlučnim odgovorom mornarice Iranske revolucionarne garde”, navodi se u saopštenju.

Glavni iranski pregovarač, predsednik parlamenta Mohamed Bager Galibaf, poručio je da je „era jednostranih dogovora završena”.

„Već smo rekli Amerikancima – držite svoju datu reč ili ćete platiti cenu. Sada realnost kuca na njihova vrata”, rekao je Galibaf.

On je podsetio na tačku 5 Memoranduma o razumevanju, ističući deo u kojem se kaže da će Teheran preduzeti sve mere za bezbedan prolaz komercijalnih brodova bez naknade.

Tačka 5 Memoranduma predviđa da će Islamska Republika Iran preduzeti sve mere za bezbedan prolaz komercijalnih brodova bez naknade tokom 60 dana, ali samo iz Persijskog zaliva u Omanski moreuz i obrnuto. Memorandum je predviđao da saobraćaj komercijalnih brodova odmah počne, a uzimajući u obzir potrebu za uklanjanjem taktičkih i vojnih prepreka i razminiranjem od strane Irana, bude uspostavljen u roku od 30 dana.

Savetnik bivšeg iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija, Mohsen Rezai, izjavio je da je Ormuski moreuz „važniji od desetina nuklearnih bombi” i poručio da će Iran štititi taj strateški plovni put.

Posledice američko-iranskih sukoba osetile su zemlje persijskog zaliva koje su se našle na meti Teherana. Katar, Kuvajt, Oman i Saudijska Arabija osudili su napade Irana u regionu ocenivši ih kao opasnu eskalaciju koja ugrožava regionalnu bezbednost, međunarodno pravo i napore za diplomatsko rešavanje krize.

Katar je osudio seriju raketnih napada Irana na tu zalivsku zemlju, u kojima su povređene tri osobe i saopštio da ima pravo da odgovori na napade. Katarsko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je da nastavak agresije predstavlja opasnu eskalaciju koja će otežati napore usmerene na smirivanje tenzija i ugroziti političke i diplomatske napore za postizanje bezbednosti i stabilnosti.

I Kuvajt je osudio „gnusne napade Irana” usmerene na tu zalivsku državu.

„Nastavak ovih napada predstavlja veoma opasnu eskalaciju koja će dodatno povećati napetost i nestabilnost u regionu, ugroziti regionalni mir i bezbednost i potkopati diplomatske napore usmerene na smirivanje situacije i rešavanje kriza mirnim putem”, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Kuvajta.

Iz ove zemlje su saopštili da zadržavaju sva prava da preduzmu sve neophodne mere za zaštitu svoje bezbednosti i očuvanje suvereniteta, u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom Ujedinjenih nacija.

Saudijska Arabija, takođe, osudila je napade Irana širom regiona, ocenivši da predstavljaju „destabilizujuće ponašanje” Teherana. Saudijsko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je, kako je navelo, iransko „kršenje principa međunarodnog prava, Povelje UN, Povelje Organizacije islamske saradnje i pravila dobrosusedskih odnosa, kroz ponovljene napade na komercijalne brodove koji ugrožavaju bezbednost i slobodu plovidbe”.

Vlasti Omana prethodno su saopštile da su dronovi gađali lokacije u oblasti Musandam, planinskoj enklavi Omana koja se pruža u Ormuski moreuz i graniči se sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Ministarstvo odbrane UAE je saopštili da „Protivvazduhoplovna odbrana Ujedinjenih Arapskih Emirata odbija napade projektila i dronova iz Irana. Širom zemlje oglasile su se sirene za vazdušnu opasnost kao posledica iranskih operacija”.

Iranski list stavio Trampa i evropske lidere na spisak za osvetu zbog smrti Hamneija

Iranski dnevni list „Hamšahri”, poznat po ultrakonzervativnom i provokativnom tonu, a koji izdaje gradska uprava Teherana, objavio je spisak ličnosti koje, kako navodi, zaslužuju osvetu za smrt vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija, a na njemu se, između ostalih, nalaze američki lider Donald Tramp, izraelski premijer Benjamin Netanjahu i francuski predsednik Emanuel Makron, preneo je „Figaro”.

Aktuelni iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei u pisanoj poruci objavljenoj nakon sahrane svog oca koji je ubijen u izraelsko-američkom napadu 28. februara istakao je da je „osveta” neizbežna.

„Osveta je volja naše nacije i mora neminovno da bude sprovedena. Kriminalci, čija se imena nalaze na spisku, odneće u grob želju da mirno umru u svojim krevetima”, naveo je Hamnei, koji je nasledio oca na mestu vrhovnog vođe, u tekstu koji mu se pripisuje.

List „Hamšahri” je na internetu objavio infografiku koja odražava te stavove, ali taj sadržaj se nije pojavio u štampanom izdanju od nedelje, navodi „Figaro”. Infografika prikazuje fotografije 13 ličnosti koje se, po svemu sudeći, odnose na spisak koji je pomenuo Modžtaba Hamnei, a koji sam po sebi nije sadržao imena. Na njoj se, osim mete, nalaze portreti američkog predsednika Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Na spisku se, takođe, nalaze imena američkog državnog sekretara Marka Rubia, kao i više evropskih lidera, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona, italijansku premijerku Đorđu Meloni, nemačkog kancelara Fridriha Merca i britanskog premijera u odlasku Kira Starmera.